(…jer korice tome i služe!)
Vaš brat ima novu devojku i zove vas kod sebe kako biste se upoznali. Dok lagano ispijate svoje piće, prilazi vam osoba koja teži oko 150 kilograma u florscentnom roze korsetu i leopard helankama, i pruža vam ruku: Ćao zaovice! Drago mi je što smo se upoznali!
Vaša reakcija?
Mirno se nasmešite i pomislite: Oh, kakva divna devojka! Savršena je za mog brata! Kakva dama!
Kakav sam telepata, pa sam uspela da pogodim tačno o čemu biste razmišljali. Samo sekund… Šta, ne čujem baš najbolje? Ne?! Ovo ne bi bile vaše prve misli? OMG!
Kako možete biti tako površni!? Ona je jedno predivno stvorenje! Samo treba da je malo bolje upoznate! Verujte mi, za par meseci ćete je obožavati! Ona je i dobrodušna i neviđeno duhovita, ma nema greške! Vi samo treba da ZNATE, nakon ovoga što ste upravo doživeli, da je ona fenomenalna devojka u suštini. Trebalo je odmah da pogodite, ali pošto ste kritično đubre od čoveka, vi ne možete da VIDITE kakva je ona zaista, i sudite na osnovu, ajd sad, možda malo preterane spoljašnjosti.
Ok, nakon što prestanete da se bičujete zbog svojih grešnih misli, vreme je za surovu istinu. Ona je debela. Tako je. Devojka vašeg brata je svinja koja nema ukusa. Nemojte molim vas da mi prosipate gluposti o tome kako svako ima svoju estetiku. U stvari, svaki put kada vidite nekoga ko ima više od 100 kg vi ćete odmah pomisliti kako je ta osoba punačka. Izvinjavam se ako imate na vagi koju nulu preko, govorim o tome kako ljudi percipiraju stvari. Ako bismo išli još dublje, nećete pomisliti kako je njihova duša prelepa čak i da ste Buda lično. Sve o čemu ćete razmišljati u tih prvih nekoliko sekundi, biće u vezi sa njihovom težinom. S druge strane, kada prvi put nekoga upoznajete, zaista ne razmišljate prvo o njihovoj duši – vi primetite njihov izgled i taj izgled čini da se osećate prijatno ili manje prijatno. Tako da je sve u redu. Nećete ići u pakao i sasvim je prirodno da mislite da je devojka vašeg brata mašina za proždiranje krofni koja bi trebalo da bude svesna da joj helanke sa printom leoparda baš i ne stoje.
Hajde sada da zamislimo drugačiju scenu. Pretpostavimo da je nova devojka vašeg brata niko drugi do Skarlet Johanson. Zabacuje svoju divnu kosu, ulazi u slov moušn stilu, nasmeje se najlepšim osmehom na planeti i izgovori: Zdravo, ja sam Skarlet! Morate da priznate da bi ovo ostavilo potpuno drugačiji utisak na vas i da biste bili impresionirani.
Nadam se da uviđate razliku. Da, naravno da bi bilo sjajno kada ne bismo bili toliko površni. Ali jesmo. A dobra vest je da to možemo da upotrebimo u svoju korist.
Jer kad je u pitanju nova knjiga, situacija je još gora. Vi možete da IZABERETE da li vam se knjiga sviđa ili ne. A ukoliko vam se ne dopada, lako možete da je vratite na policu. Zato su omoti za knjige toliko važni. Zbog toga dela „o vraćanju“. Vidite knjigu, imate milisekund da nešto osetite i onda možete izabrati da li vam se dopada ili ne.
Lošiji deo priče?
Dobri i kvalitetni omoti prodaju više kopija za razliku od knjiga koje nemaju lepe korice.
Prosta (i istinita) činjenica.
Ukoliko vam je potreban fantastičan dizajn za omot vaše knjige, SLOBODNO MI SE JAVITE.
Ukoliko pak hoćete da to uradite sami ili želite da saznate na šta obratite pažnju, nastavite sa čitanjem.
Postoji još jedna važna stvar koju treba dobro zapamtiti. Ako ti se knjiga ne sviđa, ali ima odličan cover – nećete ja baciti. S druge strane, ako ima ružan omot, vi ćete je jako brzo zaboraviti.
Ali, ne brinite, sada ću vam otkriti veliku tajnu koja stoji iza svakog dobrog book cover-a: sjajne korice imaju nešto što zapadne za oko.
Naravno, privući pažnju potencijalnog kupca je samo deo posla. Zaista, dobar omot je onaj koji obuhvata knjigu u celini na neki temeljan i možda nepredviđeni način. A posao cover dizajnera je pronalaženje jedinstvenih detalja koji podržavaju težinu celokupne knjige. Drugim rečima, pravljenje omota knjiga nije samo dizajn cover-a. Sve počinje sa razumevanjem toga šta je pisac hteo da kaže. Dakle, kada potencijalni čitaoci ugledaju vašu knjigu, oni bi trebali da primete da se nešto čudno dešava, na ovaj ili onaj način.
A dobra vest za sve ljubitelje papirnih knjiga je: e-knjiga nije ubila dizajn omota knjiga. U stvari, sve je važniji za prodaju štampanih primeraka određenoj publici koja kupuje knjige koje će namenski stajati na policama i stolovima kao deo enterijera.
Kako dakle napraviti omot za knjigu tj kako se odlučiti šta je dobro?
Ukoliko imate problema da osmislite izgled za vaš cover, idite u knjižaru i ispitajte kako izgledaju knjige istog žanra. Ako nemate 3 blage veze šta želite, možete postaviti sebi pitanja kao što su: Što je to što vas privlači u knjižari? Kako znate koji naslov je dobar? Kada kupujete knjige bez čitanja opisa? Ono o čemu verovatno nikada niste razmišljali je da ono što vas zanima je ono što je osmišljeno za vas – vi ste u okviru neke ciljne grupe. Dakle pre nego što započnete sa pravljenjem nacrta za cover dizajn, ili pre nego što počnete sami da osmišljavate dizajn, treba da osmislite poruku koju želite da pošaljete.
S druge strane, ako imate ideju za omot, možete odmah jednostavno isprobati kako će cover da izgleda. Ovo možda zvuči očigledno, ali za neke će biti otkriće: obmotajte prazan papir oko knjige, i nacrtajte skicu direktno na korice. Bićete iznenađeni razlikom između onoga što izgleda dobro kao skica i onoga što izgleda dobro u punoj veličini trodimenzionalne knjige. Stavite knjigu na policu pored drugih knjiga, i pogledajte šta se izdvaja. Kontekst je sve.
Naravno, kao i svaki dizajn, omoti knjiga prate trendove i menjaju se sa vremenom. Međutim to ne znači da ne postoje neka opšta pravila koja se uvek primenjuju.
Evo nekoliko osnovnih saveta kako da napravite dobar cover:
- Naslov treba da bude uočljiv i lak za čitanje. Ovo je najvažnije od svega. Takođe, ne zaboravite da razmotrite kako izgleda thumbnail omota knjige. Da li omot dobro izgleda i u maloj veličini? Sve više ljudi kupuje knjige za Kindle ili ih čita na mobilnom uređaju, tako da cover treba da bude jasan bez obzira gde se knjiga prodaje.
- Prilagodite boje. Koristite prijatnu paletu boja u skladu sa stilom vaše knjige, ALI zapamtite da ljudi vole različite boje. Dakle, ne, nije sve u tome da samo pogodite boju i stavite veliki tekst. Naprotiv, omot treba da izgleda jedinstveno u odnosu na sve drugo. Takođe bi trebalo da proverite kako cover izgleda u crno-belom tonu.
- Tipografija treba da prati opšti obrazac. Dobar cover obično ne sadrži više od 2 vrste fonta. Izbegavajte da stavljate reči u CAPS, ITALIC CAPS, ili CAPS koji je uokviren, itd. Doslednost je od velike važnosti.
- Manje je uvek više. Minimalizam je večan. Manje detalja pomaže čitaocu da se fokusira na naslov i ime autora knjige.
- Pokažite žanr knjige. Očigledno je da mnogi kupci traže po niši ili žanru, tako da je trenutna identifikacija kategorije knjige od presudne važnosti. Ako, na primer, stavite bebu na korice, čitalac će odmah pretpostaviti o čemu se u knjizi radi te izbegavajte da se sa ovim poigravate – da, naravno da će stavljanje bombe na dečju knjigu biti kontraproduktivno. Ukoliko vaša knjiga ne spada pod fikciju, cover treba da prikazuje ton knjige. Istina je da će prepoznavanje uvek nešto prodati, ali trudite se da ne budete predvidivi (npr. tako što ilustrujete tačno određeni simbol), osim ako ne govorite više od toga.
- Najavite uzbudljivo čitanje. Efektni book cover-i imaju „udicu“ – nešto što intrigira, hvata za vrat, obećava – nešto što će privući i držati pažnju kupca i naterati ih da požele da saznaju više.
- Canva je nešto najbolje što postoji na planeti zemlji za samostalno pravljenje omota ili bilo koje druge vrste dizajna i ja je toplo preporučujem ako ste u uradi-sam fazonu. Najbolji savet vam je da koristite već napravljenje šablone jer na taj način dizajn najbolje izgleda.
- I konačno: Nemojte sami dizajnirati svoj cover za knjigu. Jedine osobe koje bi mogle da razmotre da dizajniraju svoj omot su profesionalni grafički dizajneri – a čak i tada nije preporučljivo jer su subjektivni. Zato mi se slobodno javite za PROFESIONALNU IZRADU OMOTA.
Ovom prilikom, odlučila sam da konsultujem stručnjaka u oblasti dizajniranja korica i pitam šta je od ključnog značaja kada je u pitanju odličan book cover. Slobodan, dizajner cover-a za knjige – koji zaista prodaju knjige. Ukoliko ste zaista ozbiljni u vezi sa prodavanjem vaše knjige, javite mi se pa da vas uputim na oprofesionalnu izradu omota.
AG: Da li je i koliko važno da dizajner zaista i pročita knjigu i ubaci elemente koje su poznati samo čitaocu (ali ne i kupcu)?
S: Ako je to moguće, bilo bi idealno pročitati knjigu, ali uglavnom radimo po opisu pisca, jer u većini slučajeva knjiga još uvek nije završena.
AG: Koja je razlika između dizajna covera za papirne knjige i za e-knjige?
S: Nema tu velike razlike. Kada radimo papirnu knjigu, dizajn širimo na ceo omot i to je to.
AG: Na šta pisci treba da obrate pažnju kada prave cover za knjigu i koji su neki osnovni saveti (font, boja, slika itd. tj. o čemu pisci treba da razmišljaju kada smišljaju cover i koliko su neki elementi bitni)?
S: Treba da obrate pažnju da omot bude što jednostaviji, jer će tako pre upasti u oko. I ne treba slepo ići ka svojim idejama… Nekad treba dizajneru dati slobodu. Pored toga, strogo obratite pažnju vezanu za elemente (fotografije) korišćene u dizajnu. Ima dizajnera koji jednostavno uzmu sliku sa Google-a i koriste je bez ikakvih prava… Ovo može skupo da vas košta. Imate sajtove poput Shutterstock-a gde možete skinuti sliku sa punim pravima korišćenja.
AG: Da li pisac može napraviti cover sam?
S: Može, naravno. Postoje programi u kojima možeš online da napraviš omot. Mada, može i u Paintu da se napravi omot (staviš sliku, i nalepiš naslov). Nije to neka muka i nauka, ali ako želite profesionalni omot, koji će sigurno pospešiti vašu prodaju, morate se obratiti profesionalcu.
AG: Da li cover može da proda knjigu iako je ona, uslovno rečeno, loša (svaka je knjiga dobra ili loša na svoj način)?
S: Naravno, ali ja to smatram prevarom 🙂 Tu se ne slažem sa tobom. Mislim da nije svaka knjiga dobra na svoj način, pogotovo u današnje vreme kada svako može da napiše i izda knjigu. Nekoliko puta nam se desilo da pisac kaže kako je omot previše dobar i da neće stići do pravog čitaca. Mislite o tome 🙂
AG: Da li je bitniji naziv knjige ili ime pisca?
S: Ime treba istaći samo u slučaju da je pisac poznat. Recimo, Stiven King ne mora ni da ima dizajn 🙂
AG: Koliko je bitno naglasiti žanr (ljubić, krimić) i koliko to utiče na prodaju knjige?
S: Ključna stvar je da kada vidiš omot odmah znaš koji je žanr knjige. Naravno, svaki omot je izazov za rad (a kasnije i prodaju), pa tu ne bih pravio razlike.
AG: Koji pisci ti se najviše obraćaju i da li postoji nešto što ljudi najviše traže?
S: Raznih klijenata ima, i raznih situacija, ne bih mogao sad da izdvojim neku posebno. Ali dosta puta se desi da pisci imaju viziju kako treba da izgleda omot, i ako im vi kažete da to nije dobro, da će npr. biti pretrpano i neuočljivo, oni ipak insistiraju da se to uradi. Tek nakon što vide omot, shvate da si bio u pravu.
Hvala Slobodane!
Na kraju opet, ako ste zainteresovani za profesionalnu izradu omota, javite se.
Slobodno podelite, lajkute ili se suskrajbujte na blog postove (gornji desni ugao) kako biste bili obavešteni o svim promocijama, novim tekstovima i seminarima.
PozZ!
