(ili da li mi je potrebna lektura, kako se pišu sinopsis i biografija, gde da napravim dizajn korica & kako dođavola da objavim knjigu + koliko će to sve da me košta?!)

Iako je najčešće pitanje koje mi čitaoci postavljaju verovatno – a šta da radim kad završim knjigu, tu su i mnoga druga: kako da je objavim? Koliko to košta? Da li mi treba lektura? Kad će ti milioni dolara? I ostala krucijalna životna pitanja 😉

Međutim, ako ste još uvek u procesu pisanja knjige, ipak ću morati da vas razočaram: prvo skoči pa reci hop :/ Imate još vi dosta do tog trenutka, tako da se koncentrišite prvo na to da knjigu završite. Jer onog trenutka kada stavite tačku na poslednju stranu, tada kreće pakao žurka. Ovo je samo prva ruka i sledi – revidiranje. Šta je revidiranje i kako se radi imate objašnjeno u ovom tekstu. Ili što kažu braća Englezi: writing is rewriting 🙂 Dakle prva ruka nije nikada ono što (pametan) pisac šalje dalje, već piše i ispravlja dok mu se sopstvena knjiga ne smuči. Da, toliko je zabavno :/

Ipak, ako ste u procesu pisanja i dobro vam ide, predlažem da sklanjate neke novce sa strane jer je u objavljivanje knjige potrebno ipak nešto uložiti – a potrudiću se da kažem okvirno i koliko para na svakom koraku u ovom tekstu 🙂 Naravno, ako ste pak potpuno sigurni da je vašoj priči kraj i hoćete već jednom da krenete u pohodne na top liste lokalnih knjižara, hajde da vidimo šta raditi dalje 🙂

PAŽNJA: ukoliko objavljujete knjigu preko izdavača, lektura, prelom teksta i korice vam nisu neophodne, ali vam svakako treba redaktura (ako nemate urednika), sinopsis i biografija pa pogledajte korake 1, 5 i 6.

VAŽNO: date cene važe za maj 2019 pa je moguće da su više u trenutku čitanja.

1) Redaktura

Korak broj 1 pre objavljivanja bilo kog rukopisa a po meni NAJVAŽNIJI i kod nas nedopustivo zanemreni korak jeste redaktura (tj uredništvo).

Redaktura (od revisio, revidere u značenju ponovno viđenje, odnosno pregled) označava stilske intervencije, izmene u strukturi rečenice i teksta. Ovo podrazumeva da se tekstovi koji su završeni provere, ispitaju i ako treba – ponovno urade, poprave, preprave ili dopune.

U inostranstvu, redakturu rukopisa radi urednik. Kod nas u većim izdavačkim kućama postoje urednici ali u manjim teško, dok oni koji samostalno objavljuju knjigu nikada i nemaju urednika što je (po meni) užasna greška.

Posao urednika (tj redaktora) jeste da semantički uredi tekst, da ga pročisti i dotera, ispravi nezgrapne i predugačke rečenice, popravi nelogičnosti, istakne važne delove kao i da izbaci suvišne. Praktično, redaktor poboljšava izgled teksta kako bi bio čitljiviji, ali ne menjajući njegov smisao i naravno, čuvajući autentičnu zamisao autora.

Hajde da sad vidimo kako to izgleda na primeru (odlomak teksta je namerno duži da biste razumeli poentu – kliknite na sliku da bi se uvećalo).

Kao što vidite iz primera (koga zanima, cela priča se nalazi ovde), smisao i stil rečenice su zadržani, i samo je sve nekako lepše upakovano. Pored toga, čak su i ubačene psovke (!) kako bi se postigao autorkin sleng u priči. To znači da se redaktor (urednik) trudi da što više stilski sredi tekst i da ga na neki način popravi. Pored toga, urednik nije isto što i lektor jer je urednik predlaže stiske izmene a lektor ispravlja gramatičke i pravopisne greške (o tome više kasnije).

Da li mi je potrebna redaktura?

Mišljenja sam da vam je UVEK potrebna redaktura jer ste kao pisac sami i jedini čitalac svog teksta i odlično bi bilo da neko prođe kroz vaš rukopis.

Koliko košta redaktura?

Cene su slične na više mesta. Lično sarađujem sa agencijom za prevode i lektorisanje a cena zavisi od toga da li vam je potrebna i redaktura ili samo lektura i iznosi od 1,50 – 2,50 EUR po autorskoj strani (jedna autorska strana je 1800 karaktera sa razmacima). Ukoliko vas zanima da vam neko uradi redakturu, pogledajte ovde za više informacija o profesionalnoj redakturi.

Kako da redakturu uradim sama?

Šta je revidiranje i kako se radi samostalno imate objašnjeno u ovom tekstu. Vi tekst svakako morate sami urediti (ako ste pametni), ali vaša lična redaktura ne može biti alternativa za profesionalnog redaktora jer ste tekst pregledali samo vi i niko drugi.

Kako da mi neko drugi uradi redakturu besplatno?

Sve podatke imate u tekstu o beta čitaocima i kritičkim partnerima. Oni mogu biti dobra alternativa, ali profesionalni urednik je ipak osoba koja se time bavi godinama. Iskreno, mislim da je cena i više nego pristojna za ono što dobijete na kraju.

2) Lektura

Lektura (od latinske reči lector čitač; tj. italijanske leggere čitati) podrazumeva osobu koja će u tekstu pronaći i ispraviti sve gramatičke i pravopisne greške ali i primeniti pravilnu upotrebu interpunkcije, kao i doslednosti prilikom citiranja i navođenja. Takođe, lektor može predložiti sitnije promene u konstrukciji rečenice. Lektura se radi NAKON redakture, kada autor prihvati konačni izgled nekog rukopisa od strane urednika.

Opet, daću vam primer (ovaj put mnogo kraći).

Tekst pre lekture

Dobro bre dal si normalan,zadnji put ti kažem  to tako nemože!!!

Tekst posle lekture

Dobro bre, da l’ si ti normalan? Poslednji put ti kažem da to tako ne može.

Da li je sad jasnije? Znači pored gramatike, lektor ispravlja rečenice bez zareza ili tačke, upitne govore bez upitnika, raspoređuje tekst od sedam strana napisan u jednom pasusu, ispravlja pogrešne inverzije, pleonazme, i sl. Ovo se radi ne zarad toga da tekst „lepo izgleda“ već prevashodno zarad razumevanja smisla pročitanog. Zato se može desiti da neko bude super redaktor ali da nema pojima o lekturi, jer su stil i izražavanje jedna a gramatička pravila druga stvar.

Naravno, u oba slučaja (i kod lekture i kod redakture), nije poenta da neko „malo baci oko“ na vaš tekst i ispravi „šta treba“. Ne možete pisati bez smislene povezanosti i očekivati da će neko moći da telepatski shvati šta je pisac hteo da kaže.

To znači da niko ne može napisati kjyMigi*sxoy97(60 i pozvati se na umetničku slobodu tvrdeći kako navedeno znači nešto. Zamislite samo takvu knjigu! Isto tako, ne možete ostaviti reč „nemože“ u tekstu i pozvati se na spisateljsko oponašanje kolokvijalnog govora: gramatička i pravopisna pravila su tu da se poštuju radi smislenosti teksta.

Ok, već čujem kako mi neki od vas spominju Saramaga, Prusta (poznat po rečenici od 847 reči!), Foknera, Beketa, Džojsa (itd) koji pravila (makar pravopisna) poštovali nisu i eno ih tamo sa (Nobelovom) nagradom na plakaru. Sve je to u redu, i meni je ok da ne poštujete pravopisna pravila jer ste veliki pisci (eyes roll), ali gramatička pravila ipak morate kako bi značenje teksta imalo bilo kakav smisao.

Da li mi je potrebna lektura?

Da, ukoliko sami niste lektor. Ukoliko objavljujete preko izdavačke kuće, oni za vas vrše ovu uslugu u okviru procesa izdavanja rukopisa (preko one stvari ali je ipak urade). To ne znači da rukopis šaljete izdavačkoj kući bez lekture – jer ćete da se izblamirate.

Koliko košta lektura?

Cene su slične na više mesta. Lično sarađujem sa agencijom za prevode i lektorisanje a cena zavisi od toga da li vam je potrebna i redaktura ili samo lektura i iznosi od 1,50 – 2,50 EUR po autorskoj strani (jedna autorska strana je 1800 karaktera sa razmacima). Sve informacije imate u ovom tekstu koji govori o izradi omota, lekturi i redakturi.

Kako da lekturu uradim sama?

Nikako ako niste lektor.

Kako da mi neko drugi uradi lekturu besplatno?

Ne znam drugi način osim ako vam je taj neko bliski rođak, prijatelj ili supružnik.

Ukoliko vam nije baš najjasnije šta je šta, sigurno će vam pomoći ovaj grafikon:

3) Prelom teksta

Pored lekture i redakture, pomenuću ovde i korekturu (od latinske rečei corrigere – ispraviti) koja je poslednja faza sređivanja rukopisa. Korektura podrazumeva šminkanje, tj. završne ispravke tipa u brizini ispuštenog slova ili duplog razmaka između reči ili pasusa, mešanja fonta i sl. prilikom kucanja. U poslednje vreme, korektura se najčešće radi kroz prelom teksta tj. postupak grafičke pripreme teksta za štampu: slaganje teksta, slika i grafičkih elemenata u okvire stranica definisanog formata. To znači da će dizajner koji slaže vaš tekst za štampu u isto vreme i proveriti da li su pisac, redaktor i lektor nešto propustili.

Da li mi je potreban prelom teksta?

Da, ukoliko sami spremate knjigu za objavljivanje. Ukoliko objavljujete preko izdavačke kuće, oni za vas vrše ovu uslugu u okviru procesa izdavanja rukopisa.

Koliko košta prelom teksta?

Cene su slične na više mesta. Lično sarađujem sa dizajnerskom agencijom i cena preloma teksta zavisi i od npr. ilustracija unutar knjige pa iznosi od 1,50 – 3 EUR po autorskoj strani (jedna autorska strana je 1800 karaktera sa razmacima). Sve informacije imate u ovde u vezi sa izradom omota i prelomom teksta. Mislim da je cena i više nego korektna za jedan izuzetno dosadan posao.

Kako da prelom teksta uradim sama?

Imate tutorijale na YouTube-u (pa nek vam je bog u pomoći).

Kako da mi neko drugi uradi prelom teksta besplatno?

Ne znam drugi način osim ako vam je taj neko bliski rođak, prijatelj ili supružnik ko se u to razume.

4) Prevod

Prevod teksta obuhvata prevođenje vašeg rukopisa na određeni jezik u svrhe objavljivanja na stranom tržištu (ok, znam da znate, ali ipak). Ovo napominjem i stoga što prevod vašeg teksta nikada ne može biti isti kao i original – npr. u engleskom apsolutno ne postoji prevod za reč bre. Ali to ne znači da vi vaš tekst ne treba da prevedete, već da samo primite ovo k znanju. Jer zamislite samo koliko bi vaš život bio dosadniji da nikada niste pročitali stranu knjigu ili pogledali strani film ili seriju 😉

Ovde je bitno spomenuti da vam tekst prevede neko ko je zaista prevodilac – dakle, ne moj ortak kida engleski, već neko ko se prevođenjem bavi profesionalno. Nadam se da ne moram da objašnjavam zašto; to mu dođe isto kao da odete da operišete mozak kod studenta medicine… Dakle, vaš tekst poprilično neupotrebljiv sa lošim prevodom (kao i vaš mozak nakon te operacije). Druga stvar jeste da prevod radi neko ko radi književne prevode – postoje ljudi koji prevode dokumente (stručni prevodi) i oni koji rade književne (tj prozne) tekstove.

Što se tiče prevoda, to obično se naplaćuje po prevodilačkoj strani – jedna prevodilačka strana iznosi 1800 karaktera sa razmacima (ili ređe, 1400 bez razmaka) – znači nema onoga „moja knjiga ima 120 strana, koliko to košta“ nego uđete u word pa nađete word count i vidite koliko vaš tekst tačno ima karaktera (tj slova i znakova interpunkcije). Isto važi i za lekturu, redakturu i prelom.

Konačna cena se računa ovako: ukupan broj karaktera vašeg prevedenog teksta sa razmacima (a) : (podeljeno sa) 1800 karaktera = daje broj prevodilačkih strana (b) x (koji se množi sa) cenom prevoda po strani (c) = i dobija se konačna cena prevoda (d).

Dakle: a : 1800 = b, pa onda b x c = d

Da li mi je potrebnan prevod?

Otkud ja znam, vi znate bolje 😀 Ako imate ugovor sa izdavačkom kućom, porazgovarajte s njima o opcijama za prevođenje. Ukoliko sami objavljujete i želite da npr. objavite vašu knjigu na Amazonu, onda ima smisla.

Koliko košta prevod rukopisa?

Postoje različite cene za prevode i zavise od prevodioca do prevodioca. Lično se ne bih usudila da platim ispod 5 EUR po prevodilačkoj strani jer smatram da bi takav prevod bio loš – ovo važi za engleski jezik, a drugi strani jezici su obično skuplji. Dobra stvar je što se možete sa prevodiocima dogovoriti oko smanjivanja cene u zavisnosti od broja strana. Raspitajte se.

Što se mene tiče, uspešno sarađujem sa prevodilačkom agencijom već godinama a njihova cena iznosi od 10 EUR po prevodilačkoj strani (jedna prevodilačka strana je 1800 karaktera sa razmacima). Ovo podrazumeva  preveden i profread-ovan tekst od strane profesionalnog prevodioca kome je engleski maternji jezik i koji ima desetina prevedenih knjiga sa srpskog na engleski. Sve informacije imate u ovom tekstu koji govori o izradi omota, lekturi i redakturi.

Kako da prevod teksta uradim sama?

Nikako ne preporučujem osim ako niste profesionalni prevodilac. N-I-K-A-K-O!

Kako da mi neko drugi uradi prevod teksta besplatno?

Ne znam drugi način osim ako vam je taj neko bliski rođak, prijatelj ili supružnik ko se time bavi godinama (i mora baš da vas voli jer zahteva mnogooo vremena).

5) Biografija

Biografija je ono što stoji na pozadini vaših korica ili na vašem sajtu, tj. ono što čete slati novinarima kada budete promovisali vašu knjigu. Ovo dakle nije vaš CV (ne preterujte sa detaljima), već prosto lista činjenica o vama koje su sklopljene u par lepih rečenica. Predlažem da navedete sledeće:

  • ime, prezime, mesto življenja i godina rođenja
  • završene škole i posebne zasluge
  • šta ste napisali i objavili

Predlažem da to bude max do 12 rečenica, a poželjno bi bilo da imate i ultra kratku i malo dužu verziju biografije. Jer taj novinar koji će da vas intervjuiše neće da zna šta treba da napiše o vama ako mu vi to ne predstavite. Ako niste sigurni kako to treba da izgleda, pogledajte primer moje biografije na Amazonu.

Koliko to košta, ko da mi to uradi i kako se to radi?

Ne košta ništa. Lično sam mišljenja da vi treba da napišete svoju biografiju i niko drugi. Guglajte za primere.

+ Profesionalna fotografija

Pored biografije, bilo bi super da imate i neku dobru fotku. Ova slika će vam dobro doći za cover knjige, za slanje medijima prilikom promocije ili intervjua, za postavljanje na vaš sajt itd.

I baš mi je drago da imate par slika na kojima ste dobro ispali, ali jedan dan kad imate vremena, zamolite nekog da vas fotografiše i to po mogućstvu sa profesionalnim aparatom. PRO SAVET: Slikajte se preko dana (u zoru ili sumrak), lepo obučeni u jednobojnu odeću, na jednobojnoj pozadini, našminkani i isfenirani, bez suviše detalja (nakita) koji odvraćaju pažnju sa lica.

Koliko to košta, ko da mi to uradi i kako se to radi?

Mislim da je profesionalno fotkanje negde oko 20-100 EUR (proverite, baš nisam sigurna). Ali lako možete zamoliti nekog da vas slika za dž.

6) Sinopsis

Sinospis ukratko objašnjava o čemu se radi u knjizi, predstavljajući zaplet i likove na lako razumljiv način u nekoliko rečenica (ne više od 10ak). U suštini, sinopsis je nešto kao (pisani) trejler, samo za knjigu 🙂

KOGA ZANIMA: Sinopsis knjige pre svega označava kratak sažetak knjige, tj prepričanu knjiga u dužini do jedne strane, ali ovde pričam o onome što će potencijalnog čitaoca zainteresovati da kupi vašu knjigu. U principu, sinopsis verovatno nije ni pravilna reč za ovo na šta mislim – kratki natpis na kraju knjige – ali ne znam kako bolje da vam objasnim 🙂  Na engleskom jeziku, ovo se zove: book blurb (a synopsis se šalje literarnim agentima i izdavačkim kućama). Naravno, predlažem da napišete i jedno i drugo, pogotovo ako samostalno objavljujete knjigu.

Uglavnom da se vratim na poentu: ovih par rečenica itekako može uticati na vašu prodaju knjige. Zato napišite sinopsis tako da bude razumljiv svima a u isto vreme da privlači ljude da kupe knjigu.

A Ajnštajn je lepo govorio:If you can’t explain it to a six-year-old, you don’t understand it yourself 😉

Koliko to košta, ko da mi to uradi i kako se to radi?

Nemam pojima koliko košta – pretpostavljam da ne bi trebalo da bude više od 50 EUR. Ako imate nekoga ko se bavi copywritingom, bilo bi idealno da vam ta osoba pomogne. Ovo je pre svega prodajni tekst, pa bi bilo dobro da to napiše neko ko se razume u marketing. Guglajte za primere.

7) Izrada omota

Korice prodaju. Tačka.

Uz naslov naravno. I žanr. I mnoge druge činjenice.

Ali omot vidimo odmah.

Često volim da kažem da slika zaustavi – a reči prodaju. Primenjivo na sve životne sfere (kad vidite nekog lepog, ništa mu ne vredi što je lep ako izgovara gluposti). PRO SAVET: ako nije kasno za naslov, promenite i naslov. Da bude privlačan na prvu loptu.

Iz razloga što omoti prodaju, veoma je važno uložiti u dobar omot (ako već nemate neki napravljen preko izdavačke kuće).

Da li mi je potrebna profesionalna izrada omota?

Mišljenja sam da vam je UVEK potrebna profesionalna izrada jer je to ono što prodaje knjigu. Ukoliko objavljujete preko izdavačke kuće, oni za vas vrše ovu uslugu u okviru procesa izdavanja rukopisa, ali ja bih predložila da se dobro pozabavite ovim – jer šta ako vam oni naprave neki kretenski omot?

Koliko košta izrada omota?

Lično sarađujem sa dizajnerskom agencijom i cena omota iznosi 200 EUR. Sve informacije imate ovde u vezi sa izradom omota. Da, svesna sam da je ovo jača cena, ali agencija vredno i strpljivo radi na izradi svakog omota (na linku iznad možete videti i primere).

Kako da omot napravim sama?

Program koji je besplatan i može da vam pomogne je Canva (PRO SAVET: ne menjajte mnogo u njihovim default šablonima). Naravno, vaš lični dizajn ne može biti alternativa za profesionalnog dizajnera.

Kako da mi neko drugi napravi omot besplatno?

Ne znam drugi način osim ako vam je taj neko bliski rođak, prijatelj ili supružnik ko se time bavi godinama.

8) Objavljivanje

Kao što sam već mnogo puta govorila, knjigu možete objaviti na 3 načina:

Što se tiče odgovora koji je način najbolji, to zavisi isključivo od vas. Niti je elektronska knjiga pametnija od papirne, sve mora da se reklamira pa da se zaradi od prodaje.

Što se tiče cena, one izgledaju ovako:

  • objavljivanje e-knjige je besplatno (dajete deo zarade izdavaču)
  • objavljivanje preko domaćeg izdavača je ili besplatno (veće izdavačke kuće) ili zavisi od izdavača do izdavača (manje izdavačke kuće)
  • samostalno objavljivanje ima 2 troška: izrada ISBN broja (oko 30 EUR) i štampanje u štampariji koje zavisi od broja primeraka i kvaliteta izrade (nemam tačnu cifru, ali hajd da kažem da je 200 primeraka knjige osrednjeg kvaliteta papira oko 300 EUR – ovo baš uzmite sa rezervom, cene su različite od štamparije do štamparije).

Za svaki od ova 3 načina izdavanja, dodala bih trošak promocije knjige: bilo preko Interneta (društvenih mreža), bilo preko tradicionalnih medija. Ne zaboravite ovde i izradu autorskog sajta što je poseban trošak

Ukupna računica

Hajde sad da vidimo koliko će da vas košta objavljivanje knjige ako sami objavljujete – uzeću okvirne cifre, prosečan broj strana i bolji kvalitet izrade svega od navedenog.

  1. redaktura – hajde da kažemo da imate 100 autorskih stana (1800 karaktera sa razmacima x 100) i da zajedno radite i lekturu i redakturu. Sećate se računice? Recimo da je u našem slučaju a : 1800 = 100, pa onda b x c = d —> računam dakle 2,50 EUR po strani što je 100 x 2,50 = 250 EUR.
  2. lekturu smo uradili uz redakturu, tako da je cifra i dalje 250 EUR.
  3. prelom teksta (i korektura) bez ilustracija na 100 autorskih strana (1800 karaktera sa razmacima) je 100 x 1,50 EUR što je ukupno 150 EUR. Ovo znači da cifri od 250 EUR dodajem 150 EUR pa je to ukupno 400 EUR.
  4. prevod 100 autorskih stana (1800 karaktera sa razmacima x 100) je 1000 EUR što znači da cifri od 400 EUR dodajem 1000 pa je to ukupno 1400 EUR.
  5. biografija ne košta ništa, ali recimo da je fotografisanje 80 EUR što znači da cifri od 1400 EUR dodajem 80 EUR pa je to ukupno 1480 EUR.
  6. sinopsis ne košta ništa, dakle i dalje 1480 EUR.
  7. izrada omota je 200 eur što znači da cifri 1480 EUR dodajem 200 EUR pa je to ukupno 1680 EUR.
  8. objavljivanje – staviću ovde samostalno štampanje što znači da cifri 1680 EUR dodajem troškove izrade ISBNa (30 EUR) i recimo neka štampanje bude otprilike 300 EUR pa je to ukupno 2010 EUR.
  9. promocija – ovde bih dodala najmanje 200 EUR, dakle 2210 EUR.

Ukupno dakle, VEOMA okvirno bi moglo da vam treba oko 2210 EUR tj bez prevoda 1210 EUR. Naravno, možda je vaša knjiga kraća i niste se odlučili na svaki od ovih koraka pa ove cifre uzmite sa rezervom (ili oduzmite neku od stavki).

Nadam se da sam vam pomogla 🙂

VAŽNO: date cene važe za maj 2019 pa je moguće da su više u trenutku čitanja.

PozZ

p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Pogledajte ovde za više informacija o profesionalnoj redakturi ili mi se javite za konsultacije🙂

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

4 Comments

  1. Uklonite molim Vas informaciju da osoba koja radi prelom radi i korekturu, to jednostavno nije tačno i navodi autore i autorke da pomisle da su njihove brljotine i greške prelamači dužni da ispravljaju. Korektura i prelom su dve potpuno različite stvari. Osoba koja radi prelom zapravo radi pripemu za štampu (DTP) a to svakako ne podrazumeva čitanje teksta i lovljenje grešaka po njemu.

    • Ana Gord Reply

      Aleksa, očigledno je da niste pročitali tekst, pa način na koji Vi radite prelom verovatno je isti kao i što čitate: OFRLJE. Svako normalan ne bi ostavio dupli razmak između teksta, mešanje fonta ili propušteno slovo. Svakako, ponoviću šta piše u tekstu: „Korektura podrazumeva šminkanje, tj. završne ispravke tipa u brizini ispuštenog slova ili duplog razmaka između reči ili pasusa, mešanja fonta i sl. prilikom kucanja. U poslednje vreme, korektura se najčešće radi kroz prelom teksta tj. postupak grafičke pripreme teksta za štampu: slaganje teksta, slika i grafičkih elemenata u okvire stranica definisanog formata. To znači da će dizajner koji slaže vaš tekst za štampu u isto vreme i proveriti da li su pisac, redaktor i lektor nešto propustili.“

  2. Јована Дељанин Reply

    Један лекторски коментар, ‘задњи’ је сасвим легитиман синоним за ‘последњи’, што се може и проверити у Речнику Матице српске под одредницом ‘задњи’. Пажљиво бирајте лектора ;).

    • Ana Gord Reply

      Ovo „zadnji“ sam ja stavljala kao primer a ne lektorka sa kojom sarađujem, tako da ne bude zabune 😉 Meni je tako ostalo od detinjstva: prednje-zadnje, prvo-poslednje. Hvala na ispravci!

Comment