It was surreal, rekla je konobarica u Il momento kafiću, dok je pričala kako se provela u Njujorku i onda dodala: and now back to reality. Don’t get me wrong, Il momento nije najlepsi kafic u svim univerzumima, ali stajao je pored amsterdamskog kanala, gledao na harizmatični trgić, sanjivo oktobarsko lišće se uvijalo ispred ulaza (da ne spominjem koliko je vreme bilo umiljato) i bio je dosta dobar people watching spot – a ova se kraljica vraćala u ovu realnost, potištena 😳 Nisam joj kupila kartu za Bg da se otrezni jer sam skapirala nakon 43 god da je SURREAL feeling očigledno tako individualan i neobjašnjiv… A meni je Ams ove jeseni bio surreal – sorrynotsorry Beograde🤷🏼‍♀️ Svakako, ako ste raspoloženi za jedan putopis iz Amsterdama (koji uključuje i ADE) izvolite na uvid moje doživljaje od 17. do 20. oktobra, a ako želite preporuke, skrolujte na dno teksta.

Came for the ADE, stayed for everything else

Povod putovanja je bio Amsterdam Dance Event (iliti najveća konferencija i festival elektronske muzike), momenat kada se u Ams sliju svi DJevi sveta i party je na svakom koraku – dakle bio je to izgovor za partijanje. Stigla sam u grad rano i odlučila da iskoristim dan pre žura koji me je čekao to veče 🙂 Pošto sam već bila u Amsterdamu na koncertu Stonsa propo’ većinu kulturih stvari sam već videla, ali ostalo mi je da vidim muzej možda baš najviše u mom fazonu – Straat, posvećen uličnoj umetnosti i grafitima koji izlaže radove globalno poznatih umetnika na velikim platnima.

Ono što je naročito ulepšalo posetu muzeju (i ceo taj dan) jeste bio susret sa Pimom, mačićem koga sam upoznala na putovanju u Lisabon i tako smo se nas dvoje našli i zaputili u ovaj hangar koji je bio pun ogromnih uličnih radova. Ono što je fascinantno jeste što se ovde nalazi mnogo radova u mnogo različitih stilova od različitih umetnika a svaki je suštinski kratkotrajan jer nastaje na zidovima koji već sutra mogu da se prekreče; meni koja sam navikla da idem u tradicionalne nacionalne galerije ili na izložbe umetnika, ovo je bilo zapanjujuće osveženje (i izlazak iz normi na koje sam navikla). Svaki je rad na svoj način zanimljiv i ako vam je primamljivo ovako nešto, planirajte unapred jer nije u centru – ili uživajte u mojih 800 fotografija.

Nakon toga, Pim i ja smo prošetali po gradu, seli u Sango, mnogo slatku kafiteriju a zatim popili piće u De Brabantse Aap, zgodnom baru za people watching. Razgovor između Pima i mene je tekao prirodno, iako smo se videli svega 3x u životu ali je bilo lepo razmeniti iskustva sa nekim ko živi potpuno drugi (uređeniji) život od srpskog. Pored toga, dan je bio mazan i Ams mi je izgledao prazniji i mirniji nego u junu pre godinu i po kad sam ga prvi put posetila, a samim tim mi je izgledao predivnije. Nakon celodnevne šetnje, otišla sam da odmorim jer je uveče bila prva žurka u nizu, na vrhu A’dam Lookout-a. Ova kula u sred grada ima pogled na ceo grad i sama po sebi je interesantna za posetiti, a kamoli kad je unutra party na dva nivoa. Inače, karte za žurke na ADE variraju, od 10 do 100e, kako za koji event i treba se pripremiti unapred. Party je kao takav bio dobar ali pošto sam ja ustala u 4 ujutru, sada sam bila lagana koma u 3h posle skoro 24h na nogama i sve što sam želela jeste da legnem da spavam.

Think less, party more

Danas je na repertoaru žurka preko dana u velikoj poslovnici G-Star-a. Dan počinjemo brančem kod Katje, prijateljice, koja ima jedan od najlepših stanova u kojima sam bila, sa dve sobe koje imaju terasu i ogromne prozore koji gledaju na Amsterdamski kanal. Nakon klasičnog prejedanja, idemo u G-Star head office. Na ulazu, Lauri, drugoj prijateljici ne daju da unese žvake uz reči da neće da ih stružu sa poda. Dalje, daju nam jedan žeton sa kojim naručujete početno piće a da biste mogli da nastavite da pijete morate da vratite konzervu ili plastičnu čašu – ja sam eto samo oduševljena kako se na lak način rešava smeća jer na žurci koja je trajala 10h nije bilo skoro ništa na podu. Dnevne žurke i matinei su inače moji apsolutni favoriti i đuskanje tokom dana uz zalazak sunca sa leganjem u krevet u dogledno vreme za mene je oduvek bilo nešto najbolje na planeti. Tako se desilo i danas, od dva dens flora, đuskala sam na ovom svetlijem sa mekšom muzikom, parila oči na svakom frajeru kojih je bilo milion, kako na ovom žuru, tako i u gradu i prosto ne mnogo razmišljala, ništa skoro popila, ne konzumirala narkotike i prejebeno se provela 🙂 Ako mace zanima da li imam snage za još partijanja, evo da vam kažem odmah da nemam ali ne zato što sam nedajbože matora nego zato što želim da se šetam Amsterdamom i uživam u svoj njegovoj jesenjoj lepoti.

Protest protiv, pa, svega a u stvari izgovor za žur

Ovo je dan protesta, tj povorke raznoraznih vozila po centru grada uz glasnu muziku koja bije iz svakog od njih. Temu protesta nisam iskreno baš razumela, bilo je to nešto o housing situation, gay rights i rata u Gazi – uglavnom zalažu se za sve, od human do political rights. Neću biti zla i reći da meni ovo izgleda kao izgovor za street party, ali mogu da vam kažem da su ovi protesti (kao i oni kojima sam pre 7 godina prisustvovala u Španiji) mirni protesti, bakice i dekice i roditelji sa kolicima sa decom, koji svesrdno podržavaju neobičnu povorku, đuskaju a iza svih njih idu redari i čistači koji sklanjaju ako ne daj bože padne nešto na ulicu. Konkretno, ja sam pratila bicikl-DJ booth vozilo koje je delo Katje i njenog momka Urbana, a ostala vozila su isto tako bili sklepani busevi ili kamioni i sve je izgledalo zabavno.

Kada sam se zasitila treštanja muzike, sela sam u Il momento, gorepomenuti kafić gde je konobarica pričala o svom surreal doživljaju Njujorka i uživala u jeseni Amsa, zaljubljujući se bezglavo u ceo ovaj neočekivano neverovatan doživljaj grada. Onda sam nastavila da šetam, nabasala na prodavnicu Kauf Dich Glücklich u kojoj imaju sve stvari koje želim u životu, ali koje još uvek nisu u mom budžetu pa onda nastavila da protestujem, tj otišla na grand finale protesta u parku, gde se vozila parkiraju i žur nastavlja u nedogled. Ovde sam se združila sa jednim Slovencem, s kojim sam otišla na piće a zatim smo više od 2h uzaludno zvali taksi jer je bila subota i grad je bio pun ljudi sa ADEa kojima se vozilo taksijem kao i meni. Došla sam kod Denisa kući (gde sam bila smeštena), a gajba je bila prepuna ljudi jer su se ovde spremali za sledeći party od koga sam ja odustala jer sam protestvovala ceo dan a i najiskrenije, želela sam da iskoristim sutradašnji dan za utrljavanjem sa Amsterdamom. Prisustvo previše ljudi kad sam želela da budem sama me je preplavilo, pa sam se zatvorila u kupatilo i OCDijevski čistila svoje nove patike nakon celog dana šetnje. Šta ću, znam da je smešno, ali meni je smirilo živce 🙂

Amsterdam je ove jeseni fatalan

Žrtvovala sam party of a lifetime (or so they say) noćas da bih ustala i utrljavala se sa Amsterdamom, tako smo se dobro voleli, da je Ams frajer, ove jeseni bi bio fatalan a Zoku rooftop na kraju dana je obrnuo igricu i sad mi se dođavola dopada Skandinavija koje Holandija nije deo tj Zapadna Evropa koje jeste deo, potejto potato, jednako je ružno vreme da bih prezupčila za selidbu 🙂

Uglavnom, dan sam započela kafom u Luuk’s Coffee, koji se nalazi na nekom prelepom trgiću odmah pored kanala (kao i sve je l’), i stvarno je jedno savršeno mesto za ispijanje pića (ima tu neki kafić pored) jer kod Luuka daju kafu samo u papirnim čašama. Zatim sam se besciljno šetala, uživala u svakom udisaju grada, otišla po sveže kukis kod Vanstapele, koje peku taj dan i prodaju samo to što ispeku, a onda kad sam htela na ručak, igrom prilika devojka na ulazu Dignita Hoftuin u koji sam htela da sednem ali trenutno nije bilo mesta mi je prodala foru za Zoku rooftop i ulepšala mi je ne samo kraj ovog putovanja nego i život jer je Zoku prosto wow. Zoku je kafić/bar/prostor sa terasom koja sa dve strane gleda na Amsterdam i prelep je za piće i zalogajčiće (nemaju ozbiljan meni). Svakako, ovo je bilo jedno zaljubljivanje u Amsterdam od putovanja i nadam se da ću ga ponoviti u nekom sunčanom oktobru.

Moje preporuke ako idete u Amsterdam:

Za kraj, evo šta da obiđete u Amsterdamu 🙂

Šta da vidite (za pare):

  • idite u Rijks, (kao i u svaki muzej, najbolje je ići po mogućstvu što ranije ujutru radnim danom). Ne morate da uzmete vođenu turu jer im je app dosta dobar, mada je vođena uvek kul. Pro tip: ne treba da vidite sve, pa pitajte na ulazu zaposlene kako videti najbolje za 2, 3 h
  • idite u Van Gogov muzej ali rezervišite barem par dana ranije
  • idite u Straat muzej – imajte u vidu da je van grada (ulaz 19.50eur)
  • popnite se na Adam Lookout odakle se vidi ceo Ams + možete na ljuljaške koje prelaze ivicu zgrade (za to rezervišite par dana unapred).
  • idite na kruz brodićem. Pro tip: uzmite manji brodić i sedite napred
  • iznajmite bajs (ja nisam imala prilike, ali je 100% kul)
  • probajte marihuanu u nekom od coffeeshop-ova ako je to vaš cup of… tea 😉

Šta da vidite (za dž):

  • prošetajte kroz De Pijp, najkul kvarta ovde
  • uđite u baštu ispred Rijks muzeja
  •  prošetajte pijacom Albert Cuypmarkt
  • idite u Vondelpark, u kome se nalazi jedina Pikasova skulptura na otvorenom (ali proverite gde je jer je park ogorman)
  • ako vas zanima, prošetajte kroz Red Light District  – najpoznatiji se zove De Wallen (posle 21h i vikendom, jer inače ništa nećete videti)

Gastro:

  • najbolju carpaccio picu (koja može da stane na crtu onoj iz Italije) sam jela u Verona Ristorante Italiano
  • posetite restoran Dignita Hoftuin, makar i za kafu, prelepo je (klopa nije neka pesma za nepce ali jeste baš baš ugođaj da se ode i sedi)
  • idite obavezno i u Hannekes Boom, potpisujem da je jedno od najkul mesta ovde (klopa opet, onako)
  • za ugođaj sa pogledom na ceo grad popnite se na Zoku rooftop

Uvek ima mesta za slatko:

Kafa:

  • Scandinavian embassy u kvartu DePijp je slatka ali je za sedenje bolja
  • Sango
  • Luuk’s Coffee i
  • Il momento

I za kraj  – korisne info:

*Disklejmer: ovo pišem u oktobru 2024.  

Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Amsterdam, ali je korisno znati:

  • Let do Amsterdama traje 2h i 15 min, avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a ako idete u Ajndhoven (pa onda vozom 2,5h do A), a ako ćete direkt u Ams, idite AirSerbiom ili KLMom jer može carryon u avion + imate vodu i keksić/čipsić – meni je ovako lakše i draže mi da dam lovu i ne gubim vreme. Jedna napomena: aerodrom u Amsu je veliki (da ne kažem haotičan), dođite par h ranije da vam avion ne bi pobegao a i držite živce na okupu jer letovi uglavnom kasne (ili se otkazuju) ako su preko jeftinijih avio kompanija.
  • Što se tiče smeštaja, cene su bile dosta visoke ali ja sam bila kod druga u stanu. Iako inače volim da budem u centru, prošli put sam recimo bila u naselju Weesp koji je odlično povezan vozom do centra (15 min), pa razmislite da vam bude opcija ako hoćete da uštedite.
  • Da li je Amsterdam skup – paaa, meni nije 🙂 Piće i klopa možda za 20% viši, ali cene po prodavnicama odeće i marketima su iste kao kod nas, uz dosta povoljnih opcija za šoping (npr firmirana odeća na kilo).

Nadam se da su vam se dopali doživaljaji iz Amsterdama 🙂 Ide zima i dalje idem za Budimpeštu pa za – drum roll please – Tajland! Do sledećeg puta, šaljem

cmok i pozZ

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

Comment