(or Bikram Yoga in Belgrade after 10 classes (yeiii))
U očajničkoj potrazi za nekim treningom, preturala sam satima po internetu tražeći joga studio koji bi mi se dopao. My dearest Gugl je odjednom izbacio Bikram yoga, a pored svih imena joga koje nisam baš pohvatala, želela sam da saznam koja je i ova. Ispostavilo se da je jedina razlika u tome, što se Bikram joga radi – na 40 stepeni C. Wtf?!
Ok, ok, ko bi hteo sebe sa muči na 40 C? Na plaži jedva držim čašu a kamoli radim vežbe, pomislila sam. Ipak sam, kao pobornik leta i toplote, htela da čujem više.
– Dobar dan, želela bih da se raspitam u vezi s jogom. Da li se ova joga stvarno radi na 40 C?!
– Da, da, u specijalno zagrejanoj prostoriji na 40 stepeni.
– Dobro… – Bila sam ipak zbunjena – A jel’ može da radi i neko ko nema puno iskustva?
– Može. Čas traje 90 minuta i radi se 26 istih poza svaki čas tako da se vrlo brzo nauče.
– 26 poza? Istih? – Sad sam se tek zbunila. – Svaki čas su iste vežbe?!
– Da. 26 istih poza svaki čas.
Ovo je zvučalo dosadno. Veoma dosadno iskreno. Nastavila sam sa pitanjem čisto iz kurtoazije i da uporedim cene sa ostalih 35 joga koje sam taj dan pozvala.
– I kolika je cena za to zadovoljstvo?
– 10000 dinara. – Iako je moj tata malo slabije čuo, mene su uši još uvek dobro služile. Deset hiljada dinara za deset časova. Ponovila sam kao eho za njim i već sam bila u procesu „Hvala najlepše, doviđenja!” kad sam začula sa druge strane:
– Ali trenutno je promocija i imamo popust – 1000 umesto 10000 dinara.
– A-haaa, odlično! Onda se vidimo večeras!
Iskreno, ne znam da li je pobedila niska cena ili moja tvrdoglava radoznalost da saznam kako ljudi mogu bilo šta da urade na 40 C a da to ne podrazumeva ležanje, ali uglavnom opremila sam se, krenula i…
Pa ne možete baš svi da vežbate!
Ali samo sekund, par stvari samo pre nego što bilo ko pomisli da krene na ovu vrstu joge. Koliko ste fizički aktivni? Pa i ne baš jel’? Nikako nemojte ići ako ništa niste trenirali pre ovoga ili dugo niste trenirali (ili ste možda trenirali u lenjim intervalima u narodu poznatijim kao „pripreme pred leto”). Neće vam pomoći. Niko vam ne pokazuje vežbe i ako ne znate sami kako se pravilno stoji u pozama, niko vas neće ispraviti i možete se ozbiljno povrediti. Moja je preporuka da nađete neki joga ili fitnes centar (dobro se raspitajte), radite sa trenerom koji će vam pokazati kako se pravilno rade vežbe i tek onda razmislite da krenete dalje. Fizička kultura nije neozbiljna stvar (DIF nije džabe fakultet!).
Takođe, još jedna preporuka (pa, koliko ih ima dođavola?!). Ukoliko ne pričate engleski dobro, nemojte da idete. Instruktori ne pričaju srpski i nisu iz Srbije, jer bikram jogu može da drži samo licencirani instruktor (kojih kod nas još nema – eto ideje za biznis). Nećete razumeti ništa. Možete da gledate u druge ali vaš napredak neće biti značajan ako svaki put kad dođete ništa ne razumete (opet, vežbe se ne pokazuju, već samo slušate). I ovde nije loše uložiti u neke dodatne časove i naučiti engleski, što vam neće značiti samo za jogu, već i u životu (ali to sve već znate kao veliki!).
Prvi čas – nisam se onesvestila!
Dobro, da nastavim. Prvi čas je bio blago je reći katastrofa. Najmanje 8 puta sam sela kako se ne bih onesvestila od vrućine. „Specijalno ugrejana prostorija” se zagreva kaloriferima i ne znam koliko se vi znojite, ali sve na meni je bilo mokro i ova joga zaista komotno može da se radi u kupaćem kostimu. Isto je kao da ste na plaži u podne i vežbate, s tim što sunce ne bije direkto u vas i imate gomilu „kolega” koji se pate sa vama. A kako se telo čisti od toksina, dok je trajao čas, proklela sam dan kad sam pomislila da jedem bilo kakvu nezdravu hranu, jer sam osećala kako čips sa proslave rođendana iz osnovne škole izlazi iz mene kroz znoj. Srećom, kada smo izašli iz toplotne prostorije, poslužili su pomorandže kako bi se ljudi povratili, ali koje niko nije stigao da pojede od mene.
Dalje, kada su me drugarice koje su me čekale na kafi videle nakon treninga, pomislile su da nešto nije u redu sa mnom.
– Šta ti je, kosa ti je mokra i sva si crvena, jesi dobro?
Kad sam uspela da im objasnim da sam „samo” bila na jogi, između ostalog pitale su me i kada ću sledeći put ići na – „jogu smrti” 🙂
Ipak, prvi čas se završio, a ja se nisam onesvestila niti izašla iz sobe i to je zaista bio uspeh. A kako sam želela da iskoristim svoj povlašćeni položaj ne-plaćanja 10000 dinara, otišla sam i drugi put. Ovaj put nisam ni pomislila da se onesvestim. Nikada više. Jednostavno, na prvih par časova se naviknete na vrućinu i ona vam više ne predstavlja nikakav problem. Naprotiv. Želite topliju sobu. Ne želite da brišete znoj, ne želite da pijete vodu. Prija vam toplo i prija vam što se čistite od toksina. Prija vam da na licu mesta vidite rezultate toga koliko radite.
I? Kako se oseća jedna prilično nerazgibana osoba na ovim časovima?
Odlično, sjajno! Zaista, super! Toplota pomaže da lakše uđete u poze i da se više uradi nego kad bi se radio normalan (joga) trening. Malo se oseća konkurencija među vežbačima, ali ako zaboravite to i skoncentrišete se na sebe, bićete na pravom putu (kao i svakom sportu uostalom). Takođe, čini mi se da je bikram tako reći dosta addictive, tj nekako te vuče da se vratiš na svaki sledeći čas, iako dok prolazim kroz poze mislim da više nikada ni za šta ne bi ponovo otišla tamo. I koliko god mi je možda smetalo u početku što su poze iste, na kraju mi je bilo drago što sam im skoro naučila raspored i što sam znala šta me sledeće očekuje (tako da je osećanje „kako samo ovo izdržavam” bilo blaže). Ušuškaš se u osećanje da ti je nešto poznato i ulaziš dublje u poze i više si koncentrisan da stalno usavršavaš jednu pozu iznova i iznova. Takođe, na kraju treninga, kad ležimo u savasani (u položaju leženja bez pomeranja), jako mi je bilo lako da upadnem u meditativno stanje iako sam tek od skoro počela da meditiram (o meditaciji neki drugi put).
Suma sumarum – jako sam bila zadovoljna uloženim (malim) parama. Treninzi su zahtevni (što mi je odgovaralo), navikneš se na toplotu što ti daje prostora da lakše vežbaš druge stvari, celokupno telo se oseća odlično, a pošto se radi na velikoj temperaturi, neminovno je da ćeš izgubiti i koji kilogram.
Ali… Mora da bude neko ali?!
Da, pa dobro, nije možda sve tako bajno. Nekako mi se čini da bi (makar meni) na duži period ovo ipak bilo pomalo monotono. Koliko god da sam se radovala svom napretku za neke poze koje sam mogla mnogo bolje da uradim posle 10 časova, ipak je to samo 26 poza, i ti si bolji u samo određenom broju asana (joga položaja). Takođe, prostorija ipak ne može da se zagreje preko 35 stepeni, a kaloriferi su problematični jer duvaju topao vazduh samo na određeno mesto tako da je na nekim mestima toplije a na nekim hladnije. Usput, ja nisam radila 10 časova 10 dana uzastopno i mislim da je (bar za mene) to bilo previše naporno u smislu dehidratacije. Nakon časa bikrama mom organizmu je bio potreban ceo sledeći dan da nadoknadi izgubljenu tečnost i zaista nisam imala želju da idem dan za danom.
Svi koji su ZA neka podignu ruku
Sve dakle ima svoje za i svoje protiv, a evo i mojih 5 razloga za i protiv Bikram joge, pa se sami odlučite da li bi vam bilo zanimljivo da probate:
PROTIV:
- vežbe se ne pokazuju
- naplaćuju se prostirke
- svaki čas je isti
- ljudi oko tebe su konkurentski nastrojeni i to može da pokvari vaš čas
- toplota u prostoriji nije dobro organizovana (mada su rekli da će to srediti)
ZA:
- dele se pomorandže na kraju treninga (zvuči smešno ali je u stvari yupi ya yeiii)
- oseća se celokupna detoksikacija organizma jer (koliko god ovo čudno zvučalo) znoj prija
- veća je razgibanost tela
- vežbe su dobre i ugodne za izvođenje
- kilogrami se gube ili, ukoliko vas ovo ne zanima, telo se lepše oblikuje
Dodala bih da ne bih prestala da radim ovu „vrelu jogu” ali meni se više dopada kao dopuna nekim drugim tipovima vežbanja tako ne bih radila samo i isključivo Bikram. A kako se vama čini? Da li biste probali – „jogu smrti”?
Do sledećeg puta,
A.
p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu 
