(putopis jun i jul 2018 – prvi deo)
Nekada dani traju kao godine. Na putovanju naročito. Vreme se izdeformiše, zgusne, minuti postaju meseci i jutro naveče izgleda kao da se dogodilo nekada davno, pre više godina.
A čim spustim stopala na domaće tlo, čini mi se da je proletelo, da se su svi ti vekovi vremena dogodili nekome drugom, da su otišli prebrzo.
Da li samo druge zemlje imaju tu magiju zamrzavanja vremena a zatim njegovog hipnotičkog ubrzavanja? Ili je vreme toliko nesagledivo da ima mogućnost se razvuče i ubrza? I zašto idealizujem svaki trenutak koje se desilo na putovanju (a kod kuće ga ne bih primetila)?
Ne znam. Znam samo da sam jutros, negde između 6 i 7 ujutru, u polusnu, šetala ulicama Valensije. Bio je to miran san – prosto sam šetala, tu negde oko Torres de Serranos. Probudila sam se i shvatila da mi grad užasno nedostaje. U toku dana, nisam smela to da izgovorim naglas; bilo me je sramota. Provela sam veći deo leta u Španiji, i ako bih i spomenula kako mi nedostaje Valensija, znala sam da bih zvučala razmaženo… Jer postoje i pravi problemi.
To je naravno, bila glupost.
Dozvoljeno je da ti nedostaje grad rekla sam sebi.
Ili mi možda samo nedostaje osećaj?
Osećaj vremena koje stoji a mogu da uradim milion stvari i još uvek neće zaći sunce.
Iako tamo zalazi u 22h, ok. Možda je i do toga.
Osećaj uglačavanja trenutaka iako nisu bili savršeni. Bušna guma na putovanju je priča – u gradu je problem.
I naravno – osećaj apsolutne slobode. Kao da letim. Čim zatvorim vrata i krenem na put, mozak se prebaci na drugu frekvenciju.
Samo se (o)pustim.
Negde preko, tako lako prevarim vreme. Jer dok putujem, sve radim u trenutku – a vreme je sve sporije. Dnevni planovi se uglavnom sastoje iz toga da se pitam šta mi se radi danas i to radim.
Ne verujem da je fora u prisutnosti i sadašnjem trenutku. Tamo mi mozak isto radi i mislim iste misli. Da li je do novih predela, iskustava, upijanja prizora, različitosti? Moguće da je i to. Valjda zato što su i trenuci začinjeni španskim suncem i onim ola, guapa!
Svakako je nešto što je mešavina onoga što dolazi iznutra ali i spolja. Nešto novo, drugačije, pokret, dešavanje… Život kao na filmu, gde sve izgleda bolje jer ispunjavam svoje želje u trenutku i hranim se endorfinom.
No kako je kod kuće okolina poznata, svakako je malo drugačiji osećaj koji dolazi od spolja. Ali ako je opijajući osećaj slobode taj koji dolazi iznutra, valjda mu mogu pristupiti i kad nisam na putovanju?
Bar ponekad sigurno mogu.
Možda je baš lako, možda samo treba da se upitam, šta je to što želim danas da uradim – a ne ono što moram.
I onda ako ispunim sebi želje i jednom nedeljno, eto me na putovanju.
Možda ne podjednako uzbudljivom. Ali svakako na putovanju.
Što se tiče ovog proteklog, volela bih da umem da krenem od početka i ispričam bog-zna-kako zanimljivu priču o Španiji ali – sve mi se izmešalo. I dan kad sam stigla i dan kad sam otišla i svi ti eoni vremena između: sve je postalo neko neuredno klupko nostalgičnih osećanja.
Zato ču pričati kroz slike. I odgovore na pitanja 🙂
Kako se osećaš nakon dugačkog odmora?
Da mi treba još duži.
Koliko dana je trajalo tvoje putovanje u Španiju?
38.
Koliko novca si potrošila na svom putovanju?
Nemam pojima. Svakako su u marketima i pekarama cene kao kod nas, za smeštaj zavisi šta ko preferira (ja volim airbnb), a za hranu po restoranima imate svuda uglavnom menu del dio koji se kreće od 9-15 EUR (ovo podrazumeva predjelo, jelo, hleb, piće, slatkiš i kafu). Takođe nisam dobar reper jer ne pijem alkohol.
Da li si naišla na neke probleme na putovanju?
Nestalo mi je plina koji je zaslužan za normalan rad bojlera i šporeta. Što se tiče šporeta, toliko sam vrsna kuvarica da to ne bih ni primetila ali jesam itekako primetila da smo se par dana kupali hladnom vodom. Problem broj 2: naišla je najveća bubašvaba u istoriji koju je sredio moj dobar prijatelj (i potvrdio da je to najveći primerak te vrste koji je video).
Kako si došla do Španije?
Avionom za Valensiju iz Temišvara. Wizz air, savim solidno. Ali do Rumunije kombijem. Gea tursom, onim naj(pip!pip!pip!) kombi prevoznikom na planeti. Od svih kretenskih priča, verovatno je najbolja ona u kojoj su pre par godina zaboravili da me vrate iz Segedina (pa umesto u nedelju, dođoh kući u ponedeljak). No, Terra ne vozi za Temišvar, pa je bilo daj šta daš. Terra je inače najbolji kombi prevoz na planeti (da znate). Ali da se vratimo na Geu. Sveukupno iskustvo ka tamo je bilo čak i ok, iako je vozač uporno pokušavao da prospe fore koje su samo njemu bile smešne. Vrhunac je bio kada je šarenu torbu nazvao Žikinom Šarenicom. S vraćanjem je bilo malo drugačije: vozač je jurio kao magarac, sve vreme pričao telefonom i na kraju zapalio pljugu. Zahvalila sam se tako što sam se ispovraćala.
Zašto si izabrala baš taj način prevoza?
Avion do Valensije ne leti direktno iz Bg-a, ima samo sa presedanjem (Vueling).
Koliko vremena je potrebno da se stigne?
Sa kombi prevozom, negde oko 12h. Let ne traje dugo (3h), ali se oduži kupljenje putnika na adresi, zadržavanje na rumunskoj granici, čekanje na aerodromu itd.
Koliko si ponela prtljaga?
Previše kao i svako (glupo) žensko. Pri povratku, ravno pet dana sam pokušavala da zatvorim kofer. Jedva uspela i obećala sebi da neću biti tako glupa sledeći put.
Da li bi nešto drugo ponela sledeći put?
Manje stvari ali to kažem svaki put i nikad ne uradim.
Da li su te opljačkali na putovanju?
Španija je na žalost poznata po tome. Ljude pored nas na plaži su opljačkali nakon što su 2 minuta ostavili stvari bez nadozra, a da to niko nije ni primetio. Zato je gradska plaža poprilično glupa kad vas je dvoje pa morate da se smenjujete za kupanje. Ili još gore kad si sama pa zakopavaš ključ od kuće u pesak. Pro tip: na kraju sam shvatila da je najbezbednije sve ostaviti u džepu šortsa jer kradu torbe a ne i garderobu.
Kakvo je bilo vreme?
Predivno – sunčano sa suncem 🙂 Lažem, u prvih par dana je bilo malo hladnije (dok je u Bg-u bio pakao) i nosili smo jakne uveče a posle 5, 6 dana nisam više gledala prognozu jer je bilo samo sunce sa suncem 🙂 Dva puta je pala kiša, drugo veče baš kad smo odlučili da izađemo i jednom na 10 min.
Kakav ti je bio smeštaj? Je l’ ti blizu plaža?
Nije, plaža je udaljena od centra (npr kao Ada Ciganlija od centra Beograda). Inače stan sa dve sobe, kupatilom i kuhinjom, na 5 min peške od centra. Pločice u celom stanu jer tamo su vrućine 🙂 Jedino što je vikendom bilo bučnije jer je u blizini neki klub. Inače, sam klub se ne čuje, bučniji su pijani ljudi koji se deru po ulicama.
Kakav ti je bio pogled kroz prozor?
Pogled je bio solidan i stan je svetao pa mi je to odgovaralo.
Gde si sve bila u prvih 10 dana koji su ovde na slikama?
Bila sam u Valensiji i za vikend smo otišli do Barselone (2 noćenja).
Šta si radila tamo u tih prvih 10 dana?
U Valensiji smo uglavnom išli na plažu i razgledali grad. Svakako smo obišli najbitnije: popeli se na Torres de Serranos koji je bio free za pentranje jedan dan, otišli do Jardin Royal, gradske plaže Malverose, trga de la Virgen, koride, kvarta Karmen, place Ajutamento, grada Nauke i Umetnosti, botaničke bašte (ok je ali nije hitno ako baš ne morate), pijace Central Market, zatim pijace za izlaske Mercado Cologne, kvarta za hipsterisanje Rusafe itd. Jedno veče smo otišli na festival koji je bio u junu (mislim da se zove Festival De Les Arts), drugo veče smo otišli do Marine Beach Club-a na plaži (ali je padala kiša kao što rekoh). Inače šetnja Turijom 1x dnevno sasvim je dovoljna da bude doživljaj (koga zanima, više o svemu sam pisala prošle godine).
U Barsi smo išli na jedan rođendan i obilazili turističku turu moguću za jedan i po dan: La Rambla sa pijacom, Barseloneta, Placa de Katalunja, Sagrada Familija, uveče žurka, onda od jutra Gotik i Katedrala, Valor ćurosi, Born, Citadela, opet plaža ali malo dalje Playa del Bogatell (preporučujem da se malo odmaknete od Barselonete), i završnica Magična fontana (imate i o Barsi više ovde).
Kako si stigla do Barse i zašto si se odlučila za taj vid prevoza?
Sigla sam blablacar-om (share a ride). Pored toga što je najpriuštiviji, dopada mi se opcija deljenja prevoza: upoznaš zanimljive ljude i voziš se kolima (volim da se vozim kolima). Vožnja do Barselone iz Valensije traje oko 3h i u jednom pravcu košta cca 20 EUR. Autobus je druga opcija, i vozi se uz obalu, košta cca 30 EUR u jednom pravcu. Voz je nešto skuplji (mislim oko 50) a avion može biti sjajna opcija ako se organizujete unapred (karte mogu biti čak tričavih 10EUR).
Da li si upoznala neke zanimljive ljude?
Jesam, uvek 😀 U Valensiji sam u ovo vreme upoznala dve divne devojke – Milicu i Đurđicu koje drže galeriju u Karmen, živopisnom delu Valensije. Đika je slikarka pa obavezno bacite pogled na njene radove ovde. U Barsi sam upoznala svojevrsnu ex-Yu zajednicu i čula zanimljive priče ljudi koji (ne mogu da) ostanu u Španiji.
Gde si bila posle?
Drugi deo putovanja: Život U Slikama: Valensija & Benidorm
PozZ
p.s. support my work
