Bilo je i nije bilo da je jednom jedna Devojka krenula na posao. Na autobuskoj stanici, dok je strpljivo čekala, ugledala je jednu Vilu. Bila je to sigurno magija jer je blago lebdela iznad tla uz pomoć majušnih krila dok je na sebi nosila krljušt-roze haljinu, a u ruci držala pravi, pravcati čarobni štapić. Kako je primetila da Devojka bulji u njih, Vila joj se obratila:
„Draga Devojko, imaš sreće što si me danas srela, jer sam dobre volje i ispuniću ti jednu želju.“