Kako Napraviti Kostur Za Knjigu – I Zašto Je Ovo Bitnije Od Samog Pisanja

Pisanje kostura za knjigu možda zvuči kao dosadna tehnikalija, ali je upravo suprotno. To je trenutak kada možete biti apsoulutno i beskrajno maštoviti i kada stvarate jedan potpuno novi svet.

Hajmo prvo ovako: o čemu se u vašoj (budućoj) knjizi zapravo radi?

Probajte da u par rečenica objasnite radnju vašeg romana.

Jeste uspeli?

Npr. možete početi od glavne radnje i sažeti celu knjigu u jednu rečenicu: Ana Karenjina je priča o ženi u visokom ruskom društvu koja vara svoga muža.

Jasno?

Ok, aj onda da vidimo kako da tačno napravite nacrt (kostur) za vašu knjigu.

Na samom početku da razjasnim: šta je to nacrt za knjigu?

Nacrt, kostur (novel outline, structure) je šema za pisanje vaše knjige. U njemu se navodi sve što će se desiti u vašem romanu po vremenskom redosledu i način na koji će se to dogoditi.

U nacrtu delimo knjigu na njene najvažnije delove i te delove u pod-delove i tako do što je moguće sitnijih detalja.

Dakle nacrt je često napisan po nekim stavkama koje objašnjavaju radnju knjige ali neretko se u njemu nalaze i delovi dijaloga ili scena.

Zamislite to kao jedan plan putovanja: od Beograda do željene destinacije. Recimo da idete na Ibicu; morate razraditi na koji način ćete stići na samo ostrvo: hoćete ići avionom, kolima, trajektom itd.

Koliko će dugačak biti vaš nacrt zavisi i od dužine vašeg romana i od vaše volje da planirate. Naravno, što više isplanirate unapred, to će vam pisanje biti jednostavnije. Dakle zavisi od toga koliko želite da ostanete na Ibici, šta ćete tamo da radite, kakav će biti smeštaj i sl.

Naravno, kao što samo ime kaže, ovo je nacrt i može biti podložan promenama i vrlo je verovatno da ćete ga menjati. Jer bez obzira koliko detaljno mislite da ste razradili nacrt, velike su šanse da će se nešto nepredviđeno desiti što ćete morati da menjate i o čemu niste razmišljali kada ste pisali nacrt. Možda će avion kasniti, možda će vam izgubuti prtljag, možda ćete tamo upoznati ljubav svog života i odseliti se zauvek ili sl.



Sada ću vam napisati kako pisanje nacrta može da izgleda (otprilike) korak po korak. Ovo naravno nije zakonom propisano i svako ima svoje metode za pravljenje narta.

Maštanje tj. nabacivanje ideja (dijaloga, događaja i sl.)

Svaka knjiga započinje u glavi nekom idejom o priči, tako što pisci uglavnom opsesivno danima (ali neretko i godinama) razmišljaju o nečemu što im se čini da moraju da stave na papir.

Priča može početi i u stomaku (duši) ili srcu, ali to nije tema ovog teksta 😉

Svakako, u ovoj prvoj fazi izmišljanja i maštanja vi stvarate sopstveni svet.

Zato pravljenje nacrta može izgledati teško – jer stvarate ni iz čega nešto.

Pre nego što se uopšte bacite na pisanje knjige (ili nacrta) potrebno je da znate dve stvari:

• Koji je glavni zaplet u priči
• Ko su njeni junaci

Dakle na samom početku radite jedan brainstorming (imate oluju ideja) tj. maštate o knjizi: šta bi sve moglo da se desi u vašoj priči i ko bi sve mogao da se pojavi.

Videćete da će vam se u ovom maštanju javljati raznorazne ideje, dijalozi, delovi priče: ovo su sve crtice koje možete upisivati na telefon ili u vaše beleške. Kasnije ćete te delove ubaciti u poglavlja; za sada samo maštate. Ovaj proces maštanja traje kolko god vama treba da sklopite jednu sliku u glavi.

Dakle vi sada sanjarite kako će vama biti na Ibici, šta ćete sve tamo raditi, gde ćete spavati, koga ćete upoznati… Ali to ne znači da će tako i biti na kraju 😉

Određivanje glavnih događaja

Nakon što ste izmaštali svoje, odredite koji su to najvažniji događaji u vašoj priči. Tu možete nabrojati ono što je uzbudljivo u samoj radnji: prvi poljubac, prevara, otkrivanje ubice, ranjavanje i sl. Napišite ih baš tako: događaj ljubljenja, događaj prevare i sl.

Suštinski, najbitnije je da smislite zaplet (klimaks priče, problem) i idete ka njemu i od njega.

U ovoj fazi počinjete da se pitate ZAŠTO. Pitanje zašto vaš je najbolji prijatelj – i sad i ubuduće. Zašto je baš ovaj događaj važan za priču, kako će doprineti radnji i sl.

Dakle prva žurka na Ibici, plaža, momenat kad ste upoznali zgodnog čuvara plaže, kad ste saznali da je gej itd.

Raspoređivanje događaja; odredite početak, sredinu i kraj

Nakon toga, probajte sve to da poslažete u neki vremenski okvir kako bi događaji mogli lepo da se poređaju i služe priči.

Npr. prvo ide poljubac pa tek onda prevara. Bukvalno uzmite i slažite po brojevima ili tačkama, tako će vam biti lakše.

Kada ovo posložite, shvatićete dve stvari: pisanje knjige nije nimalo lako (ma nemoj?!) i druga, bitnija stvar – imaćete ogromne rupe između svih tih dešavanja. Ne paničite, sada treba da smislite kako da sve to popunite i povežete u jednu konzistentnu masu a za ovo će vam biti potrebno određeno vreme.

Dakle prvo ide put do Ibice, pa smeštaj, pa plaža… Opet, stalno se preispitujte ZAŠTO. Zašto je neki događaj ovde i da li je uopšte bitan za priču.

Podela po poglavljima i popunjavanje rupa

Sada je vreme da osmislite na koji ćete način popuniti rupe između glavnih događanja. Kada popunite rupe, imaćete ideju kako da sve posložite u poglavlja ili po vremenskom skladu.

Način na koji ćete to uraditi uveliko zavisi od prirode vašeg romana. Ali ako je npr. jedan od glavnih događaja bio poljubac, njemu će prethoditi upoznavanje. A ako je usledila scena prevare, pre toga treba da se objasni na koji način je lik saznao za prevaru.

Naravno, tu je i čuveno ZAŠTO. Zašto se nešto dešava na jedan ili drugi način i šta proizilazi iz toga.

Pisanje samog nacrta

Kada ste sve tako lepo rasporedili po tačkama, možete se baciti na pisanje nacrta tj. sve što ste napisali na jedan način prepričati po stavkama.

Ovde ćete u kratkim rečenicama objasniti šta se dešava u knjizi po redosledu koji ste utvrdili ranije. Opet, dužina nacrta zavisi od prirode vaše knjige i vašeg vremena za planiranje.

Kada završite sa pisanjem, dobro pregledajte ovaj nacrt pa vidite šta može da se izmeni ili da se doda i oduzme. Uglavnom vidite šta je to što je suvišno i ne daje vrednost ili poentu vašoj priči.

Uvek se pitajte – zašto. Čemu služi neki događaj ili lik u romanu i da li vam je uopšet potreban.

Građenje likova

Građenje likova može da bude i nezavisan deo od pisanja nacrta, ali ja sam ga dodala ovde jer smatram da je dobro to odraditi dok pišete nacrt.

U principu, predlažem vam da nabrojite sve likove koji se pojavljuju kod vas u knjizi i da odredite sledeće faktore:

• koja je uloga tog lika u priči tj. zašto je bitno da taj lik bude u priči
• koja je motivacija tog lika u priči tj šta taj lik želi (svaki lik nešto želi, makar čašu vode :))
• šta je dovelo do toga da se lik ponaša na ovaj način tj. koje je njegovo životno iskustvo i kroz šta je prošao lik da bi bio ovakav (nije bitno za knjigu ali jeste za vas)
• i koje su dobre i loše strane ovog lika

Kao i ranije, uvek, uvek, uvek se pitajte zašto.

I kada kažem da nabrojite sve likove, mislim da nabrojite s-v-e likove… Da se ne bi na 144. strani odjednom pojavio pradeda glavnog lika za koga čitalac pre toga nikada nije čuo.

Kao i u nacrtu, što bolje opišete neki lik, to ćete bolje znati kako se on/a ponaša u knjizi. Neke detalje uopšte ne morate unositi u knjigu, ali je važno da ih vi znate. Npr. JK Rouling je u jednom intervju otkrila da je Dambldor gej, ali to u knjizi ne otkriva jer nije bitno za priču.

Dakle, sve je međusobno povezano a najviše sa načinom života lika jer naša iskustva nas određuju pa se i ponašamo u skladu sa njima. Isto je i sa vašim likovima kako bi bili uverljiviji.

Jer ukoliko je Paris Hilton naša najbolja drugarica i sa njom idemo na Ibicu, možemo da znamo da naš čekaju luksuzne žurke i paparaci. Ukoliko idemo na Ibicu da uradimo dokumentarac o životinjskim vrstama na ostrvu u oktobru, biće to potpuno jedna druga vrsta zabave.

Takođe, detalji su ti koji daju život vašem liku.

To ćete često primetiti u stripovima: kao što svi znamo da je Obeliks iz Asteriksa upao u čarobni napitak i da zato ne sme da ga pije, ili da je Broj 1 u Alanu Fordu užasno škrt.

Svi ovi znaci koje čitalac nauči da prepozna kod likova samo daju na šmeku vašoj priči.

 Određivanje glavne poruke romana

Određivanje poruke takođe ne mora biti krucijalno za sam nacrt, ali svaka knjiga nosi određenu poruku. Naravno, vi možete napisati knjigu bez ikakvog znanja o njenom dubljem značenju, ali ako znate šta je to što istinski želite da prenesete, možete napisati bolji roman.

Ta glavna poruka romana prirodno proističe iz vaše priče i može biti misao ili pitanje. Svakako, prepoznaćete nekoliko tema koje se provlače kroz vašu priču ali ćete instinktivno znati šta je to najbitnije kada dođete do suštine radnje.

U svakom slučaju, kada shvatite koja je poenta vaše knjige, možete se vratiti na tačke zapleta u nacrtu ili na određene likove i prilagoditi ih svom cilju. Naravno, poruka ne treba da bude isuviše očigledna i nemojte zbog nje umanjivati intenzitet same priče.

Ah da, ako ste mislili da je pakao pisati nacrt, nakon svega ovoga tek sledi pisanje knjige po nacrtu 🙂

Da rezimiram, kako nacrt treba da izgleda?

Apsolutno je nebitno koje je dužine i kako izgleda vaš nacrt za roman. Može imati 500 reči ili 50 strana, sve zavisi od vas.

Uglavnom, stavke u radnji romana mogu biti nabrojane po brojevima ili tačkama. Ono što je najbitnije jeste da ga se držite i da pišete… I naravno mora vam biti lako da ga pratite.

I meni omiljeno pitanje za kraj – da li vam treba kostur?

Postoje dve vrste pisaca: oni koji mogu da funkcionišu bez nacrta i oni koji ne mogu – a na vama je da vidite kojoj grupi pripadate.

Moguće je da vam nije potreban kostur za knjigu ali moguće je i da nemate predstavu šta radite jer nikada pre ovoga niste pisali knjigu.

Na kraju krajeva, na vama je da vidite šta vam odgovara.

Nacrt osim toga što popunjava rupe u radnji (što je po meni najvažnije), daje vam i usmerenje, priliku da izgradite napet klimaks, uvek znate kuda idete i mnogo ćete manje vremena provesti prilikom revizije vaše knjige (o tome sledeći put).

Zamislite nacrt kao mapu za lavirint koji će vas voditi u pravom smeru prilikom gubljena pisanja.

Dakle kada krećete na Ibicu a ne znate kog datuma idete i čime idete, mala je verovatnoća da ćete stići dalje od vaše dnevne sobe. Ali kad imate sve detalje puta, na vama je samo da izaberete kupaći.

Jer naravno da vi možete napisati glavne tačke vaše priče, ali ćete se nakon toga ubiti u pojam pokušavajući da ih spojite.

A suštinski, pisanje nacrta je kreativnije od samog pisanja jer pred sobom predstavljate sve što će se u knjizi desiti. Samim tim, neće vam biti dosadno da pišete jer znate šta sledi sledeće u priči i jedva ćete čekati da to i napišete.

Pored toga, samim pisanjem nacrta možete vremenski da odredite šta ćete kada pisati, disciplinovati se i imati jasniju ideju za koliko vremena možete da završite knjigu.

Naravno, tokom pisanja će vam padati raznorazne ideje napamet… Ali njih ćete lakše uklopiti u nacrt, a ono što je zanimljivo možda sačuvati za neku drugu priču. Svakako kostur nije ograničavanje već samo usmerenje vašeg pisanja.

Toliko o tome 🙂

A sledeći put pišem o reviziji, najvažnijem koraku u pisanju bilo čega.

PozZ

p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu