Kuda Plovi Ovaj Blog

Volim Nove Godine. I rođendane. Za mene su to dirljivi trenuci. Izvor dobre zabave i trenutak kada vidiš sve koje voliš.

U isto vreme, ovi datumi su i dobar pokazatelj gde se nalazim sada i gde sam u isto vreme prošle godine bila. Hoću zato da (sebi) napišem odakle sam počela. I hoću da (sebi) napišem kuda idem sa ovim blogom.

Inače, najmanje sedam puta sam napisala da ne znam da li je ovo tekst koji će bilo koga zanimati, pa onda to izbrisala jer kao, nije ni bitno. A s druge strane, biće na uvid javnosti, pa je možda i bitno. Nisam sigurna. Uglavnom, tekst je o (mom) blogovanju pa ko voli nek’ izvoli.

Pre svega ovo pišem zbog toga što sam shvatila da blog imam skoro pet godina. Pa se malo šlognula. I rekoh da vidim šta sam uradila za to vreme i šta mislim da radim dalje. Onda sam i pronašla neki blog tag (to su pitanja u vezi sa blogovanjem za blogere), i odlučila da ga rešim i odgovorim.

Kako si počela sa blogovanjem?

Blog je, kao mnoge stvari u mom životu započet iz nepoznatog razloga. Volela bih da imam wow simboliku, ali na žalost, nisam toliko gotivna.

Nepoznat razlog je zapravo neki unutrašnji poriv za pisanjem. A eventualna poseta psihijatru (je l’ se tako kaže ili je psiholog?) mogla bi tačno da napipa ono zašto. Jer baš se divim ljudima koji znaju zašto. Onda iza toga stoji neka super priča.

Ono što mogu da kažem je da godinama decenijama pišem i imam gomile papira koji mi se (i dan danas) vukljaju po kući. Što dnevnike, što neke beleške, pesme i sl. Valjda sam htela da sortiram napisano, da se nekako odredim. Nisam znala zašto, ali želela sam nešto da pišem. Šta je to nešto, boga pitaj. Ali blog je izgledao kao nešto kul gde to što pišeš staviš onlajn. I tako je i bilo. 

Tvoj blogo-istorijat

2014.

Kad sam počela, počela sam na blogspot platformi što je za mene lično bila jako glupa ideja. Mislim da je to bilo baš početkom 2014. godine, nemam tačan datum. Ali kako sam picajzla, volim da izvoljevam i nije mi se sviđalo da stvari ne budu postavljene kako želim, vrlo brzo sam kupila hostig i domen. Žao mi je što nemam neke slike sa blogspota, ali imam neke kako bi moj natpis mog bloga mogao da izgleda (tada nisam znala šta je logo).

Iste godine, prvi put u životu otvorila sam sve socijalne mreže koje su mogle da se otvore: Facebook, Twitter, Instagram, Google +, LinkedIn, Pinterest. I dan danas se nisam navikla na korišćenje istih, no to je druga tema.

Naziv bloga je bio Act Nocturnal – u nekom kao prevodu Noćni čin. Određena simbolika koja je trebalo da stoji iza toga jeste da su ljudi noću opušteniji i da se drugačije ponašaju – iako to zapravo nije imalo veze sa blogom kao takvim… I nemam pojima zašto mi je to bilo bitno.

By the way, jedini uzor koji si mogao da imaš u blogosferi u to vreme bila su Zorranah ili Brana, ali ja sam baš volela da pratim Jelenu sa Može i ovako. Možda zvuči smešno, ali ja nisam imala pojima kako se to sve radi – dakle bloguje – pa sam čitala do iznemoglosti i mislila da, kao i one, moram da imam i neki modni editorijal na blogu i da treba da postavim sve što me zanima u životu. Zato na blogu ima tekstova sa receptima i knjigama, a i dan danas je moj tekst kako preživeti noć na štiklama jedan od najčitanijih. I čak sam se i slikala… Zaboga. Ali sve je to prošlo (srećom).

Malo pre bloga počela sam da radim i kao freelancer na platformi Elance (današnji Upwork) gde sam pisala blog postove za strane klijente. To je imalo uticaja na moje pisanje, i neki od tih postova postoje i dalje kod mene na blogu.

Na kraju te godine, imala sam zavidno iskustvo pisanja blogova (u modnoj i umetničkoj niši) za strano tržište, saznanje da nisam blog model i nekoliko završenih proznih priča.

2015.

Ove godine ne znam zašto sam pisala blog i dalje. Zaista ne znam, sećam se da sam htela da sve gurnem na blog. Valjda neko moje ekperimentisanje. Sa digitalom. Mojim pisanjem. Tada sam (a možda čak i ranije) postavila svoje priče na Amazon. A nakon toga sam u novembu 2015. objavila i svoj najčitaniji tekst Kako objaviti knjigu na Amazonu. U to doba se pojavljuje i Snupi u testovima o pisanju. Snupi inače u stripu uvek počinje svaku priču sa It was a dark and stormy night. Od tad pa nadalje, Snupi je nezaobilazni lik u svakom mom tekstu o pisanju.

Na kraju godine imala sam zbirku priča na srpskom i engleskom objavljenu na Amazonu, kao i redovan posao freelancera koji piše blog postove za strane klijente.

2016.

Ova godina bila je prekretnica u neku ruku za moj blog. Konačno sam pronašla najužu nišu na zemaljskoj kugli – pisanje o pisanju – i odlučila da se bavim ovom temom na blogu. Ovo je takođe godina u kojoj sam bila najambicioznija što se tiče pisanja i poduhvata na samom blogu.

Pisala sam svake nedelje i krajem godine organizovala čak i konkurs za kratku priču (u saradnji sa izdavačkom kućom Klio i KZM kutijom). Ove godine sam završila i svoje prvo duže pisanje, novelu Talasanje. Počela sam da držim konsultacije za blogere i pisce.

Zatvorila sam Twitter i LinkedIn jer mi nisu imali poente. G+ stoji neaktivan. Počela da koristim slike koje smeju da se koriste bez kršenja autorskih prava (preporučujem Pixabay i Pexels).

Na kraju godine, rezultat je bio oko 50 tekstova na blogu, dosta lepih poznanstava zahvaljujući konkursu i jedna e-knjiga priča pristiglih na konkurs, novela Talasanje (na koju sam i pored svega posnosna jer je ipak završena), saznanje da nisam za novinarstvo (jer sam u međuvremenu pokušala neki karijerni zaokret) i svega par konsultacija. Na kraju godine, zaposlila sam se u digitalnoj agenciji upravo zahvaljujući blogu.

2017.

Započela sam u istom punom pogonu sa pisanjem tekstova, ali život je želeo drugačije. Ozbiljni privatni problemi su oduzeli energije za bilo šta skoro 8 meseci i samim tim sam počela i na blog da gledam drugačije – u smislu, šta će ti sve pare ovog sveta ako nemaš vremena (za najbliže, za sebe i sl).

S druge strane, moj blog je upravo zahvaljujući radu u digitalnoj agenciji dobio potpuno novi vizuelni identitet (da se izrazim marketinški iako mi se povraća od ovakvih izraza), tj novi izgled i novo ime – Ana Gord – kao i logo i stalnu podršku dizajnera i programera.

Ovo je dosta doprinelo tome da moj blog bude apsolutni virtuelni CV preko koga dobijam ponude za saradnje. Zajedno sa ovim, kategorije (i interesovanja) na mom blogu su se menjali, pa od tada imam kategorije

• writing koja je posvećena tekstovima o pisanju,
• blogging posvećena tekstovima o blogovanju i socijalnim mrežama,
• stories gde se nalaze moji prozni radovi,
• travel gde pišem o putovanjima,
• lifestyle gde su zapravo tekstovi koje ne znam ni sama gde da svrstam i
• services gde se nalaze usluge kao što su konsultacije i oglašavanje koje su moguće upravo zahvaljujući blogu.

Takođe, objavila sam elektronski priručnik Kako postati bolji pisac za 10 dana i ozbiljno se zahuhtala sa konsultacijama za blogere i pisce jer su ljudi čuli za mene i sve već ide na preporuku. Takođe sam održala i par radionica na temu blogovanja i digitalnog marketinga, što u sopstvenoj režiji, što po pozivu.

Na kraju godine, imala sam oko 30ak tekstova, jedan e-priručnik, par radionica iza sebe gde sam bila ili glavni govornik ili jedan od glavnih, svoj logo i konsultacije kojima sam morala da povećam cenu jer je potražnja to zahtevala. Takođe sam ostavila iza sebe rad u digitalnoj agenciji i vratila se samostalnom radu od kuće gde se bavim copywritingom, blogingom i sl. (koji mi najviše odgovara).

2018.

Prošle godine dosta sam radila van bloga ali u vezi sa blogom.

Pre svega, održala sam dva kursa kreativnog pisanja (svaki u trajanju po 3 meseca) u saradnji sa Aleksandrom Petrovićem. Iza sebe imamo 25 fenomenalnih polaznica (da, sve su devojke) i ko zna koliko njihovih završenih priča – približna cifra je 250 priča.

Pored toga, opet je bilo nekoliko predavanja u vezi sa pisanjem i blogovanjem. Što se tiče novca, poslove dobijam isključivo preko bloga ili na preporuku (copywriting, content strategy i sl). Počela sam da radim na čak 3 knjige – jedna je gotova i u štampi. Počela da radim sa dizjanerkom na izradi omota za knjige kao i sa lektorkom i profesionalnim prevodiocem.

Na kraju godine, imam završeno oko 20ak tekstova, priručnik Postani (bolji) pisac za 10 dana koji samo još treba da se odštampa, skup priča sa polaznica kursa pod nazivom Devojke, ponovo spisateljske konsultacije kojima opet dižem cenu zbog potražnje, još jednu knjigu u pripremi koja je skup mojih tekstova sa bloga o pisanju (ide sporije nego što sam očekivala, no dobro), zakazanih par predavanja u vezi sa blogovanjem, ponovo zakazan kurs kreativnog pisanja u martu (sa već 4 rezervisana mesta), i još jedan priručnik u pripremi. Na sve ovo, na blog dodajem i odeljak shop (trenutno kod programera) gde će moći da se kupe moje knjige i još svašta nešto (plan je u razradi). U stvari, dosta toga sam uradila što nije bilo vidljivo na blogu a biće uskoro u štampi 🙂

Uf 🙂 Ovako kad napišem shvatim da sam ipak carica 😀 Ponekad me sve spuca na negativu pa ne vidim sve ovo i dođe mi da izbrišem blog i pobegnem na planinu tropsku plažu.

Planovi budućnost tj. za sledeću 2019. godinu

Planiram da objavim sledeće knjige u štampanom izdanju:

• Postani (bolji) pisac za 10 dana, priručnik (završeno: tu je do kraja januara)
• Kako postati pisac: korak po korak do boljeg pisanja, objavljene knjige i uspešne prodaje, knjiga (u toku: do kraja februara da bude kod lektorke a do kraja marta u štampi)
• Priručnik za putovanja (u pripremi: do kraj maja kod lektorke)
• kao i da skupim svoje priče i napravim štampanu zbirku (u pripremi: puf, aj da kažem oktobar)

Planiram još dva kursa kreativnog pisanja – jedan u martu, drugi sredinom septembra. Više detalja biće na blogu do 20 janura.

U januaru, februaru i martu ću sigurno držati radionice u vezi sa blogovanjem i nastaviti ako mi bude zanimljivo (pratite Fejs za više info).

Planiram još 5-7 tekstova na temu pisanja (do kraja marta).

Planiram još 10 tektova na temu blogovanja (do avgusta).

Pored toga, volela bih da se fokusiram na prozno pisanje (od maja da to bude na nedeljnom nivou)

Tvoj tipični blogerski dan

Pošto moj blog je tematski sličan, u smislu da zahteva pre svega pisanje (nemam izlazak na teren i fotografisanje), tipični blogerski dan zahteva samo sedenje za kompom. Za pisanje samog teksta to uglavnom traje 2 do 3 dana – ali ponekad i par meseci ako je zahtevniji tekst kome je neophodno istraživanje. Pored toga, tu je i vođenje društvenih mreža, odgovaranje na upite i mailove kao i izrada manjih dizajn slika za nedeljne potrebe na blogu. Oh, da, blog je svakodnevni posao. Za mene je najvažnije redovno pisati i imati određene teme, a o tome sam već pisala u tekstu moj trik broj 1 za redovno pisanje bloga.

Zašto bloguješ?

Hm, pa ja već rekoh da ne znam zašto 🙂 Mislim da mi je blog fantastično pomogao da disciplinujem svoje pisanje i dao mi da iskusim to kako je kad svoj tekst daš na uvid javnosti. To je takođe neki moj prostor gde mogu da radim šta god poželim a kao neko ko je poprilični control freak, ovo je uživancija 😀

Tvoj posao iz snova

Blog nije ali pisanje jeste. Da pišem priče, knjige – prozu uglavnom – i da mnogooooo putujem.

Da li za blog sve radiš sama?

Da. Pored (dibnih) dizajnera i programera koji su podrška na mesečnom nivou.

Koju ocenu bi dala svom blogu?

Čista 10ka. Mada bih svakome ko vodi redovno blog dala 9 za trud.

Da li zarađuješ novac od bloga?

Da. Iako ne direktno, jer ne postoje reklame, već kao što rekoh gore, blog mi više služi kao CV. I uvek dobijem posao 🙂

Koji se mane blogerskog života? Da li si doživela nešto neprijatno zbog blogovanja?

Zalepljen si dosta za stolicu. To mi pre svega smeta kao pundravcu. Pored toga, kao nekome ko voli sve da istraži u dubinu, jako mi smeta što se u dostaaaaa stvari razumem. Npr. kidam SEO, social media managment, Ads menager i još zilion stvari – a realno koji će mi moj to u životu.

Neprijatno hm, pa nisam, mada sam naletela na kretenska pitanja i ljude koje sam morala da blokiram jer, jbg.

U stvari je najveća mana što ljudi misle da si im na raspolaganju (mislim da je to zbog socijalnih mreža) i ne razmišljaju da si ti možda porađaš ili si pu, pu, pu na nekoj sahrani u tom trenutku.

Što se tiče kritika, to nije baš prijatno svakako, ali uvek kažem sebi da je ta osoba iza ekrana neko ko je možda ustao na levu nogu i nije mu dan. I da kada napiše preko 150 tekstova, nek mi se javi 😉 S druge strane, moj blog je dosta specifičan pa i nema baš prostora za negativu jer dolaze ljudi koje prvenstveno zanima pisanje 🙂

Kakve blogove voliš a kakve izbegavaš?

Pa baš čitam svašta od blogova, ako me zanima tema – tu sam. Obožavam književnost ali i kozmetiku i digital i pisanje pa je to neki miks svega toga.

A što se tiče izbegavanja, pa mislim, šta ja znam… Ništa, što mi nije zanimljivo samo preskočim.

Da li si upoznala neke ljude preko bloga?

Da, baš dosta zanimljivih ljudi 🙂 Jovanu Miljanović, Jelenu Može i ovako, Andrijanu Vesnika proleća, Andreu Razlivena tinta i još dosta ljudi iz blogosfere. A pored toga, hm, polaznice mog kursa su mi bile najveća inspiracija, ali i dosta nekih usputnih ljudi. Ali ja sam druželjubiv čovek i stalno nekoga upoznajem 😀 tako da to dosta tih poznanstava i nema veze sa blogom 🙂

Šta misliš o ličnim blog postovima? Da li obraćaš pažnju na informacije koje deliš na blogu?

Obožavam lične blog postove 🙂 Kada ljudi podele nešto dragoceno što može da posluži kao lekcija. Osim kad je tipa idem sad do kupatila, jer – who gives a fuck?! A ja itekako vodim računa 🙂 I like to keep things private 😉

Da li misliš da ćeš još dugo blogovati i kako će tvoj blog napredovati?

Hm. Svakako ću još dugo pisati a blog ću prebaciti možda u web sajt. Nadam se da ću se više posvetiti pisanju.

U kom slučaju bi prestala sa blogovanjem?

Šta ja znam, za sad ne planiram ali život je nepredvidiv.

Da li bi izbrisala svoj blog za $50.000?

Naravno. A onda za 5000 $ napravila još bolji a od ostatka putovala sledeće 4 godine 😀

Evo, to je to. Neki moj presek nakon 5 godina 🙂 Nadam se da vam je bilo zabavno, meni je bilo super.

Srećni vam praznici :*

PozZ

p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu