Navigare Necesse Est: Kruz Dalmatinskim Ostrvima

Hvar, Brač, Mljet, Korčula, Pelješac – tako je izgledala naša ruta. I ne, ne zna se šta je lepše.

Kao što naslov kaže: ploviti se zaista mora, i to morem. Okej, moj pun možda nije urnebesno smešan, ali da vam kaže vaša mačja kraljica, ja nisam ranije znala da se krstariti mora. Nikada u stvari nisam ni razmišljala o krstarenju, plovidbi brodom danima, a sada kada sam je iskusila, I am hooked – shvatila sam da je to posebno iskustvo koje bih preporučila (pa skoro) svima. Kako je ovaj moj kruz izgledao? Sad ću da vam ispričam kako sam se provela od 27. jula do 5. avgusta 🙂

But first – Rovinj!

Okej, nisam mogla da izdržim priznajem. Pre kruza, uhvatila sam jedan dan da dođem u Rovinj, jedno od mojih omiljenih mesta na svetu, pa odatle da krenemo za Trogir, odakle je naš brod isplovljavao. U Rovinju mi je bilo standardno prelepo, pisala sam o tome već milion puta i još će sa na kraju ove moje avanture Rovinj naći, ali prvi dan je bilo onako, poseban, kao svi prvi putevi valjda. Stigla sam Flixom (koji je poskupeo karte od prošle godine za 50%), a vožnja je bila krajnje prijatna jer je bus bio prazan u sred sezone i stigla sam sat vr ranije.

U Rovinju ja već imam ustaljenu rutinu, a ovog dana ona je izgledala ovako: u 7:49 već smo na putu za Monte, stenu u centru odakle može da se skače tj gde može da se kupa. Na Monteu možete da ležite na stenama i gledate u grad, ali kad je vruće nije za celodnevno izležavanje, ali jeste za gušt. Zatim sam otišla u Augusto, moju omiljenu kafiteriju. Augusto se nalazi u prolazu između uličica, i ako imate sreće da uhvatite mesto, možete uživati u people watchingu i ispijanju divne (specialty) kafe, ili čitati knjigu i primećivati sve one stvari koje ne primećujete u svakodnevnom, užurbanom životu.

Onda sam se našla sa Isidorom, mojom letnjom drugaricom koja takođe dolazi na duže u Rovinj i popile smo kafu u Adriaticu (hotelu u centru, gde opet gledate na Rovinj i posmatrate ljude). Isidora je inače postala hit na mom Instagramu jer smo kasnije snimale (neuspele) vlogove ali više o tome u nekom od sledećih postova. Probala sam i novotvoreni sladoled u gradu, jer je sladoled moj omiljeni slatkiš. Zatim sam prošetala do punte, a onda se našla sa Isidorom da uhvatimo zalazak sunca na Monteu jer je odavde najbolji sunset. Dan je mirisao na bezbrižnost i smeh. Dan je obećavao, iako se ja nisam osećala baš najbolje, ali o tome kasnije. Ranom zorom smo krenuli u Trogir.

Prvi dan: udah Trogira…

Na ulazu u Trogir, Ana mi je rekla: „Videćeš, Trogir ti je isti kao Rovinj, samo ne baš toliko lep„. Ono na šta je moja drugarica aludirala je da je i Trogir poluostrvo, ali da nema taj vajb koji mi snobovi, bezglavo zaljubljeni u Rovinj, mislimo da R ima. Prošetala sam kratko po ulicama, Trogir je šarmantan kao i bilo koje drugo primorsko mesto, ukrala poneku smokvu i probala sladoled kod Đovanija (kojim nisam bila sasvim zadovoljna), došla do identičnog zaključka da Trogir jeste lep ali ne kao R, pa je došlo vreme da se ukrcamo na brod.

Inače, ovo je bio kruz na brodu (ne jedrilici, brodu) gde staje 30 ljudi + posada. Male kabine su ispod palube, ali meni nisu bile klaustrofobične. Kruz je podrazumevao 7 noćenja + pun panison (doručak, ručak, večera od kojih ne možeš da dišeš) a cena je bila 680 eur (piće nije uračunato u cenu). Ovakvih kruzeva ima u ponudi, pa vi izguglajte šta vam odgovara.

Dakle, kad smo se iskrcali i obukli u kupaćke kako bismo uživali na sun decku, krenuli smo ka uvali gde ćemo se bućnuti. Zapravo, brod ima svoja pravila koja brzo ukačite. Pre svega, u kabinama ćete provoditi jako malo vremena, ako uopšte, jer su minijaturne i služe samo da promenite mokri kupaći i eventualno spavate. Na brodu imate sun deck, gde možete da se izležavate dok vas brod vodi u neku skrivenu uvalu i pramac i krmu gde možete da uhvatite hlad i isto se izležavate. Zvono na brodu (pravo zvono, ono ding-dong) zvoni ujutru do 9, u podne i od 19h, dajući vam do znanja da je vreme za klopu (a najbolje od svega je da je bilo za ručak ili večeru, uvek bila uključena riba; naravno, može da bude i veganska opcija koga to zanima).

Za početak, našli smo neku uvalu kod Hvara, a za večeru su nas očekivale dagnje. Ono što je najbolje kod ovih uvala jeste voda koja je nestvarno čista i kristalna i neprepričiva osim ako je ne vidite uživo. Kada završimo sa kupanjcem, vreme je da se usidrimo, a ovo prvo veče to radimo u Starom gradu na Hvaru.

…i jako divan Stari grad na Hvaru

Ako ste kao i ja mislili da je Stari grad u stvari stari grad, nije, tj jeste najstariji grad na ovim prostorima ali je grad za sebe koji odiše nekom prefinjenom aristokratskom smirenošću ali sa smislom za povremene vragolije. Takav je bar utisak meni bio. Ostrvsko mestašce, prodavnice sa proizvodima od ruzmarina i lavande, suvenirima na kojima dominiraju barke, sardine i kućice, gitara koju čujete u prolazu, galerije lokalnih umetnika i pozorište na otvorenom uz razume se, zalazak sunca koji se ogleda u moru pa ne može da izgleda loše. Prošetali smo, popili piće i pojeli sladoled, pa se vratili na brod na spavanjac.

Drugi dan: Korčula veli da najbolje tek dolazi

Najbolja stvar kod broda je kad se probudiš i već ploviš dalje, u novu uvalu odakle ćeš skakati sa broda u more koje su talasima ostaje iza tebe. Danas smo kod ostva Šćedro po kome je naš brod dobio ime, i  u ovoj uvali koja se nalazila pored Korčule, uzeli smo i sup i malo veslali po okolini. Pri obali, negde između stenja, ugledam indigo fluorscentne mini ribice, ne znam kako bolje da ih opišem, veličine nokta, u jatu su i gde ode jedna, tu ide i celo jato, pa ih bar pola h posmatram, u skrivenoj uvali tirkiznog mora, hipnotisana. Drugi je dan, a moja anksioznost raste, a ove me ribice smiruju pa hoću da im ostavim srce jer ne mogu da ga vraćam za Bg pošto svi znamo da nema života posle mora.

Nakon uvale, sledi Korčula. Ostrvo je prelepo, nema šta, i milioni turista ne mogu da umanje lepotu ovog mesta. Imate kafiće i restorane i vrlo verovatno svašta da vidite (za šta nismo na žalost imali vremena), a čula sam da je Korčula i savršena opcija za istraživanje ostalih Dalmatinskih ostrva jer ima trajekte za do svuda. Mi smo seli u bar na koktele, a onda u VHF, kul bar koji je u saradnji sa 20/44, mada to veče konkretno nije bilo mnogo dešavanja. Na zidu bara, Korčula poručuje da najbolje tek dolazi a pošto smo sutra na Mljetu aj da joj verujem.

Treći dan: Mljet. neverovatnost života

Plan za Mljet je ulazak u nacionalni park (20e ulaz) i vožnja električnim biciklima po ostrvu (30 e rentanje). Mljet je plav, zelen, miriše na divlje, zna da je prelep i nehajno nas pušta da ostanemo bez daha pred njegovim prizorima. Vožnja električnim biciklima po ostrvu je sve, prvo zato što po prvi put vozim električni bajs koji je wow, a drugo zato što ne znaš gde pre da gledaš, pa razmišljam da se preselim u samostan koji se nalazi na ostrvu na ovom ostrvu, jes da me bog ne zanima previše ali dobra mu je ovde vikendica, evo vidite na slikama, i meni bi bilo lako se odreknem zemaljskih zadovoljstvava na ovom mestu, okej možda ne sladoleda ali to valjda smemo kad prepoznamo poziv u sebi.

Nakon celodnevne vožnje bajsa, vraćamo se na brod i ovo veče je i prvo spavanje u uvali a ne u luci nekog grada i to je verovatno najlepši deo kruza. Fora je u tome da se brod usidri u uvali, bez civilizacije, samo sa morem ispod i nebom iznad tebe, da postaneš tečnost i stopiš se sa svim što te okružuje, prirodom, da shvatiš da si ništavan u odnosu na sve a da opet ništa nije isto bez tebe. Svakako, ako bi od kruza trebalo da se izabere najbolji momenat, to bi bio dan na Mljetu i spavanje u uvali, daleko od svega i svih.

Četvrti dan: Pelješac kaže da nema ništa za 2 minuta

Rekla sam da je najbolje kad se probudiš na brodu i ploviš dalje ali lagala sam, najbolje je kad se probudiš i samo skočiš sa palube u more, nisi ni oči otvorio, o ne, a već te more mazi i prima u sebe, osećaš se kao svi milioneri ovoga sveta koji na svojim jahtama imaju tu privilegiju, da se probude i da ih 2 koraka deli od mora. Nakon uvale i svojevrsnog razmaza od strane života, nastavljamo s plovidbom da se usidrimo u Lovište na Pelješcu.

Lovište je maleno i slatko, nema puno šta da se vidi, a bogami i nema ništa za 2 minuta kako kaže jedan meni ovde, što je verovatno ultimativni odgovor za sve što ti u životu treba. Ono što ne spominjem previše u ovom putopisu da vam ne bih kvarila ugođaj jeste anksioznost koja me napala po prvi put u životu, stezala me je i tih dana sam bila rada da prodam dušu, i to povoljno, da li to može na kupujemprodajem ili da stavim na fejs: na prodaju jedna korišćena duša, relativno dobro održavana, prešla manje kilometra nego telo jer se na nekim mestima krišom zadržavala, vlasnici više ne odgovara, teška joj je jer je neusklađena sa glavom, vidi sve ovo pa je opet nesto muči, nezahvalnica koja previše traži: ovakvih prizora plus ljubavi i češkanja, ej pa gde to ima, a svi znamo da nema ništa za 2 min. Mi smo na Pelješcu uspeli i da uhvatimo najneverovatniji zalazak na svetu ikada, onakav da mislite da je fotošop, plus neke škampe u paradajz sosu – od života stvarno ne treba više ništa, ali anksioznost to ne razume.

Peti dan: ship trip nastavlja ka Jelsi na Hvaru

Jutro počinje opet uvalom kao iz turističkih kataloga, a onda nastavljamo ka Jelsi, simpatičnom gradiću na Hvaru. Stari grad mi se lično više dojmio, ali i Jelsa ima šarma i nekako mi je urbanija. Svakako, svako je ostrvo posebno na svoj način (i svako mesto na ostrvu), a ostrvski život, kako kaže Ana, potpuno drugačiji od onog na kopnu: „Kada se odvajaš od kopna, kao da se odvajaš od života kao takvog… Nemaš granica, ništa te ne vezuje – zato ostrva imaju posebnu čar.“ Meni koja nemam more kod kuće nije ovo baš do kraja jasno jer ne znam šta može da bude loše u moru, prirodi i suncu, dajte mi moreta i sunceta i hrane i muzike i ja cu da ga živim, mogu svi da nauče obećavam, držim i privatne časove hedonizma, 100% garancije, ponude u dm, samo ozbiljni.

Šesti dan: zvezdana uvala kod Brača

Da, šesti dan isplovili smo iz Jelse i našli se u uvali kod Borovišča na Braču. Ovde smo proveli ceo dan i što je još važnije, celu noć. U intervjuu koji nikada neću obaviti gde me pitaju koji je najlepši deo kruza rekla bih da je zaista lepo što smo na različitom ostrvu svako malo ali je najlepše kad spavamo u uvali pod zvezdama a mesec se ogleda na površini mora pa se odbljesak mreška pod nama dok nam zrikavci sviraju ambient noise, hvala sto pitate za moje skromno mišljenje. Evo, slike govore bolje od reči, pa izvolte.

Sedmi dan: povratak u realnost Trogir

Ujutru se pakujemo i vraćamo u Trogir a ulazak u luku sam doživela potpuno drugačije nego kada sam isplovljavala. Sedela sam na brodu i gledala prolaznike na šetalištu u fazonu: bedni smrtnici, hodaju umesto da plove brodom – eto, to vam uradi kruz i plovidba, postanete level up snob. Ceo dan provodimo u Trogiru i ja opet kradem smokve i opet tražim dobar sladoled i naravno, kafu. Našla sam CHI specialty coffee i bio je skroz okej. Uveče smo otišli na KulaKula festival u Kamerlengo tvrđavi gde smo slušali WhoSee i  Kirila Džajkovskog (koji me je oduševio). Đuskali smo i đuskali, ali najlepši je momenat bio kad je Milena dovela Dedu iz WhoSee-ija da čestita našem članu posade 20ti rođendan (koji je njihov najveći fan) – I’m not crying, you are. Baš kad se čarolija večeri završila i stigli smo na naše poslednje noćenje na brodu, počeo je pljusak koji je simbolično završio ovu plovidbu.

3 dana u Splitu, od kojih sam 2 spavala

Ujutru smo sišli s broda, teška srca, pozdravljajući se sa svim ukućanima kruza. Vreme je bilo u skladu sa raspoloženjem i krenuli smo za Split. Inače, zanimljivo je da nakon kruza osećate ljuljanje od broda što traje nekoliko dana. Svakako, stigli smo umorni u Split i pošto smo evo 3 dana nakon broda dnevno spavali po 22h, uspeli da odemo 1x na plažu i 1x na vino i 1x da probušimo gumu i da se uvaljam u lekovito blato.

Dakle, žao mi je što nisam bila odmornija za Split i što smo uglavnom spavali, ali em nas nešto vreme nije poslužilo, em smo stvarno bili nekako izmrcvareni. Split je neverovatno pun turista iz celog sveta i svuda je gužva, koja meni generalno ne smeta jer i ja sam turista, ali volela bih da ga posetim u predsezoni i uživam i naravno posetim Dioklecijanovu palatu. Ovde sam našla i sjajan sladoled, Pomparela i na kafu D16 ali je bila pregužva. Na plažu smo otišli na Trstenik i tamo našli Mistral beach bar gde smo popili 4 flaše vina pa nam je sve bilo lepo. I baš kad smo hteli da se počastimo u Konobi More, shvatili smo da nam je pukla guma pa smo malko klonuli duhom. Ipak, vulkanizer je došao, odneo gumu, zakrpio i doneo je, i to sve za nekih 30ak eur, što je trajalo ukupno oko sat vr i sve je prošlo začuđujuće glatko 🙂

Sutradan smo se zaputili put Zadra gde smo kratko prošetali. Uvek sam htela da čujem morske orgulje u Zadru, to su vam na šetalištu rupe o koje udaraju talasi pa se čuje muzika mora, jako je lepo, okej malo je muzika kao iz horor filma, ali zanimljivo je, i pretpostavljam uz sanset još i bolje 🙂 Nakon toga otišli smo do Nina koji je blizu, tačnije u rezervat prirode Kraljičinu plažu gde je bila opet gužva (koja mi na plaži ipak smeta). Ovde ima lekovito blato u koje sam se uvaljala, pa je eto to bilo zanimljivo. Nakon par sati izležavanja, vreme je bilo da se krene u dalje pustolovine i da, fino je bilo mada nismo mnogo videli ali slede mačići nove epizode, jedna se odigrava na ostrvu, pogađajte kom, i da, zovite me u vaše kuće na obalama, ja sam dobar gost, govorim tiho i nosim sunce sa sobom i da imam posao i ne nisam udata za milijardera.

Na kraju san i ja, dušu mora prida

Dakle, ako macama ikada padne napamet da krstare Dalmatinskim ostrvima, think again, previše je opasnosti od gubljenja glave i srca za lepotama na koje ćete naici 🥰 Predsednica ljubi svoju mačad na max i ide put Primorsko-goranske regije, o ne, nove avanture slede, ma da li ce uspeti da ne sruši internete verovatno ne 🙂

Ljubim vas u njuškice i šapice 🙂

View this post on Instagram

A post shared by 🪩GordAna🪩 (@anagordcom)