(ili kako dođavola pronaći vremena za pisanje)
Ako imate vremena da pročitate ovaj tekst, imate vremena i da pišete 🙂 No nemojte da vas grize savest ako su vam pored ovog posta otvorena još najmanje 23 taba sa snimcima beba životinja i tekstova koje naprosto “morate” da pročitate.
Ili što uopšte čitate ovaj tekst kad možete raditi nešto drugo.
Jer ja vas razumem. Vaša glavna briga jeste kako da oslobodite vreme da se bavite nečim što silno želite.
Već sam govorila o fenomenu uloge pisca koji je u balkanskom društvu potpuno neshvaćen (i čak izopačen).
Lako je jednom slikaru da ode na more i zaradi par hiljada evrića crtajući portrete po rivi a da se zatim ostalih 9 meseci zatvori u kuću i neometano slika krckajući evro po evro do sledećeg leta. Ili jednom muzičaru koji vikendom može da odradi šljaku u klubu a ostalim danima formira svoj bend. Ok, možda nije lako, ali je svakako bolje nego jednom piscu.
Pisci su u mnogo gorem položaju.
Niko neće platiti da vas gleda kako pišete.
Ili ne daj bože gledati kako osmišljavate likove. Čak ni da budete u rijalitiju.
I zato se pisci uglavnom odluče da se zaposle.
Jer moraju kao i sva ostala živa bića da jedu.
A ako se pored posla još neki pisac usudio da bude i roditelj, nastaje prava noćna mora.
I istina je da se na ovom našem usranom tlu većina pisca bori sa tim da piše dok radi “pravi posao” ili odgaja sitnu decu pa uglavnom pišu noću i vikendom i ne znaju gde im je glava.
I to je strašno.
Mogla bih sad satima da razglabam kako je užasna nepravda što su starlete plaćenije od pisaca, ali to je neka druga tema.
Hajde bolje da vidimo kako da rešimo situaciju u našu korist i kako da izdvojite vreme za pisanje iako imate haotičan i gust raspored.
Jer teško i nemoguće – nije jedno te isto.
PRIHVATITE TEŽINU ZADATKA
Pre svega, morate razumeti da neće biti lako.
A ne znam da li ste primetili, ali sam proces pisanja knjige je težak.
Prosto je tako.
A još ako imate i stalan posao ili studirate ili gajite decu (ili možda čak sve ovo!) to je jedno veliko sranje.
Vi ste jako zauzeti.
I nemate vremena.
Teško vam je.
Da, pa u potpunosti vas razumem.
Jer svi najuspešniji autori na svetu imali su idelanu situaciju dok su pisali knjigu i sve im je išlo kao po loju. Ne bih da umanjujem vaše životne brige, ali u životu u 99% slučajeva neće ići sve po planu.
I to je ok.
Prihvatite činjenicu da pišete pored posla, studiranja ili dece.
Odlučite koliko zaista želite da napišete knjigu.
Ako je odgovor očajnički želim, znate šta vam je raditi.
Životne okolnosti mogu da vas uspore ali ne dozvolite da vas zaustave.
IMAJTE REALNA OČEKIVANJA
Budite realni u vezi sa situacijom u kojoj se nalazite.
Istina je da žonglirate sa više stvari odjednom, tako da morate da prihvatite činjenicu da će vaš spisateljski put biti poprilično dugačak.
Ono – baš, baš dugačak.
Ako vam je dete bolesno – nećete pisati taj dan.
Ako imate ispit za 10 dana – nećete pisati 10 dana.
Ako imate strogi deadline na poslu – nećete pisati 2 nedelje.
Da, naravno, znam za pravilo – ako hoćete da vam pisanje bude karijera, morate se ophoditi prema pisanju kao da vam je karijera. Ali nije. Vama pisanje još uvek nije nešto od čega zarađujete milione.
Ali zaboga miloga, nećete pasti godinu jer želite da pišete.
Na kraju krajeva, pisanje vam još uvek ne plaća račune.
Ako vam bude bilo potrebno dugo vremena – a hoće – ne grizite se oko toga.
Vaše pisanje će ići jako sporo i neće ići onako kako ste zamislili, ali radite sa onim što možete.
Morate da jedete i morate da platite račune.
A pisanje onda dođe samo kao nagrada vaše neiscrpne kreativnosti. Ili bar se trudite da posmatrate to tako.
NE TREBA VAM INSPIRACIJA
Nemate inspiracije za pisanje?
Oh, pa to je bar lako.
Pozovite vašu muzu 3x u pomoć njenim moćnim imenom i ona stiže u roku od 3 sekunde!
1…
2…
3!!!
Ne? Ipak nije došla!?
Hm, a znate li šta se dešava ako ne odete na posao jer nemate inspiraciju?
Tako je, dobijete otkaz. Ako inspiracija nije potrebna za ostale vrste rada, zašto mislite da je u pisanju drugačije?
Šta ako nemam ideju?
Nebitno je, samo pišite. Bilo šta.
Da li pisati u svesku ili kompjuter?
Nebitno je, samo pišite. Bilo šta.
Odakle početi?
Nebitno je, samo pišite. Bilo šta.
Shvatili ste poentu.
Nemojte se opterećivati sitnicama i samo krenite.
Ako hoćete da napišete knjigu, to znači da morate da je pišete, tačnije da radite. Što u većini vremena je poprilično umarajuće i dosadno.
Ali to je ono sa čim se svaki pisac suočava.
Zato zagrejte stolicu.
RECITE DRUGIMA ŠTA RADITE
Komunicirajte.
Većina pisaca ne voli da govori ljudima o svom pisanju ali ako ne kažete porodici, prijateljima pa čak i kolegama šta radite, niko neće ceniti vaše vreme za pisanje.
Neće vas razumeti zašto nećete da provodite vreme sa njima.
A čak i kada im kažete, vrlo je moguće da ih neće biti briga.
Ljudima uglavnom nije bitno da li pišete.
Morate se osloniti na sebe.
Ako je makar jedna osoba zaiteresovana za vaše pisanje, budite srećni jer većina kreativaca je svoj na svome.
A pisanje zahteva izolaciju i strast.
No vama nije vam potrebno ničije odbrenje niti ohrabrenje kako biste završili knjigu.
Na kraju krajeva, nikome i ne treba da bude više stalo do te knjige nego vama.
ŽRTVUJTE ZDRAVORAZUMSKE STVARI
Ako radite samo 8h dnevno, imate još 16 sati da utrošite na pisanje.
Ali da, većinu preostalih stvari možda morate potrošiti na prevoz, higijenu, hranjenje i spavanje.
Tako da vam možda ne preostaje baš 16 sati slobodnog vremena, već pre je moguće nepuna dva.
A ako ovde hoćete nekako da uglavite i pisanje, moraćete da žrtvujete nešto.
Koliko serija pratite?
Koliko puta izlazite?
Koliko vremena ste na Fejsu?
Koliko puta idete na kafu sa nekim samo da biste otišli?
Pogledajte svoje navike i vidite šta vam je prioritet – pisanje ili još jedna epizoda Boljeg života.
Najverovatnije ćete čvrsto morati da se držite vaših stavova i da odbijete neke gotivne stvari pa čak i ljude.
No, klabing može da čeka, a ideje za knjigu baš i ne.
Zato dajte ljudima oko sebe do znanja da je pisanje za vas važno i odvojite svoje vreme za pisanje.
KORISTITE VREME PAMETNIJE
Bitno je da budete organizovani.
Otkrila sam vam toplu vodu, je l’?
Mislim da i sami znate da ćete bolje funkcionisati ako napravite neki raspored.
Pišite liste, napravite bullet journal, šta god. Iako u prvi mah izgleda kao da i pisanje liste samo oduzima vreme, ovo vam zapravo može da vam pomogne da budete pametniji u organizaciji.
Ok, ne mora to da bude zapisivanje ali bitno je da znate gde ste, gde idete kao i šta ste sve postigli.
Ponekad ćete možda imati vremena da pišete ali nećete imati energije ili pristup informacijama koje su vam potrebne za pisanje. Npr. ako na poslu imate višak vremena a ne smete da pišete, možete čitati članke ili blogove o pisanju (khm, khm). Ako vozite do posla, slušajte vlogove o pisanju ili audio knjige. Ako ste premoreni od posla, možete nakon posla chatovati sa drugim piscima ili pogledati video koji će vam značiti.
Iskoristite vreme dok čekate u redu za poštu ili ste u prevozu da nabacate ideje u telefon.
Kada krenete da popunjavate slobodno vreme na ovaj način, videćete kako će pisanje brže ići.
Na kraju ovog teksta, nadam se da shvatate da je pisanje pored drugih obaveza moguće – a da je samo na vama kako da to ostvarite. Ukoliko vam je potrebno da napravite i fiksni raspored za pisanje pogledajte i tekst Moj trik br. 1 za redovno pisanje gde objašnjavam kako pisati redovno.
Ako vam je potrebna neka mantra jer mislite da ste previše zauseti, neka to bude: imam svo vreme ovoga sveta da završim to što želim.
A za početak je dovoljna želja.
PozZ
p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu
6 Comments
I sam pišem odavno za svoju dušu. To me čini srećnim (ništa ambiciozno, ali postoje neki kompetentni ljudi koji kažu da to ima neku vrednost). Tek sada sa 50 godina, samo zahvaljujući vama, tj. vašem blogu, načinu i stilu objašnjavanja problema i vašim savetima imam do sada najjaču želju da se tom svom najdražem hobiju posvetim mnogo disciplinovanije i ozbiljnije. Hvala vam!
Hvala, jakooo mi je drago 🙂
Pisanje je moje trece dijete. Hvala, Ana, na divnim savjetima.
Lepo rečeno 🙂
Pišem, a imam i dvoje male dece. Sve je kako si napisala. Bravo 🙂
Bravo! I hvala na lepim rečima <3