Ja sam reči ja sam nečije reči skupljene na papiru koje se nalaze van papira, ja sam hrpa slova koje ostavljam za sobom, ja sam samo trag u svemiru koji će netragom nestati, koji će možda ponovo postati, ja sam zarobljena u svakoj knjizi zarad tela mog sazdanog od slova, vi me nećete upoznati ukoliko me ne pročitate a ja sama sebe neći spoznati usled toga što se ne mogu do kraja isčitati, icrpeti, stoga što sam ja samo ta jadna hrpa slova, uvek ista, ograđena sa 30 karaktera, u nekom jeziku više, u nekom manje, ja sam sama i uvek sa nekim, ja sam zaljubljena u sebe previše, u svoja slova i stranice i nemam granice, osim tih slova, ali putujem preko veze sa rečenicama, nadovezujem se bez veze sa rečima, ja sam uvek zagledana u tačkicu na i i tačkice tri na kraju misli koja je bez kraja a ako mislite da je ovo do jaja kako ćete tek reagovati na nešto što pišem van sebe i svojih slova van svake veze sa realnošću, kako ćete me ostaviti i pustiti da odem zauvek kada gledate u ova slova i ne možete prestati da me čitate…
