Nisam nikada želela da propustim nijedno leto.
A pogotovo ne more.
Ni slanu kosu, ni lepršave tkanine, ni miris kreme za sunčanje i preglasne zrikavce među četinarima… I mogla bih da nabrajam do sutra, ali ionako skrećem s teme.Sećam se, jednom mi je Milena rekla: imamo još samo par leta u životu, eventualno desetak… A onda ostariš i sve bude bezveze.
I bila je milion posto u pravu.
A opet, iako leto nisam propustila, propustila sam jedan savršeni trenutak.
Da, to je bio onaj kad si me upitao: čekaš mene? A ja nisam imala herca da ti kažem da te čekam ceo život jer sam te znala tek nepunih 48 sati…
Iako sam te želela zauvek, oduvek.
Kaže pesma da je krivo more i da je leto varljivo pa kapiram da sam to mogla da svalim mirne duše na leto čak da sam i izgovorila, ali, ali, ali…
Nisam rekla ništa.
Oprosti na nesavršenosti.
