(Ukoliko ste propustili prvi deo ovog putovanja, pročitajte: Kako se nisam zaljubila u Barselonu baš na prvi pogled)
“Nećete valjda da idete autobusom do Valensije?!” zabezeknuto je upitao moj prijatelj Katalonac, sa izrazom lica koji je bio na rubu infarkta usled ovog saznanja. Strpljivo sam mu obajsnila da nisam zainteresovana za avion i super-brzi voz i da je autobus “just fine”, a on je i dalje nepoverljivo bukirao kartu online s jednom podignutom obrvom, ponavljajući da li sam sigurna. Usput me je pitao šta ćemo uopšte da radimo u Valensiji “toliko dugo”, a ja nisam imala srca da mu kažem da ne mogu da sedim u Barsi 2 nedelje i da želim da vidim još nešto od Španije.