dok ležim na tvojoj strani kreveta
shvatam da dušek nije zadržao tvoj oblik
izdajica
nemam u šta da
utonem
da ti budem iskrena
i meni sve više klizi kroz prste
dok mazim taj jebeni čaršav
koji je toliko puta nosio tebe
i muziku naših
pokreta
kojom noćima dojim ljubav
da ne presahne
znam da sam ti ljubila kožu
da si me grlio
stakleno, nežno, mnogo
da si mi ujutru pružao usne
i orgazme
da nikad nisam bila srećnija nego
kad si mi zaspao na ramenu
oh, a sad mi je duša slomljena na
pola
i sve su otrcane pesme
moje
pa spaljujem
naše vrele kosti i oštre predmete:
tvoj osmeh, znoj,
nežnosti, radosti, milovanja, cvrkutanja
uz neposlate poruke
sve uredno sahranjujem
kao i ono
što si u meni probudio
čuvam samo
ove nestabilne reči
da se bar u njima
sretnemo
Koliko puta vam se dogodilo da reči prosto ne izlaze iz vas? 🙊 Ili čekate inspiraciju a Godo će stići pre nje? 🙄…
ti si jedini čovek za kojim me je bolela koža svaki je milimetar turobno svestan tvog odsustva ova traljava jedinstvenost dobija nagradu za…
Čak iako nikada niste pisali, Kreativno pisanje za početnike (priručnik za buđenje mašte) će vam pomoći . U ovoj knjizi, uz vežbe o pisanju,…
