Nisam mislila da ću se vratiti u Nicu nakog godinu dana, ali Formula 1 je zvala (ne mene lično naravno) u Monte Karlo, i ja sam morala da odem i na kraju od cele trke vidim točak od formule, ali hej, bar je guzica videla puta 😉 U svakom slučaju, evo kako sam provela poslednje dane ovog maja u Francuskoj, a ako želite preporuke, skrolnite na dno teksta 😉
24 maj: Nice is nice – I double checked
Sećam se kako sam prošle godine sletela iz Francuske na beogradski aerodrom da bi mi sačekušu napravili taksisti lešinari koji su okruživali svoj plen sa upornim „treba taksi?“, koji bi onda opušak bacali na zemlju ili čak nastavili da puše u kolima, dok je zbijeni narod čekao 72-iku, uletao u bus kao da je apokalipsa, svađao oko mesta i sve je bilo nekako… prljavo, nevaspitano, malograđanski, tmurno. Sve je bilo nekako Beograd koji gastosi idealizuju, sve je bilo nekako zašto se još uvek nisam preselila osećaj, pomešan sa pitanjem da li ljudi sa Francuske rivjere koji posete Bg se vrate kući i budu u fazonu back to reality?! Svakome je realnost drugačija, a ovaj put sam se trudila da uživam u trenutku, i nekako i uspela (ne znam kako).
Nije sjajno počeo ovaj put mačići da vam kažem; na putu do aerodroma sam se po pretposlednji put posvađala sa surferom i rekla mu da me ne zove više nikad, ljuta izašla iz kola i sela na avion. Naravno da sam mislila da je poslednji put i bila sam natmurena ali me to nije sprečilo da se unesem u čari Francuske rivjere. Inače, Nica je u kasno proleće još umiljatija, sunce kaže može i kupanje u maju, oh la la la vajb klizi niz ulice, i iako sam ovde par sati tek, odmah sam se uklopila kao slagalica.
Sletela sam relativno kasno, oko 16h, pa smo Denis i ja zatim sačekali Anu na aerodromu, onda zapalili na plažu i družili se, a pošto smo neki bili umorni od puta, a Denis od bančenja noć pre, odlučili smo da odemo na jedno piće u La Vela, kafić na plaži, gde je ekipa bila kao za 8. mart, vesele žene francuske, no i mi smo se zabavili, sljuštili flašu vina, shvatili da je mesec iznad azurnog mora nešto što se zaista mora uživo doživeti i otišli na spavanje oko 3, da se sutra probudimo za trku Formule 1 – što kao što znate iz uvoda, nije se desilo.
25 maj: Nice is nice but Monaco is Monte Carlo 😂
As you may noticed, dosta putujem, pa me često pitaju gde mi je najlepše, ali pitanje je komplikovano jer sve zavisi od toga šta čovek voli – za mene nisu ni Afrike ni Azije ni kampovanja, zmije, žabe (mada bih sve problala i svuda išla jer sam pre-radoznala), za mene je Evropa ono što suštinski volim: umetnost, moda, uglađenost, hrana, hedonizam, snobizam, aristokratija (u jednoj reči: proseravanje) a kada sam se prošlog februara po prvi našla u Francuskoj BAŠ MI SE SVIDELO – French seem to have all figured out, sede oni u kafiću, piju kaficu i pozdravljaju se sa “ça va” – i znam da nije sve savršeno ali Nica je grad sa moretom i jbg meni dovoljno 🤷🏼♀️
Ovog 25. maja mi smo kao hteli u Monako na trku Formule 1, taj dan je bila glavna trka, tj da bar vidimo kako prozuje pored nas, ali smo odužili sa plažom i na kraju smo (samo) stigli na F1 party u Monte Karlo, što je bilo i više nego dovoljno ofc 🤗 Dakle, kad smo ustali, kupali smo se na 22c, voda nije bila idealna dok ulaziš, ali kad uđeš je bila duhovno milovanje i super za plivanje, pa smo se zapričali i opustili i onda shvatili da nema baš mnogo logike da ćemo stići na Formulu 1 da prozuji pored nas. Zato smo opet ispili flašu vina u Movidi koja gleda na obalu, i to je bio odličan potez a onda sam odlučila da probam puževe pa smo seli na ručak u Bistrot de Jennifer, i da vam kažem, bili su dosta ukusni, družićemo se mi još pužići🥺
Nakon gastro hedonizma, uspeli smo da odemo u Monako, i prvo što smo uradili jeste da smo seli kod Denisovog druga Krisa na terasu koja dakle gleda na luku Monte Karla i to je dakle njemu jedno dobro jutro u životu, da ustane i gleda na jahte trilionera i more, ali dobro, tako vam je to. Onda smo na keju (mora) pili vino i zatim se uputili na afterparty F1 u La Rascasse, gde je bila gomila ljudi, a ako vam treba PRO tip: svi vozači iz F1 posle trke idu u Sunset gde je upad 200e ali gde možete da pričate sa njima -mi smo imali neku kombinaciju da odemo, ali smo bili ionako fiju i umorni 🤦🏼♀️ tačnije, nismo mi bili umorni već ja koja nisam pila i morala sam da vozim moju decu Anu i Denisa kući 😉
26 maj: Jedan dan – ili cela penzija – u Antibu i život će vam biti lepši, verujte mi💯
Dan je počeo sa kroasanima i kišom, ali mi se nismo dali pa smo otišli u Antib – osim što je ovo francusko prioballje kjut az fak, imate i Pikasov muzej pa ova standardna francuska rivjera ima i razlog više da se poseti uz uslov da vam je na odmoru prioritet mir i elitizam👸🏼 Meni iskreno baš i nije, ali je gradić od 75k ljudi prešarmantan pa smo razmišljali kako da se ovde penzionišemo – ako neko ima hint kako da ovde ostarim, I’m all ears👂🏻
Veče se završilo u najlepšem restoranu u Nici Le Plonger, gde se rezerviše 2 meseca unapred, ali može da se bane na koktele od 20e bez najave, vredelo je svaki cent i svaki pacov koji je trčao po stenama ☺️ Ne znam kako da vam opišem ovo – to je kao izdvojena stena u moru koja je pretvorena u restoran i bar i stvarno je predivno, osim pacova koji jesu jurili po stenama, ali šta da im radim. Nemam mnogo šta da dodam o ovom danu, osim da baš mi je lepo u ovoj Francuskoj sa Denisom i Anom, uzela bih neki dobar auto i obišla celu rivjeru daleko, na drugoj strani mora svetli grad…🎉
27 maj: C’e la freaking vie
Probudila sam se u Francuskoj, a znam da će moje telo metalna leteća konstrukcija preneti nazad 1400 km za Beograd, i nije mi pravo što uveče već ne mogu da vidim more, a i svoje prijatelje. Ustali smo, otišli opet na one kroasane tj ja na kolače i onda se okupali u Azurnom moru i vrlo brzo je bilo vreme za aerodrom.
I sad sledi razboljevanje, to već znam – prvi sindrom je taj da vaš omiljeni vrtirep naizgled nema na šta da se požali jer putuje sumanuto, voli što je pundravac i što dom nosi u torbi (koja suštinski ne sme da se prenese). Kažem naizgled, jer čovek ima uvek neke glavobolje, a moja je bila da deluje sve okej osim… U Bgu me je čekao… Bg. I to bi otprilike bilo to.
Onda kreću prvi simptomi bolesti; alarm ponedeljkom i sredom u 8:20, utorkom i četvrtkom u 7:40… Spavanje oko ponoći, reka blizu stana, bicikl koga mi je žao da prodam zbog te reke, stari telefon koga mi nije žao, ali stoji već treći mesec na kupujemprodajem, u Bgu su me čekala tuđa deca da mi se penju na glavu ali surfer nije… U Bgu me je čekala usamljenost, da mi se sklupča uveče oko nogu kao mačka koju nemam (i ne želim, ni ne pokušavajte). Retki telefonski pozivi i besmislene poruke od još besmislenijih udvarača.
Zatim kreću alternativni načini lečenja – svaki trenutak je u Francuskoj uhvaćen u posebnu mentalnu bočicu koju po potrebi mogu da otvorim i upijam miris mora i prizore azurne obale, moje prijatelje kako se smeju i da od tih momenata iskonstruišem istrajavanje do novog putovanja – sve su vam ovo jasni pokazatelji post-putujuće depre. Ne brinem, izlečivo je, ali mora duga terapija uz dosta tečnosti (plave) i puno nemirovanja… Srećom pa je lek u obliku Berlina blizu 😉
Moje preporuke ako idete (na produženi vikend) u Nicu:
Za kraj, evo šta da obiđete kad odete u Nicu 
Predlog plana razgledanja:
- 1 dan: šetnja po Nici
- 2 dan: Monte Karlo (idite vozom za 4 e po pravcu) – šetate od Kazina do Palate
- 3 dan: Antib ako želite u Pikasov muzej (8 eur upad)
Šta da vidite (za dž):
- Trg Place Massena
- prošetajte kroz stari grad Nice (Vieillle Ville)
- pa kroz čuvenu pijacu u ulici Cours Saleya,
- onda odete do znaka I love Nice i penjete se ka Colline du Château (parku tvrđavi) na čijem se vrhu nalazi pogled na celu azurnu obalu i vodopad Cascade de Gairaut
- možete i do crkve L’eflise Russe (ja nisam fan) kao i hotelaLe Negresco (nisam bila u oba ali kažu da je kul)
- do Kana ne morate uopšte (nisam našla ništa vredno osim restorana na plaži)
- do Monte Karla je lepo otići i prošetati
Šta jesti i popiti:
- pekara Eric Kayser
- pizze sa pruštom, 2 vrste sira, rukolom, sušenim paradajzom u restoranu Le Cocodile
- kafu u slatkoj kafiterijici Brume
- probajte socca – palačinku od lebleblije (imate na ulici – meni se nije svidelo, to je njihovo tradicionalno jelo)
- vino bilo gde
- mesto na kome nisam bila ALI mislim da je ekstra: kafić sa mačkama La Ronronnerie
- U Kanu: Plage Goeland restoran na plaži
- piće ili hrana OBAVEZNO Le Plonger
- piće u Movidi koja gleda na obalu
- pristojna klopa u Bistrot de Jennifer,
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u maju 2024.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Nicu, ali je korisno znati:
- Let do Nice traje 2 h ili možda 1h i 30 min (zavisi od pilota i da li misli da je poslednji krug u Monci).
- Avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a. Sa aerodroma uhvatite tramvaj 2 do centra (odmah je ispred i na automatu se kupuju karte – lako ćete se snaći)
- Što se tiče smeštaja, prošle godine sam bila u Hotelu Bristol – za nas dve je cena bila 200 eur za 3 noći (rezervacija direktno preko sajta, plaćanje na licu mesta karticom ili kešom). Hotel je čist, nov, uredan, a imate i doručak ako doplatite (nije mi izgledao nešto pa nisam). Hotel je u samom centru tj na 7 min hoda do Trga Place Massena
- Da li je Nica skupa – hm, pa kao i svaki evropski grad kafa je bila oko 2,5 eur, obrok može da se nađe za 10-15 eur, a vince za 5 eur (osim ako odete u neka gastronomska proseravanja). Cene po prodavnicama odeće i marketima su približno kao kod nas.
Nadam se da ste uživali u doživljajuma iz Nice 2024 Dalje idem do Berlina a do tog puta, šaljem srdačan pozZ
