Šta radiš šta radiš šta radiš
Je l’ misliš na mene
Ne
Pa to je normalno
I ne treba
Daleko si
Od svega
Od mene
Daleko si
Jako si daleko
Od sebe
Od svega
Otišao si
Negde drugde
Treba da te pustim
Tebi se ne ide
Ni meni se ne ide
Od tebe
Ne ide mi se
Nikuda
Zauvek bih spavala sa tobom
U toj tvojoj neurednoj sobi
Zauvek bih te ljubila
I pustila da me gnjaviš ujutru
Snimala te kako đuskaš
A treba da te pustim
Ne umem
Ne umem više ništa veruj mi
Pola sam bez tebe
Nisam više cela
Nisam više ništa
Jer ti nisi tu
Ti stojiš pored mene
Ali nisi tu
Daleko si
I ja ne znam kako da doprem do tebe
Uspe mi na momente
I onda mi se nasmeješ onako, onako najlepše, onako najnežnije, onako kao da me vidiš i da zaista stojim pred tobom
Ali onda odeš
Odmah odeš
Otploviš
Zalutaš
Negde si
Daleko
Daleko
Ćutim ceo dan danas
Ćutim
Ne mislim
A ti si mi u mislima
Ne govorim
A ti si mi na usnama
Ne funkcionišem
A ti si mi u srcu
Nećeš se vratiti
Nikada više, meni
Da mi se nasmeješ i zagrliš me i kažeš mi
Hani bani
kao što si govorio
I ja treba sve to da pustim
Da ostavim
Da odem
Gde da odem
Gde ću
Ko će da me nasmeje
Ko će da me smiri
Ko će da me voli
Ko
Kako da te ostavim
Kako bih volela da me pogledaš
Kako jako mnogo
Da me zagrliš
I da me ne pustiš posle 5 minuta
Da me nikada više ne pustiš
Kao što me sad pustiš
Odeš
I pustiš samu
Samu
I nije te više briga
Da l’ mi neko prilazi
Šta mi drugi govore
Ništa te nije briga
Otišao si od mene
A stojiš pored mene
I ja treba da te pustim da odeš
Kako da te pustim da odeš
Čime da te pustim
Kad je moje srce kod tebe
Govorim stvari
I znam da ti smetaju
Osećam da ja smetam ponekad
I to ne volim
Osećam da sam na smetnji
Ne umem da budem mirna
Strpljenje me često izdaje
Pokušavam
Grešim
A ne želim da grešim kod tebe
Ne znam kako da ispravim
Vrtim se u krug i kopam sebi rupu
Bojim se da priznam da te volim
Mešam osećanja
Dokazujem se nepotrebno
Izmišljam načine da ne mislim na tebe
Izmišljam osobe da ne mislim na tebe
I ne uspeva
Svako je manje bitan
Svako je manje zabavan
Svako je manje ti nego ti
Sa svakim sam manje ja nego s tobom
Treba da te pustim
Vidim to
Treba da smrvim sebe na komadiće i da se sakupljam
Treba da razbijem sve što osećam
Bacim kao da je nepotrebno
I nebitno
Negde daleko odbacim sve to
I pravim se da mi nije stalo
Da sam ravnodušna
Ceo život se nešto pravim
Da sam pametna
Lepa
Da znam
Da mi je svejedno
Da sam dobra
A nije, sve je to zavesa, ispod sam ja ja, koja je dosadna i džangrizava i voli da bude sama i ne ume da se ponaša
Ja sam ispod
Koja te voli bez obzira na sve
Koja ne ume da kaže ne
Kojoj svejedno je sve što ti grešiš i koja te obožava i kad si sve ono što ne treba da budeš
Koja te neizmerno voli
Kojoj si uvek potreban
Kojoj uvek nedostaješ
Koja bi ti rodila decu ma šta pričala
Koja bi možda i prezime promenila
Koja nije čitava
Koja je samo pola
Koja je cela jer te voli
I sad treba da te ostavi
I bude
Ništa
Da bude ništa
Delići parčići staklići komadići
Bačena osećanja
Bačena
Odbačeno sve
Danas bez tebe
Sutra bez tebe
Mozaik da se sklopi od mene eventualno
Da te pustim…
Ne umem da te pustim, taj deo nisam dobila uz upotrebu za tebe, taj deo još niko nije objasnio kako valja… zašto… i kako… i zašto zaboga zašto…
Da ostavim sve što sam sa tobom dobila…
Gde to piše?
Na netu? U novinama? Ko to ume da mi kaže?
Doduše, to mi kaže tvoj pogled, kad gledaš kroz mene, usne kad ljube kroz mene…
to kažeš ti kad stojiš pored mene a nisi tu
kad me ne preklinješ da te držim, još malo, još samo malo majušno malecko malo da te držim pored sebe, samo malo daj mi samo malo molim te da spavam pored tvojih usana, da se budim uz tebe, samo još malo molim te…
da te zagrlim, da te osetim, da mi se nasmeješ, još samo malo kad bih mogla da dobijem, kad bih mogla da te ne pustim nikada…
Nikada da te ne pustim…
Nikada…
Nikada
Ne umem da te pustim…
Je l’ mi opraštaš?
Mogu li sebi da oprostim ako te nikada ne pustim?
