Spisateljska Blokada – Gde Je Zapelo?!

(ili pouzdani dokazi da je kreativna blokada vezana za pisanje zapravo izmišljotina)

Moraću da vas razočaram. Svet nije baš onakav kakvim ga prikazuju na filmovima. Čak Noris nije ubio slepca pogledom. Keri i Zverka nisu živeli srećno do kraja života. Amnezija ne pogađa sve koji udare glavom o sto. Kola ne eksplodiraju. Metkovi ubijaju. Srca se lome. A kreativnost nije jedna lepršava stvar koja se iznenada pojavljuje u poslednjoj sceni kada umetnik, pri iznenadnom pogledu na dete koje se igra, pronađe nit koja mu je nedostajala i završi svoje delo u roku od 5 dana nespavanja.

p.s. Ako već hoćete da verujete slikama na platnu, gledajte crtaće. Da, Bambijeva mama zaista (spoiler alert!) nije preživela.

Spisateljska blokada, poznata i kao kreativna blokada, nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti, specifična je pojava: pisac (ili umetnik druge vrste) opsesivno je ubeđen da ne ume da stvara i zaglavljen je u fazi u kojoj jednostavno – ne radi. Spisateljska blokada može da traje od nekoliko sati do nekoliko godina i obično se opisuje kao veoma bolna pojava koja psihički muči dušu pa se pisci (i ostali neshvaćeni umetnici) neretko odaju alkoholu, kocki, razvratu, opijatima i svim ostalim (glupim) izgovorima koje pronađu za nepisanje.

Čekaj, čekaj viče sada neki pisac (u pokušaju), kakvi izgovori?! Već mesecima ne mogu da stvaram! Oh, izvini dragi pišče što sam uvredila tvoju krhku dušicu – mehaničari, bankari, konobari i zubari nemaju blokadu, pa sam se zapitala zašto bi spisateljstvo bilo jedino privlegovano zanimanje koje ima posebno ime za nerad gde se još očekuje i saosećanje?! Evo, saopštiću ovo najnežnije što mogu: pisci u stvari obožavaju kreativnu blokadu! Jer kada imate blokadu, vi ne morate da pišete. I možete do mile volje uživati u simpatijama drugih: oh, siroti mali, opet blokada!

A muzičari? A slikari? I svi ostali umetnici koji ne mogu da stvaraju?! Gordon Sumner izjavio je kako decenijama nije mogao da stvara. A Lazar Ristovski je rekao da ga je maltene sramota što je (bio) glumac. A ja se podsmevam tako ozbiljnim stvarima. U redu. Pronašli ste sve moguće razloge za nepisanje. Čestitam, nije baš lako naći tako dobre izgovore. Verovatno su vam trebali sati preturanja po internetu ili razgovora sa dušebrižnicima koji shvataju vaš problem.

Ali razumem. Blokada vas je toliko upropastila da ne možete ni da pogledate olovku, papir ili kompjuter. A najluđe od svega je što samo jedna blokada može da vas uvede u vrzino kolo sa ostalim blokadama koje sve podstiču jedna drugu. Gde je onda stvarno zapelo?!

Ono što prvo morate da shvatite jeste – odakle potiče vaša blokada? Šta vas to plaši? Na primer, autorka ovog (najfenomenalnijeg bloga na planeti), dugo nije mogla da piše jer je mislila da je ono što je nekada napisala (a zaista je bilo dobro) bilo epohalno, a sve što je nastalo posle toga, užasno. Srećom po mene, naišla sam na nekoga ko mi je ukazao kako je to potpuno idiotsko razmišljanje i da samo treba da nastavim da pišem. Druga stvar koja se dešava ljudima u blokadi jeste da sebe upoređuju sa remek delima književnosti. I visoki kriterijumi itekako mogu biti vaši najveći neprijatelji – šou nije ni počeo a vi ste ga već osudili na propast. A da li zaista mislite da su Tolstoj i Andrić sedeli u kafani i kukali na krizu u zemlji (odlična slika btw)? Pored ovoga, ostali uzroci blokade mogu biti i nedostatak inspiracije, vremena, koncentracije ili čak i volje.

Bilo kako bilo, problem je psihološke prirode, što znači da ga morate prevazići svesno, snagom volje. Sve počinje u glavi i tu se i završava.

Dakle, spisateljska blokada zapravo uopšte ne postoji. I vi treba da se pomerite fokus sa saosećanja na pisanje. Jer inspiracija neće doći sama.

Otkriću vam još nešto. Pisanje nije nimalo zabavna stvar. Sedite za stolom (uglavnom po ceo dan). Kada pišete, ne možete ništa drugo da radite (nasuprot frizeru ili konobaru koji može npr. da komunicira dok radi). Ukočeni ste. Oči vas bole od kompjutera. I onda još morate da čekate inspiraciju. Samo što vam poseta muze dođe kao da se zabavljate sa Monikom Beluči. Nikad joj ne možete reći ne a ona se realno javi samo kad se njoj ćefne. I onda još niste sigurni da li će se uopšte pojaviti iako se javila. I kako će se ponašati kada dođe – može otići u roku od odmah ili vas držati budnim celu noć i ostaviti vas obezdanjene od umora da još idete na vaš redovni posao dok ona ostaje da spava do 3 popodne. Zapravo kod pisanja, najbolje čemu se možete nadati jeste dan kad ide malo bolje nego inače.

Dakle, koji je najbolji način da se oslobodite spisateljske blokade? Pazite sad (jeste spremni?) – uzmete levu i desnu šaku (ili samo jednu, kako god vam je lakše), stavite na tastaturu i jbn pišete! Da, najlakše je reći: oh, imam kreativnu blokadu, moram čekati svoju muzu. Ne morate. Tj. ne možete. To je Monika zaboga, pa ima ona pametnijeg posla od vas. I filmove i reklame i šta sve ne! Dok ona ne dođe, morate raditi nešto drugo. Počnite da pišete. Da sam ja pravila pauze svaki put kad bih osetila nedostatak inspiracije ili volje, verovatno bih još uvek bila na prvoj strani prve priče. Ili bi ovaj blog imao samo 1 (neobjavljeni) post.

Daaaa, ali ja imam blokadu i ne znaaaam šta da pišem! U redu, ali ako imate blokadu ne znači da ste izgubili sposobnost pisanja. Napišite bilo šta. Šta god vam padne na pamet. Ne piše mi se. Danas je lep dan. Kako je dobar ovaj blog! Koja si ti carica. Šta god. Samo pišite. Šta biste voleli da možete da napišete? Voleli biste da napišete nešto fenomenalno? Odlično, napišite baš to (doslovce).

U suštini, spisateljska blokada je specifična mešavina nedostataka inspiracije i motivacije. Zato morate sebe naterati da pišete i uskoro će se obe (po)javiti. Pišite što brže kako vas ne bi sustigao demon koji govori sve razloge zbog kojih ne biste pisali. Ako možete, bežite od njega ludačkim, sumanutim rečima, bez prave svesti o pisanju. I da znate da zurenje u ekran neće pomoći. Možete gledati do prekosutra, ništa se neće napisati samo od sebe. Monika neće zvati. Ona je Monika zaboga. Uradite nešto pametnije i pišite šta god dok vas ne okrene.

Pisanje bez motivacije i inspiracije slično je kao rano ustajanje. Nekim danima vam je prosto teže da ustanete nego drugim. Ne ustaje vam se. Razmišljate: koja je poenta svega ovoga?! Mrzite sebe. Onda mrzite ostatak sveta koji vas tera na tako rano ustajanje (ne mora nužno tim redosledom). Ali svejedno ustanete. Operete zube. Obučete se. Naterate se da izgledate pristojno. Popijete prvu kafu. I upravo tu negde oko drugog gutljaja, nekako znate da ćete preživeti i ovaj dan. Spisateljska blokada je ista stvar. U početku, psovaćete sva imena koja vam padnu na pamet (uključujući i moje i svoje). Ali (opet negde kod drugog gutljaja ili druge rečenice), neće više izgledati tako strašno. I pre nego što shvatite, kreativna blokada će nestati.

Ukoliko vam i dalje fali inspiracije i nepoznat glas vam uporno ponavlja da mobilni pretplatnik sa Monikinog broja nije trenutno dostupan, promenite način razmišljanja. Jer ako pišete samo kada imate inspiraciju, vi zapravo pišete ustaljenim šablonima o stvarima koje već poznajete. Nedostatak inspiracije vas može navesti da pišete stvari koje se nikada ne biste usudili da napišete i da izmislite sasvim nove stvari. Izašli ste iz zone konfora, nemate pojima šta radite i samo pišete nešto što vam nikada ranije ne bi palo na pamet da izbacite na papir.

Neki od vas misle, ako pišem kad mi se ne piše (a Monika još nije stigla), napisaću samo gluposti. Da, pa? Nemojte se plašiti da napišete sranje đubre. Čovek se uči na svojim greškama. A nama piscima je podaren blagoslov zvani delete gde loše stvari nestanu u roku od par sekundi.

Lako ćete naučiti da budete ok sa tim da pišete loše. Zaboga niko drugi to ne i vidi – kakve ima veze kako pišete?! Ne trčite pred rudu. Zašto ste počeli da se kritikujete pre nego što ste bilo šta napisali?! Nemojte da stajete. Vi ste svoj jedini kritičar. A jedna grozna rečenica je svakako bolja nego prazan papir. Napišite to sranje. Pustite ga iz sebe. A (zamislite ovo!) šta ako ne napišete đubre i zapravo stvorite nešto neviđeno dobro. Jer, s vremena na vreme, zaista se ispostavi da to što ste napisali u trenucima kada vam se nije pisalo zapravo i nije glupo.

Takođe, neretko se dešava da ste zaglavili na određenom delu teksta. Ok, idite dalje pa se kasnije vratite na to. Tvrdoglavo insistiranje na dovršenosti scene koja vam ne ide od ruke vas neće dovesti nigde. Pa nije zakonom propisano da (knjigu) morate pisati po redu. Uklonite potrebu za perfekcijom. Imaćete dosta vremena da se kritikujete kada završite sa pisanjem.

Svi znamo da je pisanje (čega god) ne funkcioniše tako što se otvori strana, marljivo radi par dana i zatim je sve savršeno. Negde sam čula da razlog zbog koga nastaje spisateljska blokada uopšte, u stvari leži u različitim hemisferama mozga: pisanje se nalazi na jednoj, dok je organizacija pisanja na drugoj strani. I dok mozak pokušava da se prilagodi jednoj ili drugoj strani, nastaje haos (i glavobolja). Ne znam da li je to zaista tako, ali znam da je osnova (završenog) pisanja rad. Zato treba da isključite mobilni, ugrejete stolicu i pišete bez razmišljanja o drugim stvarima – dakle raspodelite svoje vreme na vreme za pisanje i na vreme za druge aktivnosti (kao što je npr. organizacija pisanja).

Kao što sam rekla na početku, kreativnost ne dolazi sama od sebe. Na vašu veliku žalost, nemam gotovu formulu i savete poput određenog broja reči i vežbi kreativnog pisanja, iako imate kreativne vežbe koje mogu pomoći kao inspiracija. No ove vežbe su samo jedan deo posla. Prosto, morate da sednete, zasučete rukave i pišete – šta god. Fora je u tome da ne možete razmišljanjem izaći iz kreativne blokade već morate pisanjem izaći iz kreativne blokade. Ako vas ipak uhvati opet, samo se vratite na ovaj post i pročitajte ga ponovo. I ponovo. I napišite nešto u komentarima – vrlo je moguće da vas to zauvek oslobodi blokade.

Ukoliko vam se post dopao ili mislite da bi mogao pomoći nekom paćeniku ko pati od kreativne blokade, podelite ovaj tekst, suskrajbujte se na blog (u gornjem desnom uglu), kliknite lajk ili kupite moju knjigu (prihvatam i sve 4 varijante odjednom). 

PozZ!

p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu