Jedina Azija koja me zanima je malvazija*. Tj, nikad ne bih stavila Dubai na moju must-visit listu, na kojoj se u 99% slučajeva nalaze Evropski gradovi i Japan. Međutim, plaža u januaru, niska cena avionske karte i radoznalost da vidim nešto što mi nije baš po ukusu su prevagnule (volim da se otvorim za novo). Svakako, Dubai jeste zanimljiva destinacija, iako moram da priznam da mi ne bi nešto specijalno nedostajala da je više nikada ne posetim (za razliku od Rima npr). Ali, ne bih se složila da uvreženom činjenicom da nema dušu (iako ne postoji emprijski dokaz za postojanje iste) a samim tim mislim da ako imate prilike, idite. No, pređimo na moje dogodovštine od 12 do 17 januara 2022.
1 dan: Dubai je šljašteći pogubitis
Oko nas su zgrade, redovi i redovi zgrada, i sve što vidimo jeste kako se izdižu nizovi staklenih prozora koji se presijavaju u različitim nijansama plavo-zeleno-sive. Irena, Ana i ja slažemo se da, na prvi pogled, Dubai ima američki vajb jer oko nas su samo asfalt i – zgrade. Otišle smo do Dubai Marina tržnog centra da zamenimo pare i sednemo na kafu u Carluccio’s (pristojno mesto sa dvolitarskim šoljama kafe), a onda otišle na Berasti plažu.
Iskreno – nije mi bilo toplo. Tj, nije bilo onoliko koliko sam želela da mi bude ali sam svejedno ušla u vodu da se okupam. Mala digresija, pre 2 god u Dubrovniku nisam skočila sa jedne visoke stene u more jer je – bila visoka i odtad mi je žao što nisam jer je verovatno bila jedinstvena prilika za tako nešto. I onda iako voda u Dubaiju nije delovala najtoplije, rekla sam sebi da sam prvi (a možda i poslednji) put u januaru u Dubaiju – i ušla sam. I znate šta? Voda je ipak bila umiljato topla i plivanje je bilo super. Na ovoj konkretno plaži je bilo dosta instagram devojaka koje su izgledale kao da treba da polože prijemni za starlete, ali je svejedno bilo uživanje kupati se.
Dok sam plivala, iz vode sam primetila aqua park. Oduševljena, naravno da sam samouvereno ušla u područje hotela, promrmljala broj sobe (Recepcionist: Room number? Me: Three o four… Recepcionist Two o two? Me: Two o two!) i dobila narukvicu da se spuštam toboganima. Taj doživljaj nemam zabeležen na kameri, ali su tobogani bili najsuper. Kasnije smo ručale na plaži, cena obroka je bila pristojna (oko 15e) – ili meni prosto više ništa nije skupo posle Kopenhagena. Nakon toga, vratile smo se u hotel.
Pošto smo sletele u sred noći, odlučile smo da taj dan iskuliramo, pa smo uveče prošetale po Marini. Popele smo se na Pier7 (koji su nam ljudi preporučili da vidimo), što je suštinski zgrada sa 7 restorana na svakom spratu (ok, ali valjda morate da znate gde idete a mi nismo). Marinski kej za šetnju izgleda kao i bilo koji primorski gradić kojim šetate (Pefkohori ili Budva), pa se na svakom koraku prodaju sladoledi, kukuruzi i svetleće zezancije za decu. U stvari, sve oko nas svetli, od zgrada do restorana i štandova sa hranom.
Na kraju dana, razmišljam. Dubai mi deluje sirov. Gde god se okreneš su redovi zgrada i zgrada i zgrada, koje kao da je neko pravio u igrici iz zajebancije. Uvek se trudim da ne upoređujem ali mi je prosto čudno i razmaženo čekam da me nešto oduševi. Utisak mi je da Dubai želi da u svemu bude prvi, baš ono u čemu god, a u tome se čovek – a ne samo grad – izgubi.
Šljašteći pogubitis.
Samo se plašim da me ne proguta veštačka svetlost… Ako je to uopšte loše.
2 dan: na vrhu sveta (ali bukvalno)
Ujutru smo ponovo otišle na plažu blizu hotela (The Beach Jrb Marina). Opet sam se okupala a na plaži su pored nas prošle i 2 kamile. Ova (recimo gradska) plaža ima više turista i ljudi koji ne izgledaju kao da su izašli iz rijaliti šoa, ali je čudno da su žene ili u burkama – ili lascivno obučene. Ova skaradna suprotnost još je nelogičnija pošto se niko ne kupa toples. Na sve to, kada se šetate primetićete da su oko svakog hotela na podu razbacane gomile (vizit)kartica sa slikama žena koje pozivaju na (erotsku) masažu.
Da zastanem malo i objasnim šta ono što je ostavilo neprijatan utisak na mene. Kao neko ko dolazi iz Srbije, neprirodno se osećam kad vidim pokrivanje žena hidžabima (marama preko glave i otkriveno lice) ili nikabima (crni pokrov uz otvor za oči). Razumem da je deo kulture i religije, ali na 25 stepeni ne mogu da zamislim da je bilo kome prijatno da bude pokriven od glave do pete – zajedno sa korona maskama (koje su obavezne i na ulici). To je moj utisak, koji naravno ne mora da bude tačan. Takođe, uveče na ulicama (gde nisu turisti) šetaju samo i isključivo muškarci i ne mogu da se osetim kao da je to hm, pošteno. Saznala sam kasnije da 70% stanivništva čine muškarci, ali to ne menja činjenicu da se osećam nelagodno kad sam jedino žensko koje šeta.
To popodne smo rezervisale i posetu najvišoj zgradi na svetu – Burj Khalifi. Ulaz u vreme zalaska sunca (kao i za bilo koju drugu atrakciju u to vreme) košta skuplje, pa je tada penjanje na 124 sprat 50e (a inače 30). Burj inače ima 160 spratova, a kao inspiracija za dizajn zgrade poslužio je pustinjski cvet Spajder Lili. U najfotografisaniju zgradu na svetu se ulazi iz Dubai Mall-a (opet, najvećeg tržnog centra na svetu), a unutra se između ostalog nalaze i Armani hotel, poslovne kancelarije, kao i stanovi (za stanovanje).
Burj Khalifa je viša od Zlatibora i do 124 sprata (gde ide većina običnih turista) stiže se za 60 sekundi. Sve je savršeno organizovano, i imate osoblje koje vas u svakom trenutku upućuje kuda da idete i šta da radite – sve dok ne dođete do malecnog lifta u koji trpaju previše ljudi u doba korone. Ipak, lift je ceo u ekranima i daje spektakularni audio-video efekat tokom vožnje dok se u ušima oseća pritisak brzine uspona. Na samom vrhu nije strašno (ja sam nešto mislila da je strašno) i možete peške da se popnete na 125 sprat. Kada izađete iz lifta, očekuju vas veliki stakleni prozori sa kojih se pruža lep pogled na Dubai (ne mogu da kažem fantastičan jer Dubai kao grad meni nije specijalno lep).
Tu je suvenirnica i kafić, a odavde se vide veštački napravljena ostrva sveta kao i veštačka palma. Kasnije sam saznala da su 95% ostrva sveta (koja su prvobitno planirana kao prostor za nekretnine) u propadanju a ona koja nisu su u procesu izgradnje sa milijardama dugova. Takođe, Dubai zapravo ima dva veštačka ostrva palme, od kojih je jedna takođe propao projekat pa su i ostrva i ta druga, nesrećna palma često brisani iz turističkih brošura Dubaija… Čak je i započeta treća palma koja nikada nije ni završena! Ipak, palma koja radi, Jumeirah, dobacuje do nestvarnih cena nekretnina (ako uopšte imate sreće da nađete da kupite kuću ovde).
Nakon što smo sačekali zalazak sunca, spustili smo se u Dubai mall da pogledamo šou sa fontanama. Naime, u podnožju tržnog centra na svakih pola h, fontane plešu uz određenu muziku (4 min). Sele smo u restoran Huqqa na trećem spratu, koji je stvarno lep i odakle je pogled na fontane super, ali su cene malo jače upravo zbog toga. Kasnije smo nastavile da se gubimo po tržnom centru i sele u poslastičarnicu Cipriani Dolci, gde smo pojeli najskuplje parče torte ikad – čoko torta za 22e (ukus je bio jako fin, ali moje aristokratsko nepce je probalo i bolje kolače).
Fora je u tome (kako smo kasnije provalile) da je na spratovima većina luksuznih radnji i ponuda dok je u lower ground (sprat ispod prizemlja) gomila priuštivih prodavnica (gde je i najveća gužva). U ovom tržnom centru nalazi se i ona fontana Human Waterfall koju ste videli na svim slikama iz Dubaija ikad – plivači koji skaču u vodu, ali i klizalište gde sa plafona pada sneg i dosta restorana i radnja sa (fantastičnim) slatkišima (meni se svideo Pecanno).
Inače, Burj neće biti najveća zgrada na svetu još dugo – jer se sprema izgradnja još veće – naravno u Dubaiju. Sva ova kompleksaška naticanja su veoma uočljiva – Emirati su u julu 2020 (dakle u sred korone), poslali uspešnu svemirsku misiju na Mars koja je ušla u njegovu orbitu 2021. Tako da koliko god se osećam kao carica na vrhu sveta kad se popnešm na Burj, u malom mozgu mi ipak stoji da je sve takmičenje ko ima veći, pa mi nije ugodno do kraja.
Plaža je stvarno odlučujući faktor da mi nije skroz bljak, i ne razumem zašto nisu i u Bgu napravili veštačko more umesto Bga na vodi pa da se nikad ne preselim? Ok, i imaju slatkiše njam. Ali znam da mi Dubai ne duguje da me obori s nogu i razduševi… Tako da hvala na osoljenoj guzici u januaru. Dovoljno je to magije za sad.
3 dan: vremenska prognoza: peščano
…baš tako je pisalo: ni sunny, ni cloudy već dust. Mene je oblak peska uzbudio, tačnije bila sam oduševljena, iako je prašina u vazduhu imala zlokoban izgled. Ali, u glavi sam ušla u film Dune, i Dubai je konačno dobio karakter, raspoloženje, neljudskost, manu, pa mi je izgledao životnije.
Bila je subota i mi smo htele da odemo na brunch u čuveni Nikki lounge, ali smo stigle samo do Nikki beach resorta. Ovaj hotel je izgledao fantastično, ma predivno, nikad nisam videla lepši enterijer, sa nežnim nijansama plave uz drvene elemente i zanimljive slike. Nikki koncept postoji još i na Santoriniju, Majamiju i Tajlandu – ali i u Crnoj Gori (bila sam tamo letos a nisam ni znala, nalazi se u Tivtu). Ovde smo popile kafu (4 e, i dalje pristojno u odnosu na Kopenhagen), dok smo gledale na bazen koji se greje (kažem gledale, jer dozvola za kupanje košta 80e). Svakako, ja sam se spustila na plažu sa sitnim belim peskom i providnom tirkiznom vodom i iskupala se za svoju dušu.
Nakon Nikkija, krenuli smo u kvart Al Seef koji se nalazi u delu grada Dubai Creek: heritage area redeveloped into leisure destination – gde se nalaze prodavnice, restorančići i kanal sa brodićima. Ovde su kućice niske, i izgledom pravljene od blata, oko nas su starinarnice i prodavnice začina, ali i različiti sadržaji za decu. Sve ima super simpa old vibe iako je sve zapravo izgrađeno 2017. Filozof u meni se pita da li mi je simpatično sve što je neuredno i od prirodnog materijala, i da li je to obličje ljudskosti (duše/srca) za mene, dok su one zgradurine sinonim za rigidnost (tj. nemanje umetnosti).
Ručale smo u preslatkom restorančetu Nablus Kanafeh a za vreme zalaska sunca (koga zbog peščanog vremena nije bilo), izabrale smo vožnju brodićem po Creeku. Boat ride je super forica: za nekih 15-20e (radni/neradni dan) vozite se po kanalu sat vremena uz gratis piće i lepu muzikicu. Dubai Creek (zaliv) inače razdvaja sever i zapad, pa se na obali preko puta Al Seef-a se nalazi Deira, gold souk (zlatni kvart) koji nismo ovaj put posetili, ali sam sigurna da je lepo da se prošetate.
Uveče smo se vratile u Marinu, gde se do kraja januara održava Drone show. Svaki dan se diže ne znam koliko dronova koji prave različite svetlosne oblike preko celog neba, nakon čega sledi vatromet (4 min dronova + 1 min za vatromet). Kasnije smo se prošetale po plaži, i Marina je izgledala kao da je u njoj snimljen Blade Runner: gomila zgrada koje svetle a oko kojih se obavija peščana prašina, uz talase i more. Dubai nije više igledao onako sirovo, već su svetla ličila na štit koji pokriva sva previranja u gradu… Bilo je zavodiljivo, i skoro pa lepo.
4 dan: stvaranje
U Dubaiju u kome nikada ne pada kiša, došao je i naš četvrti dan kada je – padala kiša. Uputile smo se u resort Madinat Jumeirah, mesto koje nazivaju malim gradom a gde se nalaze kanali, hoteli i naravno, tržni centar. Zanimljivo je da prošetate i popijete kafu sa pogledom na Burj El Arab (to je ono jedro), ili da se cenjkate po različitim prodavnicama (koje uglavnom izgledaju kao da imaju kinesku robu).
Nakon toga smo se ponovo uputile u Dubai Mall na digitalnu izložbu Infinity Des Lumiers. Ovo je (citiram): inovativni, multi-senzorni koncept, dizajniran da aktivira i angažuje sva čula. Uzbudljiva fuzija umetnosti, muzike, arhitekture, nauke i tehnologije. Kada uđete u ogromnu prostoriju, očekuju vas ekrani preko celih zidova, preko kojih idu pokretne slike i muzika, gde su slike otelotvorene kroz neverovatnu animaciju, pokret, zvuk i ritam. Tako će oko vas padati kiša, leteti latice trešnjinog cveta ili se boriti mačeovaci starog Japana, a vi ćete biti uvučeni u sve to, kao da ste zakoračili u umetničku sliku.
Ovo su zapravo 3 izložbe koje se smenjuju na pola h (pa bih se usudila da kažem da ukupno traje 1,5h) i izložena su dela Van Goga, Dreamed Japan i Verse. U prvo vreme sam nervozna jer na izložbu ulazimo gladne i u žurbi oko PCR testa koji treba da rešimo. Konačno spuštam telefon, i dok oko mene idu umetnički radovi i predivna muzika, konačno ostajem razoružana. Ono što me je okružilo podsetilo me je da srce ništa bolje ne puni od umetnosti, koja te besramno obgrli i uvuče u sebe, pa zaboraviš na sve(t) i odjednom se setiš da je to smisao života: da umetnost stvaraš i da te stvara. Priča se i da Dubai ima ozbiljne umetničke kolekcije, ali opet, u skladu sa strožijim arapskim zakonima koji ne dopuštaju prikazivanje golotinje i nasilja. Uglavnom, izložba je stvarno divna, i ako imate prilike, topla preporuka.
Od aktivnosti tog dana mogla bih da izdvajim i kasnopopodnevno jurenje PCR testa po celom gradu jer iz Dubaia ne možeš u Abu Dabi bez testa ali i super ručak u restoranu Asma (u Dubai mallu). Uveče smo, polomljene od jurcanja PCR-a, samo prošetale po Marini.
5 dan: sveukupan utisak
Naš poslednji dan bilo je zapravo poslednje jutro gde smo stigle da popijemo kafu i okupamo se, a zatim požurimo na avion. Povratak je bio mešavina Nemoguće misije i Ko to tamo peva: gde nam taksista kaže da on ne može bez PCR-a testa u Abu Dabi, zaustavlja drugi taksi na sred auto puta pa u žurbi premeštamo sve torbe i nastavljamo na aerodrom gde je – kako smo kasnije saznale – izbila ekspolozija u sklopu nekog napada (kažu da se to prvi put desilo u ko zna koliko godina, ali ipak). E sad, što se tiče sveukupnog utiska, osećanja su mi pomešana. Pre svega, tu je ta uporna jurnjava za luksuzom, ali ne gospodska već kompleksaška, koja meni lično smeta.
Npr. interesantno je da Dubai, uprkos uvreženom mišljenju, ne duguje svoje bogatstvo nafti (npr Abu Dabi ima 93 milijarde naftnih rezervi, dok ih Dubai ima svega 4). Pronalazak nafte inicijalno je poslužio kao investicija pokojnog šeika Rašida Al Maktuma u sam grad, koji je imao viziju da od njega napravi nešto najveće, najbolje, najpompeznije. Ovu viziju i dan danas živi njegov sin, Muhamed bin Rašid, apsolutni monarh, čiji lik možete videti skoro na svakoj zgradi. U današnje vreme, grad zarađuje pre svega od nekretnina, a cveta i trgovina zlatom. Naime, Dubai strancima dozvoljava da kupuju nekretnine – a kao najvažnije, ne moraju da plaćaju porez za bilo šta što zarade. Zanimljivo je takođe da i najveća agencija za nekretnine Emraat (čiji većinski deo drži država), svojim zaposlenima ne daje platu već astronomski deo provizije od prodatih stanova. Inače, Dubai ima 3,3 miliona stanovnika od čega 50 hiljada milionera jer je šeik Muhamed odlučan da napravi plodno tle za bogate investitore (a i statistički su 95% novopečenog grada doseljenici).
Ali s druge strane, ne bih rekla da je Dubai bez šmeka. Npr. mislim da je klopa odlična, iako oni kao mlada država nemaju neku svoju tradicionalnu hranu, ali svuda gde smo jele je bilo dobro. Svakako, ne bih se žalila da mi svaki dan počne peskom, moretom, nebom, kafom i jednorogom. Uglavnom, sveukupan utisak je da je za Dubai dovoljno do 7 dana, jer je grad nekako širok i morate da se šetate sa jednog dela grada na drugi da biste sve obišli. Klima je dosta vlažna, a što se tiče kupanja, mislim da je idealnije da se ide u februaru ili martu (ja koja obožavam baš visoke temperature usudila bih se da kažem i u aprilu), kao i oktobru i novembru. Ima dosta sadržaja za decu, a što se tiče noćnih izlazaka, pretpostavljam da ima svašta, ali ako pijete alkohol, morate da nađete hotele i mesta gde ga služe (ili da donesete iz free shopa).
Žao mi je što se nismo provozale na Dubai Ain (tj Dubai Eye, vrtešci), ili prošle kroz Frame, a kažu da su zanimljivi i Miracle garden i Global village (i naravno Gold Souk). Isto tako, imate dosta aplikacija koje nude popuste na raznorazne aktivnosti (npr. Ladies night gde imate besplatna pića i večere), pa to dobro prostudirajte ako idete na duže (ja nisam, ali išla sam kratko). Ako vas zanima malo više o Dubaiju, imate kratki video ovde. Takođe bi mi bilo zanimljivo da chekiram i Abu Dabi, ali opet, nije na mojoj priority list.
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u januaru 2022 – i korona mere da se dođe do Emirata (tačnije Abu Dabija dokle su jeftine karte preko Wizz-a) su potpuno kretenske. PCR da se uopšte poleti (naravno da je pojeftinio baš sutradan), PCR čim se sleti (za dž), PCR na svaka 3 dana pa mora da se uradi i da se vrati (u najprljavijoj ambulanti ikad, 30e spori tj 60e brzi) tj da se uopšte uđe iz Dubaija u Abu Dabi. Iako sam prošle godine dobrano proputovala, emiratski propisi su mi iskidali i ovo malo živaca što mi je ostalo.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Emirate, ali je korisno znati:
- Par dana pre ulaska u Emirate, morate da se registrujete na ica.gov.ae gde je potrebno popuniti Register Arrivals Form (to vam traže na aerodromu) a zatim i da instalirate Al Hosn aplikaciju.
- Let do Abu Dabija traje 5h, karte možete da nađete i do 100e povratnu preko WIzz-a. Možete da unesete klopu pa čak i vodu u avion (do 500ml).
- Taxi do Dubajia je relativno pristojan (oko 60e), i vožnja traje oko 1h – tako da vam se finansijski isplati (jer je do Dubajia 500 e povratna, a i aerodrom u Dubaiju je daleko od centra). Mi smo koristile RTA taxi, njihov državni taxi koji ima veoma povoljne cene i nalazi se na svakom koraku (instalirajte Careem app, imate i popuste).
- Što se tiče smeštaja, mi smo bookirale (pristojan) hotel Jannah Place u Dubai Marini preko agencije za booking Agoda (preko koje je dosta jeftinije). Plaža vam je na 7 min hoda, a ako ovde bukirate sobu, obavezno uzmite sa terasom jer prozori se ne otvaraju pa ume da bude zagušljivo.
- Lokalna valuta je dirham (AED), najbolje da menjate iz dolara u menjačnicama Al Ansari (i zapamtite da se na svaku zamenu para plaća provizija, pa menjajte više odjednom).
- Vremenska razlika 3h unapred u odnosu na Srbiju (što ume da napravi malu jet leg konfuziju pri povratku).
- VAŽNO: struja nije ista kao kod nas i potreban vam je adapter (onaj adapter koji – pardon my French – pretvara tri đokice u dve rupice, tj sa UK na EU).
Sve u svemu, ako vam se otvori da odete – idite (možda malo više ako imate love i komplekse da tu lovu pokažete). S druge strane, korona proces je (po meni) prekomplikovan i stresan i pre bih se zaputila na neke jednostavnije destinacije (ako vam se baš ne ide na plažu zimi). U svakom slučaju, nadam se da vam se svideo putopis i šaljem vam srdačan
pozZ
p.s. support my work
