Ciao gattini, evo nas u finalnoj epizodi mog proputovanja kroz Italiju: preko Zagreba, do Napulja i Kaprija pa sada u Rimu po četvrti put, inače mom najomiljenijem gradu na planeti, mada mu je sad Napoli ozbiljno poljuljao tron, a pošto Rim toliko volim, svake godine ga posetim 🙂 Uglavnom, slede vam moje dogodovštine iz Rima, a na kraju kao i uvek moje gastro i kulturološke preporuke, pa skrolujte kroz moje lepe slike sve do dole ako ćete se zaputiti put Italije. 3, 2, 1 – polećemo!
29 mart: Rome, sweet home
Rim nakon Napulja deluje ne uspavano, nego mrtvo, sve je nekako slow motion: prosto ne verujem da se niko ne dere, niko neće da me zgazi i ulice ne mirišu na urin… ali mi sve to i nedostaje, Rim kao da je na pajdu (nisam baš za ova drogeraška poređenja, ali ovde su na mestu). U Rim stižemo oko 3, pa imamo vremena samo za laganu šetnju i hranu koja nije pizza, sedamo u Pasquino na klopu (tu znam da je dobro), bacamo novćić u Trevi i idemo na spavanjac.
30 mart: vredi živeti
Pošto je Rim usporen i mi smo skinule nogu sa gasa, pa ujutru Ana pravi njen hedonistički doručak, što podrazumeva sve nešto zdravo, uglavnom gvakamole, zdravi hleb, fine šunke i sireve i gomilu salate, što nam je inače običaj, a onda idemo na kafu Tazza d’Oro kod Panteona, sedimo i upijamo sunce pa se odlučimo da rentamo bajkove i vozimo ih uz Tibar, što je, ispostaviće se, jedna od najboljih ideja u mom životu.
Predsednica Mačjeg Klana, kako me je Ana nazvala, i njena asistentica, kako je sebe nazvala, idu dakle da voze bajkove i da vam kažem ako imate prilike, ovo vam je stvarno jedan super relax ugođaj od 50ak min. Dok vozim pored Tibra, setim se Vitomirkine pesme Smisao, gde dok se spušta niz nizbrdicu na Dunavu biciklom kaže da vredi živeti, i onda svakom pedalom potvrđujem da ipak vredi, i setim se svih milijardu puta kad sam mislila da ne vredi(m) i htela da sve prestane pa još više volim i grlim životić i evo ako nekome treba, nekad baš nismo raspoloženi za življenje ali dođu uvek i ovi dani, dođu obećavam (vaš neizabrani lajf kouč).
Nakon vožnje idemo na moj najomiljeniji sladoled La Romana, i evo da priznam da nekad samo živim da bi došao taj dan kad ću ja jesti ovaj sladoled, eto toliko je dobar. Onda idemo na laganu večericu u wine bar sa zalogajima Fafiuchè – dakle nemate baš klopu da se ožderete, ali imate onako za ugođaj za nepce. Ovde sam probala straćatelu, i ne, to nije sladoled, to je sirasti namaz koji podseća na mladi kajmak (samo 10x bolje), uglavnom odlično je i ovde sam ga jela sa kavijarom i tartufima, pa probajte ako ste u prilici. Posle toga odemo na Trastevere na piće, a sutra se spremamo za jedan poseban izlet – u Orvijeto 🙂
31. mart: Orvijeto: golub & vino
Eccola – predsednica mačjeg klana i njena verna asistentica su danas u razgledanju Orvijeta, bombonice od grada pod zaštitom Uneska, gde je snimljen poslednji Džejms Bond i sveukupno jednog predivnog mesta. Išle smo vozom i vožnja traje oko 1:15 po pravcu, dođete tamo, pa onda idete na uspinjaču, gradić je u brdima, a okolo vinogradi, i pošto je kraj marta nije sezona pa je mirnije, ali Orvijeto je presladak, zgrade su od cigle i tople braon boje a sve prodavnice su ili umetničke ili rukotvorine ili specijalizovane, dakle nema poznatih brendova ni komercijale.
Predsednica i asistentica naravno se odlučuju da udovolje svom mazohističkom hiru ka penjanju, pa idu prvo na Duomo di Orvietto, zvonik odakle se pruža pogled na ceo grad, vredelo je pentrati se da se gleda na nestvarnost Orvijeta, a zatim se šetamo do katedrale Orvijeto, koja izgleda fantastično, a inače je izgrađena na mestu gde je nekada bio vulkan. Zatim smo saznale da je u Orvijetu glavni specijalitet golub (piccione), a pošto su okruženi vinovom lozom, poznati su i po vinu (i još po keramici ako vas zanima).
Zato smo sele u Ristoria dei Monaldeschi gde su nas služili najslađi bakica i dekica na svetu, pa naručile goluba i vino; golub ima ukus fine džigerice – ide dakle neki pate odozgo a ispod meso; meso ima ptičiji ukus (ne znam kako bih drugačije opisala). Inače, kada sam na instagramu pitala da li bi neko probao goluba, začudila sam se što je odgovor većinski bio ne. E sad, vino je stvarno bilo spektakularno, kasnije smo probale da nađemo slično ali bezuspešno. Nakon goluba, slatkiša i tradicionalnog orvijetskog vina, zaspale smo u vozu as kittens do 🤷🏼♀️ kasnije smo popile piće na Monteu, shvatile koliko je taj kraj u stvari presladak 🐱 pa otišle u krevetić i radovale se izložbi Van Goga, kafi, sladoledu, straćateli sa kavijarom i ko zna nas ih još čeka, stej tjuned mjau mjau
1. april: 13 dana hoda od Rima do Zundenta
Ana me je probudila s rečima: imam jednu lošu vest al’ je malo smešna – i onda mi je rekla kako su karte za izložbu Van Goga zapravo bukirane za njegovu kuću u Holandiji i da nam do Zundenta treba cca 13 dana hoda – i to nije bilo malo smešno već mnogo pa smo odlučile da karte (+ kafa i torta) odu u ruke najvernijem macicu na instagramu, napravile smo čitavu sprdnju i smejale se ceo dan, uz proglašenje fiktivnog pobednika u ponoć, a da ne mislite da ne bih dala nikome karte, bih stvarno, nego Zundernt stvarno nikome nije usput.
Zato smo se odlučile na jedan baš chill dan, šetale do Trevija, Koloseuma, Kapitola, Panteona i Španskih stepenica, lepo je da se šetate tako kad niste više ovde turista, onda smo pile kafu, jele sladoled, pa uspele i da zabodemo mesto u jednoj od najpoznatijih ošterija: Osteria di Fortunata gde ženice u izlogu na licu mesta prave pastu, malo se čeka za mesto, ali je fino. Kao i uvek, ne oprašta mi se od Rima i ne ide mi se iako sam još tu, pa kasnije čak i odem na private party u zatvorenom restoranu na Navoni pa u pola 5 ujutru dok ležem proklinjem sebe jer ustajem u 6, ali spavaću na avionu. Rimu hvala ti sto se obozavamo uvek na max ❤️ a najveca zahvalnica ide mojoj asistentici na ulozenom trudu za macji klan ali i smehu 0/24h 😘
Moje preporuke ako idete u Rim:
Da ne bi bilo da samo pišem o svojim avanturama i šta sam gde jela, hajde da vam kažem šta to da obiđete u Rimu 
Šta da vidite od istorije (za pare):
- idite u Vatikan sa vođenom turom, po mogućstvu što ranije ujutru radnim danom
- idite u Koloseum i Palatin sa vođenom turom u toku dana kada ste odmorni za šetanje
- uđite u Panteon (plaća se od ove godine 3e)
Šta da vidite (za dž):
- uđite u crkvu San Luigi i gledajte Karavađa
- bacite novčić u Fontanu di Trevi kako biste se vratili u Rim (rano ujutru ili posle ponoći zbog gužve)
- idite da stavite ruku u Usta istine (Bocca della Verita)
- idite kod Španskih stepenica rano ujutru da izbegnete gužvu
- popnite se na Kapitol pa razgledajte sve šta tu ima
- prošetajte kroz park Giardino degli Aranci i tu blizu gvirnite kroz ključaonicu da vidite baziliku Svetog Petra (fora je)
- prošetajte kroz hipsterski kraj Trastevere
Šta da radite zabavno:
- iznajmite bajs i vozite pored Tibra
Gastro:
- najbolju picu sam jela u Pizzeria Er Panonto
- najbolje sve ikad sam jela u Ai Piani (mislim da je to bio najbolji restoran u kome sam bila u životu)
- fensi zalogaji i vino Fafiuchè (rade od 18h)
- ošterija: Osteria di Fortunata gde ženice u izlogu na licu mesta prave pastu
Sladoled (po redosledu valjanja):
- La Romana
- Giolitti (najstariji u Rimu)
- Come il Latte
- Venchi
- aj može i Grom ali izbegavajte ako baš ne morate
Kafa:
- Tazza d’Oro kod Panteona (NEMOJTE da idete u Sant’ Eustachio Il Caffè)
- sedite na terasu Hotel De La Ville Rome (kafa nije nešto ali je ugođaj spektakularan)
Barovi (provod):
- tajni klub sa koktelima Derriere
- koktel bar Drink Kong
- bar/ restoran Coffee Pot
Izlet:
- Orvijeto
- ili ako imate vremena, Napulj
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u aprilu 2023.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Rim, ali je korisno znati:
- Let do Rima traje 70 min, avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a – ili AirSerbie (možda je bolje sleteti na manji aerodrom preko Wizza (bliži je gradu) mada mi se AirSerbia čini pouzdanijim prevoznikom jer me je Wizz prošle god ostavio u Rimu dan duže).
- Što se tiče smeštaja, rezervišite što ranije – mesecima ranije – ako hoćete da prođete povoljnije. Lično mi se više dopada da budem smeštena u centru (konkretno deo grada Monti, Termini ne volim) ali vi kako hoćete. Smeštaj sam nalazila i na bookingu i na airbnbu.
- Da li je Rim skup – mislim da je Rim više nego priuštiv, cene su kao kod nas, negde i manje Kafa oko 2e, boca vina 30ak e, obrok 8-12e. Cene po prodavnicama odeće i marketima su približno kao kod nas.
Sve u svemu, jedva čekam Italiju i sledeće godine – neki okvrini plan je da to sledeći put budu Firenca i Rim, mada me zove Amalfi i Sorento Naravno, spremam se za novo putovanje za par dana – o daaaa! U svakom slučaju, nadam se da vam se svideo putopis mačići i šaljem vam srdačan
pozZ
