Budimpeštanski nilski konji kupaju se u termalnoj vodi, a ja najčešće u Savskoj, no odlučila da promenim ploču, da budem privilegovana kao i mađarski hipopotamusi, uz vožnju metroom iz 1896 umesto Beogradskim busevima istog godišta prozivodnje, i tako sam došla da produžim vikend ovde, izgovor je bio da za mamin 70. rođendan nas dve imamo sparty, i da vam kažem, banjale smo se pošteno (pun intended), mozak je bio na paši, ne bismo uspele da složimo rubikovu kocku koja je isto izmišljena baš ovde, šta da vam kažem, gubitnica sam u algoritmima ali prva u hedonizmima 🤷🏼♀️ Uglavnom, evo na izvolte mađarski putopis ili preporuke šampionke uživanja kako da se (s)partija u Budimpešti – period je 14-17. novembar a tips na kraju teksta 🙂 Menjünk!
Četvrtak: privilegija nilskih konja u Budimpešti
U Budimpešti sam bila poslednji put u prolazu, na putu za Kopenhagen i tada sam razmišljala kako mi je žao što nisam imala vremena da je se bolje prisetim, mada iskreno, (jedina) prednost ovog grada je u tome što je ovo mesto najlepše a najbliže Beogradu, za mene ima mnogo više wow destinacija, ali nije loše prošetati i ovuda, pogotovo kad vam je motiv umakanje gluteusa u termalne vode. Smeštaj nam je bio savršen i evo biću milostiva i ostaviti vam link jer je sve bilo novo i lokacija odlična, mada mi većina prijatelja kaže da je smeštaj u Budimpešti uglavnom cakum pakum.
Anyways, sigli smo u Budimpeštu oko 14h, bilo je hladno ali sunčano i odmah se zaputile prema restoranu Twentysix. Videla sam preporuku za ovo mesto koje izgleda kao neka predivna bašta (ili prašuma) u zatvorenom, ali usluga nije bila ništa spec. Čekale smo ne znam koliko da nas usluže, pritom je bilo gomila konobara oko nas, doneli su mi dezertno vino a kada sam im rekla da nisam želela dezertno već prosto neko koje nije suvo i kiselo, 20x su me nutkali sa Šardoneom koji nisam želela. Hrana je bila fina, ali meni za konkretan ručak je tek nakon 18h, pa nisam sigurna koliko je ovo mesto za preporuku i pre bih ovde popila kafu i našla nešto gde je usluga bolja.
Onda smo otišle na neku kafu u Blue bird, nisam bila baš oduševljena, opet je usluga bila njah, pa smo odlučile da se prošetamo gradom koji je već okićen i onda sam konačno bila zadovoljna. Ima par klizališta i božićnih marketa i fino je da se besciljno šetkate + ovde ima i Flying Tiger (moja omiljena prodavnica džidža bidža). Ako vam treba predlog za šetnju, možete da krenete pored Dunava i Parlamenta do Budapest Eye (one vrteške) i dođete do Vaci ulice, a zatim odete do Liberty mosta i Srpske crkve. Svakako, pošto je bilo dosta smrz, ovaj guz se već oko 19h pokupio i otišao u pinkle.
Petak: sparty all the time
38c je dosta dobra temperatura da postanete deo ljudske supe, što svi treba da urade s vremena na vreme, a ovog dana ja sam postala prekuvana šargarepa, plutala crvena na površini i izgubila tok misli na par sati i onda se prisilno vratila u svoje telo i otišla na kafu pa se pretvorila u tipičnog turistu i otišla da gledam Parlament sa Ribarskog bastiona i ceo dan je bio banja, pun intended 🧖🏻♀️ Evo kako je to izgledalo!
Dakle, dan je počeo posetom banjom Sečenji (Széchenyi), koja nije najbolja, no ja sam morala da odem jer je ipak najveća u Budimpešti. Ufur vam je 30e, bazena ima 18 (mada oni vrv broje i lavaboe kao bazene), a pola sauna im u tom trenutku nije radilo. Ima 2 velika bazena napolju, nas je sunce poslužilo i bilo je prelepo samo zbog njegovog prisustva; jedan bazen ima masažere i talase, a drugi ništa, tačnije nijedan drugi ništa i zato mislim da sam popila sopstveni zajeb alavosti da odem u najveći spa jer je dosadnjikavo ići od jednog do drugog bazena bez nekog većeg sadržaja. Mesta za kuliranje su im bzvz, a da ne bude da je sve baš bzvz ono što mi se svidelo jeste slana komora (ne soba, nego komora, više liči na parno kupatilo sa solju) i deo gde imate bazen i saunu za nudiste (nisam išla ali mi se dopada koncept da postoji). Gužva nije bila strašna, mada je bio petak, a kažem ljudska supa jer svi se ne mrdaju i banjaju u tim bazenima koji se puše od toplote. Na putu za Sečenji vam je i Trg Heroja kao i restoran Paprika, ako niste bili da odete jedno da vidite a u drugom da jedete jer u banji je izbor klope ne baš slavan.
Kad nam je bilo dosta banjanja, otišle smo u Meron specialty coffee, kafić koji je čist kao labaratorija a i podseća na istu, pritom je na nekom super trgiću i kapiram da je leti super da se sedi ovde jer imaju baš odličnu baštu gde u pešačkoj zoni. Nakon toga smo odlučile da se prošetamo, krenule smo od Varkert Bazar, tj parka koji vodi do kraljvskog dvorca odakle možete da prošetate do Ribarskog bastiona, i to je jedna divna šetnja noću zbog svetala velikog grada a pretpostavljam jednako oduzimač daha i po danu jer je sve prebajno i instagramično. Sve je na uzbrdici sa pogledom na grad ali dobra vest je da do gore ne morate da se pentrate već imate pokretne stepenice ali i gondolu 🙂 Svakako, još sutra imamo za spartijanje, pa i ovaj petak opet idemo u krevet ranije.
Subota: nema zime dok puca pogled na Dunav
Za današnji dan zakazana je Rudas banja, bat frst kofi – idemo u Espresso embassy, kafić sa specijalizovanom kafom koji je proglašen za najbolji u Mađarskoj. Imaju lepe kolače i prostor je zanimljiv, kafa vrhunska, mada mi je Meron ušuškaniji + imaju svoje šolje a ovde služe kafu u čaši što mi je minus jer je čaša važna. Nakon toga odlazimo u Rudaš Baths, gde je isto ufur 30ak eur, ali mi se više svidela od Sečenji. Prvo, fora je što je banja „na ulici“ tj izgleda kao da svi prolaze pored vas, ali prolaznici vas ne vide. Dalje, sve saune su im radile i imaju nevidđeni đakuzi na vrhu koji gleda na Dunav i Budimpeštu ali i dole na ulicu gde prolaze tramvaji i prolaznici idu sa kapama, perjanim jaknama i šalovima dok vi uživate u kupaćem kostimu. Onda smo otkrile i tursko kupatilo u donjem delu koje super izgleda, a ovde imaju fora saune gde idete iz jedne tople u topliju pa najtopliju i to mi se baš dopalo. Svakako, ako bih morala da biram, Rudaš je super, mada idite prepodne jer je popodne bila baš gužva a oni inače vikendom rade do 3 ujutru pa to takođe može da bude zanimljivo pretpostavljam.
Kada nas je glad napala nakon 4h banjanja, dobile smo preporuku od lokalca do odemo u tradicionalni restoran Frici Papa – cene su razumne, a od tradicionalnih jela treba probati gulaš ili paprikaš uz njihove slatkiše mákos guba (kao neka makovnjača) kao i somlói galuska (kolač od patišpanja i šlaga). Na ulazu se malo čeka da se uđe jer je gužva ali brzo ide i vredi sačekati ako želite nešto tradicionalno da probate. Nakon toga, malo smo se šetali po hipsterskom kraju i na kraju ušle u bar/klub kafić Szimpla koji deluje baš zanimljivo za izlazak, ali opet, mi smo bile previše umorne za neko partijanje.
Uglavnom, spa vikend getavej je uspešno završen, u nedelju smo rano krenule nazad za Bg, i uspešno sam se gegala kao pingvinče između termalnih bazena i sauna pa trutasto birala koja mi temperatura odgovara (38, napolju po mogućstvu, sauna do 60), pa onda šetala po božićnim marketima i okićenom gradu koji su tu prerano but hey, prošla hipsterski deo Budimpešte koji živi odvojeni život od naizgled smorenog grada, jela paprikaš i gulaš iako mi nisu prioriteti ali valjaju i da vam kažem, ne leči samo more, već i mađarske banje rešavaju deo trauma i svakodnevnih stresova 😘 A sad je vreme za preporuke 🙂
Moje preporuke za Budimpeštu
Za kraj, evo šta da obiđete u Budimpešti 🙂 Važno: nije bila kulturna poseta Budimpešti pa se preporuke fokusiraju na razgledanje, termalne banje i gastro deo.
Kuda da razgledate (za dž):
- jedna šetnja: možete da krenete pored Dunava i Parlamenta do Budapest Eye (one vrteške) i dođete do Vaci ulice, a zatim odete do Liberty mosta i Srpske crkve
- druga šetnja: krenite od Varkert Bazar, tj parka koji vodi do kraljvskog dvorca odakle možete da prošetate do Ribarskog bastiona, i to je jedna divna šetnja noću zbog svetala (a verovatno i danju)
Ako želite u spa
- Rudaš spa ali radnim danom ili prepodne zbog gužve (ako volite banje a ne biste do Budimpešte imate i moj prastari tekst za Morahalum banju koga zanima)
Gastro
- restoran Frici Papa
- restoran Paprika
Kafa
- Meron (više mi se dopao)
- Espresso embassy
Šoping
- ovde imate lanac prodavnica Half price gde se nalazi markirana garderoba sa spuštenim cenama
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u novemrbu 2024.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Budimpeštu, ali je korisno znati:
- Vožnja do Budimpešte traje 6h, autobuske karte su oko 20 eur po pravcu preko Flixa, a znam da ima i opcija i kombi prevoza
- Što se tiče smeštaja, cene su više (oko 40e za pristojan smeštaj za noć po osobi u centru).
- Da li je Budimpešta skupa – paaa, isto kao u Beogradu, znači jeste 🙂 Karta za spa ako se uporedi sa npr Fruškim termama gde je trenutna cena 40 eur u odnosu na njihovih 30e mi deluje okej. Cene po prodavnicama odeće i marketima su iste kao kod nas.
Nadam se da su vam se dopali doživaljaji iz Budimpešte 🙂 Sledi nam jedno ludilo od putovanja – Tajland, tačnije Bangkok i island hoping! Do sledećeg puta, šaljem
cmok i pozZ
