Trg republike
8 ujutru
Sama sam
Jun je, toplo je
Nikada nisam bila usamljenija
Uzimam vrelu pogačicu
Sedam na kamenu klupu da vidim kako Beograd diše
Jer Beograd, zaista, diše
Prašnjavim prozorima ogledalima na Narodnom pozorištu
Kako li je umetnicima u doba korone?
Adolescentima sa previše i premalo samopouzdanja
Baš su glasni ili su baš, baš tihi
Beograd diše
Bozom i limunadom od 160 dinara po litru
Tipom u vansicama na skuteru koji nosi masku oko bicepsa
Golubom koji sa snebivanjem kupi ostatke moje pogačice
Ispruženom rukom koja drži 20 dinara
Brigama beogradskih pešaka
Haskijem koji urinom obeležava spomenik Knezu Mihajlu i to ne smeta ni njemu ni njegovom vlasniku
Meni malo smeta
Penzionerima
Muškarcima kojima je svejedno šta su obukli
I ženama kojima nije, ali i dalje donose pogrešne stilske odluke
Pa nisu one u Milanu
Znaš li ti kolike su ovde plate
Pogledaj sebe, kakva ti je to majica
Beograd diše
Cvrčanjem trole koja uvek izgleda kao da će se raspasti
Prstom Kneza Mihajla koji pokazuje negde u daljinu
Spomenik mu diže blagodarna Srbija
Meni se čini da upire ka znaku Dunav osiguranja
To se zove dobar marketing
Beograd oko mene diše
Gunđanjem
Zgužvanim automobilima i njihovim nestrpljivim sirenama
Dok moja usamljenost
Sedi na klupi i grca
Beograd diše ali me ne teši
Zastranili smo
Ne sećam se ni zašto smo se ono beše
zavoleli
Odlazim sa Trga
