Prazan papir. Ili prazan ekran. Ili prazna glava.
Svakako postoji praznina. A vi treba da je ispunite i da stvorite nešto ni iz čega… Ni iz čega – kao da ste čarobnjak!
Razumem.
Možda nemate ideju o čemu biste pisali. Ili imate milion. Možda sve deluje glupo, ili mislite da je sve već rečeno. Ili ste u tripu da nemate talenta. I koliko god da lupate glavom, i dalje je praznina.
Hm, pa kako onda početi?! Kako doći do inspiracije ako se ne osećate ni inspirisano ni motivisano, ako je vaša literarna muza otperjala, ako vam očajnički treba (dobra) ideja ili kad ne znate šta da uopšte napišete?
Kažu da je svaki početak težak. But let’s agree to disagree.
Svaki početak je neizvestan, to je sigurno – što ne znači da je početi teško, već može biti neugodno ali možda i uzbudljivo. Može biti i razigrano, jer se na svakom početku igramo.
Dakle, prva rečenica nije teška već imate od sebe očekivanja koja ste sama sebi nametnuli.
Suštinski, jako je jednostavno: sve što treba da uradite jeste da sednete i da pišete. Šta kažete – nisam izmislila toplu vodu? Okej, ali zaista je lako:
Sednete. I pišete.
Možda ćete želeti da imate jasan plan, ali on vam u ovom trenutku nije neophodan. Ono što je takođe važno da razumete jeste da ne postoje striktna pravila (ili sujeverja) o tome kako početi, već treba samo početi da se piše. Sasvim je legitimno da izmišljate priču u hodu i da se igrate dok pišete.
Ali ako vam nije najjasnije kako da to uradite ili želite da sebi bar malo da olakšate, hajde da vam dam par saveta.
Zajebite inspiraciju – samo počnite
Ako čekate inspiraciju, odmah da vam kažem da ćete da se načekate. Inspiracija je super, ali ne možete očekivati da budete inspirisani po komandi ili svaki dan. Najveći problem mojih polaznika na kursu kreativnog pisanja jeste upravo kako se dočepati te inspiracije i sedeti raspoloženo i pisati samo lepe stvari. Eh, moram da vam kažem da je inspiracija samo faza u stvaralačkom procesu; dakle nije stalna. Ona je takođe neuhvatljiva, misteriozna i često se doživljava kao fenomen koji postoji odvojeno od svog nositelja, jer se čini da dolazi od spolja.
Stoga na inspiraciju nemojte da računate – ako je tu super, ako nije, samo počnite. I da, ako ste inspirisani, verovatno će ići lakše, ali i bez inspiracije može da bude sasvim okej. Fora je u tome što se inspiracija često shvata kao dar s nebesa, kao neka viša sila koja je retko dostupna običnom smrtniku. To i nije baš sasvim tako – inspiracija nam je svima dostupna i čak se može i prizvati, ali ne možemo računati na nju u svakoj sekundi, jer imamo život koji nosi sa sobom određene obaveze i probleme, te samim tim ne možemo biti raspoloženi 24/7.
Minut pire: 60 sekundi je sasvim dovoljno
S tim u vezi, važno je da znamo da treba da odvojimo neko vreme za pisanje. Više sam o tome pisala u tekstu kako naći vremena za pisanje ali poenta je u tome da vam zaista ne treba mnogo vremena. Verujte mi, afirmisani pisci ne sede 8-10h i pišu, već većinu vremena istražuju za svoj rukopis i ispravljaju napisano.
Ako govorimo o kratkim pričama (ili poglavljima do 500 reči), ovakav tekst se može napisati za 15ak minuta: a ovu sam teoriju proverila u praksi i na svom kursu pisanja, ali i na drugima koje sam sama pohađala. Naime, pod pritiskom sam primetila da moji polaznici (a i ja sama) uspevaju da napišu 70-80% završene priče za svega 15 min!
E sad, da biste počeli da pišete, ne treba vam čak ni tih 15 – dovoljno je 2. Da, upravo tako: možete sesti i pisati 2 minuta (čak i u notes na telefonu) i videćete da će nešto već izaći iz vas. Nekad će to biti tortura, ali nekim danima ćete nastaviti da pišete. Ako vidite da vam ide okej, napravite neki raspored za pisanje – ili još bolje, upišite moj audio kurs pisanja gde imamo nedeljne zadatke i ciljeve.
Pisanje vam ništa nije dužno
Često se susrećem sa idejom da je pisanje neki prebajan i predivan osećaj ogrnut sladunjavim, misterioznim velom; da kada pišete, obuzme vas viša sila, reči cure iz vas (ili to bog prolazi kroz vas?!), naravno najbolje reči na svetu i sve je produhovljeno i ekstazično i orgazmično. 💦
But let’s cut to the chase: sam proces pisanja je uglavnom neprijatan – i to onako baš bzvz. Sedite, migoljite se na stolici, nemate pojma da l’ je to što ste napisali imalo dobro, ne znate šta da napišete, ono najbolje što ste hteli da napišete ste zaboravili i sve biste drugo radili nego da pišete.
Fora je u tome što vam pisanje zaista ništa nije dužno – a pogotovo ne da bude prijatno. Uvek poredim pisanje sa vežbanjem jer mi je jednak stepen neprijatnosti: stvarno nisam oduševljena dok vežbam, ali volim rezultate. Isto tako možete doživeti i pisanje: hold through the pain, tj pišite i kad vam je neugodno i na kraju ćete imati rezultat. E sad, ima tu jedna fora…
Pišite da biste pisali
Da, upravo tako! Pišite da biste pisali bez ikakvog razmišljanja o onome što će iz toga proizići. To je stvaranje radi stvaranja, radi uživanja u procesu, radi igre, bez ikakvih posledica. Dozvoljeno vam je da pišete samo iz zabave, bez razmišljanja ko će to pročitati, šta će ko i na koji način shvatiti, da li je uopšte razumljivo i sl.
Sličan savet je i onaj: pišite loše. To je najbolji savet onda kada imate ideju u glavi koja deluje super, a kad je izbacite na papir ona je sranje. Ali zapamtite: nikada nećete biti savršeni, niti treba da budete, nikada se nećete sviđati celom svetu, niti treba. Ako niste u raspoloženju, pišite gluposti – bolje da napišete išta nego ništa.
Kreativnost se bilduje kao Švarcenegerov biceps
Na Fejsu mi je skoro neko ostavio komentar da se kreativnost ne može stvoriti – njemu neću da odgovorim ali vama hoću: svi smo mi na neki način kreativni i kreativnost se može bildovati. Naime, postoji milion stvari koje možete da uradite da biste pumpali kreativnost, ali pošto ne želim da ovaj tekst ima milion reči, evo nekih mojih predloga:
- Pišite dnevnik (jutarnje strane, dnevnik snova ili sl)
- Čitajte poeziju
- Posetite galeriju ili muzej
- Pišite rukom ili pišite na telefonu (izađite iz ustaljenog okvira)
- Šetajte
- Prisluškujte tuđe razgovore u restoranu, autobusu, čekaonici…
Lista ideja za (lakše) započinjanje pisanja
Ako i dalje nemate ideju o čemu biste pisali, evo vam par igrica koje možete da uradite:
- Pišite o nekom sećanju. To može da bude događaj iz detinjstva ili neka stvar koja vas je oblikovala na neki način. E sad, zamislite drugačiji kraj te situacije. Šta se promenilo a šta je ostalo isto?
- Izmislite priču o nekome – poznatoj osobi ili nekome koga povremeno srećete. Izmislite kako izgleda život bariste, vozača autobusa, kasirke i sl. Dajte im ime, ideale, ljubavne živote.
- Šta nema ima u vugla, ima u Gugla. Ako imate bar blagu predstavu o čemu biste pisali, istražite više o toj temi na netu što vam može pomoći da razvijte svoju ideju.
- Pišite o popularnoj temi – iz drugog ugla. Pogledajte glavnu vest i probajte da priđete temi iz potpuno drugog ugla. Ako ima neka tema sa kojom se ne slažete, probajte da iznesete vaše mišljenje o tome.
- Uzmite random naslov iz časopisa. Naslov može biti vaša zvezda vodilja. Kada završite sa pisanjem, zapitajte se zašto ste ga izabrali i zašto vam je važan.
Potrebna vam je pomoć?
Treba vam dodatna podrška dok započinjete da pišete svoju prvu knjigu ili priču? Upišite moj kurs kreativnog pisanja 
i rešite se kreativne blokade već za prvi čas!
Do sledećeg posta, šaljem srdačan
pozZ
