Da Li Bi Tolstoj Imao Instagram?

#dostojevskisucksmyballs #pazivoz #ana&vronskicopuplegoalz #sotomakeashortstorylong

Ne znam za vas, ali ja ga već čujem u glavi.

Lav: Juče sam imao 5345 followera, a danas 5234! Jbt, da li je moguće?! Gde grešim?! Da li koristim dobar filter?

Na dnevnom nivou, on sa Sofijom nastavlja ove visoko-intelektualne razgovore:

– Sonjuška, jesi postovala današnji ručak?

– A šta misliš, da li mi se ova sa košenjem uklapa u feed?

– Ne verujem da se deca vide a da si mene isekla na slici!

– Čekaj da li mi se čini ili si izbelila sebi zube a ne meni?!

I kao najvažnije, Lav bar jedanput dnevno Sofiji gura telefon u ruke i naređuje: slikaj tako da izgleda da se ludo zabavljam.

Ok, ok.

Evo prestajem.

Biti pisac i voditi socijalnu mrežu zvuči potpuno kontradiktorno, i da ne lažem, mnogima je čak i ogavno.

Meni prvoj.

I to pogotovo Instagram.

Možda se Fejs čini najmanje štetan jer se još i povežete sa nekim (a postoji i linkovanje!). Ali ova glupost sa slikama?! Šta jedan pisac koji moj uopšte radi tu?

Problem je možda najviše u tome što je sam čin pisanja poprilično dosadan. Oh, pogledajte: evo ga moj laptop na kome pišem. A vidite sad, evo me za laptopom, pišem i pijem kafu iz iskrzane šolje. Na trećoj slici ću vam pokazati moj laptop… znate onaj, na kome pišem. U tišini. A evo ga i čaj (posle treće kafe). Prsti. Tastatura. Mrvice na tastaturi. Mislim, razumete već: čin pisanja nije nimalo glamurozan i vredan prikazivanja na Instagramu.

Uz to da ne pominjem da su pisci u 99% slučajeva introverni i ne vole ljude. Jbg ne volimo.

Nije do nas, do ljudi je.

Statistika nam takođe ne znači ništa.

Šta nas boli uvo što Insta ima više korisnika nego Tviter, Pinterest i Snepčet? Ili što se više vremena provodi tu nego na Fejsu?

Pisci komuniciraju rečima a ne slikama.

S-l-o-v-i-m-a.

No glavno pitanje je ovde u stvari: u ovo digitalno doba, da li uopšte postojiš bez socijalnih mreža?

A jedno od čestih pitanja koje dobijam jeste mogu li da uspem kao autor ako nemam nijednu socijalnu mrežu?

Hajmo sad ispočetka.

Sirota Sofija Nikolajevič Tolstoj je sedam (i brojevima 7!!!) puta rukom prepisivala Rat i mir i sređivala svašta nešto u vezi sa izdavanjem Lavovih knjiga. Možete slobodno da probate da napravite listu za nedeljnu kupovinu pa da proverite da li vam se ruka umara a kamoli da Rat i mir prepisujete (usput eto i lekcije i o ljubavi deco). Naravno, Sonjuška da je živela u današnje doba, sigurna sam da bi uradila jedan prosti copy-paste, unajmila dizajnera za omot knjige, poslala mail izdavaču i bila na vreme u spavaćoj sobi da klincima ispriča i priču za laku noć.

Druga stvar, marketing je u dalekim 1800-im bio potpuno drugačiji nego danas. Knjige su se objavljivale u nastavcima u specijalizovanim časopisima (kao i Ana Karenjina uostalom).

Isto važi i za socijalne mreže. Ko vama može da garantuje da u današnje vreme Lav ili njegov kolega Fjodor ili bilo koje veliko ime klasične književnosti ne bi koristio socijalne mreže?

Niko naravno.

Razumete, u današnje vreme Lav bi sasvim moguće gostovao kod Opre. Odgovarao na prozivke zlonamernih ljudi o tome kako je predstavio Napoleona. Pisao priče za Playboy (kao što mnogi poznati pisci jesu). Koristio brendiranu četkicu za beljenje zuba. Išao na PR putovanja. I ko zna šta sve ne.

Da odgovorim na pitanje: da, možete uspeti kao autor bez da imate ijednu socijalnu mrežu. Ali moje je mišljenje da će ići mnoooogo sporije (čitaj, i do 10 godina sporije) jer vaš rad se ne može tako lako pronaći i deliti.

Evo ja nikada nisam imala Fejs u životu pre bloga. I dan danas ne mogu da se nateram da mi bude ok što sam na bilo kojoj mreži. Odvratno mi je to. Ne volim. Ni mrežu ni ljude. Do mreže i ljudi je, ne do mene.

Ali da ima koristi – ima. Upoznala sam dosta divnih ljudi i dosta divnih ljudi je čulo za moj rad zahvaljujući upravo društvenim mrežama. Da, ima i divnih. Časna pionirska. Možda bih se čak i usudila da kažem da neke stvari ne bi ni bile moguće bez ovakve vrste umrežavanja (mada to javno nikada neću priznati).

Dakle mreže zapravo mogu biti alat koji možete razmotriti kao način da se povežete sa širom publikom, umrežite se sa profesionalcima i čak monetizujete svoje pisanje.

Ne mogu ovde da vas savetujem da postujete svaki dan i da koristite određene haštagove i kreativne opise, prosto ne mogu. Mislim da Instagram ne treba da koristite na dnevnom nivou i draže mi je da redovno pišete nego da redovno postujete.

Ono što mogu jeste da vam predložim kako da što manje vremena gubite na društvenim mrežama i da vam dam ideje kako da vaš feed bude zanimljiviji, ali ponavljam da ovo ipak ne mora da vam bude prioritet.

Svako ko kaže drugačije neka ide dođavola vam vodi Insta.

Za početak, kako možete iskoristiti Instagram u sopstvenu korist? Tako što ćete npr. deliti slike sa autorskih gostovanja, književnih promocija, intervjue, odlomke iz knjiga, zanimljivosti o spisateljskom životu, najaviti predstojeća dela ili promocije itd. Naravno, ja ništa od toga ne radim (na Fejsu ponekad i da). Ali kažem vama da možete. Svakom po želji.

Ono što mogu da predložim je da 1x mesečno napravite nekakav raspored objava i da ga se držite koliko možete. Meni to npr. sjajno funkcioniše na Fejsu – zakažem unapred sve i ne logujem se ako nema preke potrebe. Aplikacija Later može da vam pomogne oko izgleda feeda i podsećanja na dan i sat kad želite da objavite. Svaka objava koja može da ide sa Insta na Fejs, odlično, gurajte isto na obe mreže (jer who gives a fuck?).

Dobre strane Instagrama jesu te koje vam mogu doneti korist. Neke od njih su svakako umrežavanje sa čitaocima, reading blogerima, sa drugim piscima ili sa bilo kim drugim sa kim možete ostvariti saranju. A možda najbolja stvar jeste da možete promovisati vašu knjigu do besvesti i reći npr šta stoji iza ideje za knjigu (ili čak omot) što možda ne biste imali gde inače da ispričate. Možete takođe pokloniti vašu knjigu ili čak objaviti celo poglavlje kako biste privukli što više ljudi.

Dakle eto, možete napraviti nešto od ovoga. Čak i konstruktivno 🙂 Što kaže jedan citat: What’s the best version of me? The instagram one!

Ako nemate predstavu kako to može da izgleda, evo primera stranih pisaca koji to odlično rade:

Rupi Kaur – autorka knjige Mleko i med koja je zahvaljujući svojim ilustracijama i stihovima upravo na ovoj mreži doživela planetarni uspeh. Slično njoj rade i Danica Gim i Komal Kapoor koje pak rade u saradnji sa ilustratorima.

Paulo Koeljo – autor “Alhemičara” (jednog od najprodavanijih romana na svetu verovali ili ne), na svom Insta meša citate, život i zanimljivu umetnost

Tyler Knott Gregson – manje poznat autor koji piše haiku pesme o ljubavi i bavi se fotografijom. Sličnu stvar radi i Marisa Crane

Na tu foru, možete pogledati i K.M. Weiland – autorku koja postuje savete za pisce sa svog bloga, a inače piše istorijsku fikciju.

Naravno, evo i par primera kod nas (za sve mreže):

Jelena Pantić – od svog bloga Jelena je napravila dve (sjajne) knjige i odlično vodi svoju FB stranu

Staša Vukadinović – autorka knjige “Ja sam Staša” uradila je odličan sajt (za šta je verovatno zaslužan i rad u marketinškoj agenciji) i na svom FB profilu ima divne objave (mada je njen privatni i zanimljiviji od ovog zvaničnog)

Stevan Daničić – za mene otkrovenje, iz svojih romana je izdvojio citate i napravio bum na Instagramu

Možda nekome može biti zanimljivo i ono što ambiciozna autorka Tamara Kučan radi (retko doduše) na YouTube-u s i Bogdan Stevanović poznatiji kao Blogdan na svom blogu.

Dakle pisci moji, ima i života na Instagramu (ili drugim socijalnim mrežama).

I Tolstoj neka se ne prekrsti tri puta u grobu ako kažem da bi ga i on vrlo moguće koristio.

A onda verovatno i ugasio.

Jer najbolja fora u vezi sa društvenim mrežama jeste što možete da odete čim zaradite prvo milionče kad god poželite.

I (slovima) tačka.

PozZ

p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu