(ili kako se nasmešiti na loše reči o vama i vašem pisanju)

Da li u svom životu imate osobu koju prosto obožavate ali ima neku malu manu koja vas (možda i svakodnevno) dovodi do ludila? Ta osoba, bilo da je mama, drug, suprug ili koleginica, bajna je i sjajna, ali npr. redovno kasni, sve zna najbolje ili ostavlja svoje stvari na pogrešnom mestu. Ako pogledate čak i 3 drage osobe u vašem okruženju, sigurna sam da biste kod sve tri vrlo lako našli nešto što vam ne odgovara, čak i ako je ta osobina nešto što neko treba da zaista da promeni (npr. koleginica stalno kasni i zbog toga može da izgubi posao).

Piece of cake, right? Ok, ‘ajmo sad na teži deo – da pređemo na vas same. Da li možete da pronađete svoje mane? Probajte, nabrojte bar dve svoje navike koje nisu baš najsjajnije.

Ukoliko bi se ovaj ceo post mogao svesti na tri reči, one bi bile sledeće:

• Počnite.
• Nastavite.
• Završite.

(…jer korice tome i služe!)

Vaš brat ima novu devojku i zove vas kod sebe kako biste se upoznali. Dok lagano ispijate svoje piće, prilazi vam osoba koja teži oko 150 kilograma u florscentnom roze korsetu i leopard helankama, i pruža vam ruku: Ćao zaovice! Drago mi je što smo se upoznali!

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Šta se promenilo u izdavačkoj industriji sa razvojem elektronskog izdavaštva?

U principu, izdavačima je bitno da oni prodaju knjige. U kom mediju su te knjige, za njih je manje važno. Da li je knjiga štampana ili audio ili elektronska, njima je svejedno dokle god se prodaje. To ne znači da izdavače ne muče drugi problemi. Jedan od većih problema je kako zaštititi autorska prava i odbraniti se od piraterije.

(ili Click & Learn – Korisni (Spisateljski) Linkovi)

Često poželim da podelim neke linkove na društvenim mrežama, ali mi prosto bude žao da se izgube na „lajni“, u moru drugih informacija – možda najviše i zbog činjenice što ne mogu da objasnim koliko je neki link koristan. S druge strane, kada hoću da nađem neki link na FB, to se obično pretvori u nemoguću misiju i lupanje glavom o zid u stilu „o zašto bože ga nisam onda sačuvala“. Stoga na blogu danas stavljam 3 itekako korisna linka, da stoje za vjeke vjekova, koji će biti sigurno zanimljivi piscima, ali i svima onima koje pisanje i čitanje manje zanima.

(ili Influenseri & Millennials-i na dve digitalne konferencije – Spark.me + Digital Day)

Da li možete prisustvovati digitalnoj konferenciji ukoliko niste tech-geek? Možete. Da li možete da se zabavite? Naravno. Nešto naučite? Itekako. Možete li nešto od naučenog da primenite? Hm. I još jednom – hm.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Ako ste odgovorili na pitanje sa kraja prošlog teksta, izabrali ste da budete digitalni optimisti, skeptici ili agnostici. A kojoj god grupi pripadate, u debati o elektronskom izdavaštvu, mnogi smatraju da, ako se prihvati da je knjiga samo jedan medij, bilo da je elektronska ili štampana, glavno pitanje je razlika između čitanja štampanih i elektronskih knjiga. U svakom slučaju, većina se slaže da elektronsko izdavaštvo ima nekoliko prednosti u odnosu na štampano. Ako bi bilo potrebno izdvojiti najvažnije od njih, to bi bile ekonomičnost, hipertekstualnost, interaktivnost i, kao posledica svega ovoga, demokratičnost. 

(ili napisali ste knjigu – šta sad?)

Tajna piramida. Bermudski trougao. Čudovište iz Loh Nesa. Stounhendž. Grad Atlantida. Objavljivanje knjige u Srbiji. Sve su ovo dobro čuvane tajne na koje niko nema pravi odgovor.

Čak ni sveznajući Gugl.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

(drugi tekst u serijalu postova čiji je autor moja draga Sonja Ocić – ukoliko ste propustili uvodni post, kliknite ovde za prvi deo teksta.)

Jedna od mogućnosti koje su stvorene usponom Interneta je elektronska knjiga, kao digitalna reprodukcija tradicionalne štampane knjige, koja je mogla biti direktno isporučena korisniku preko sajta izdavača ili autora, ili sajtova za prodaju. Elektronske knjige su digitalizovane, virtuelizovane verzije knjiga koje se mogu čitati preko računara ili posebnih uređaja – čitača elektronskih knjiga (e-reader). Neke od prednosti elektronskih knjiga su: dvadesetčetvoročasovna dostupnost (nije potrebno čekati da se otvori biblioteka ili tražiti rezervaciju, ako je knjiga već zadužena), može im se pristupiti sa bilo kog mesta na planeti i ne mogu biti izgubljene ili ukradene. Mnogi programi koji se koriste za prikazivanje sadržaja elektronskih knjiga omogućavaju čitaocu funkcionalnost na koju je on navikao prilikom čitanja knjiga štampanih na papiru: obeležavanje teksta podvlačenjem, zapisivanje komentara i obeležavanje stranica.

(ili 9 saveta koji ne pomažu prilikom kreiranja bloga)

Da sam pratila sva pravila, još uvek bih pratila sva pravila. To sam negde pročitala skoro. Dobar citat (obožavam citate). Poučan. Nisam preterani ljubitelj „opštih pravila“. Ništa se, zaboga, ne mora. I svako je pravilo podjednako primenjivo ili neprimenjivo. Sve zavisi od vaše ličnosti. Upravo zato, odlučila sam da napravim listu saveta koja sve pravila možda ne treba da uzimate doslovno na početku kreiranja  bloga.

(ili pouzdani dokazi da je kreativna blokada vezana za pisanje zapravo izmišljotina)

Moraću da vas razočaram. Svet nije baš onakav kakvim ga prikazuju na filmovima. Čak Noris nije ubio slepca pogledom. Keri i Zverka nisu živeli srećno do kraja života. Amnezija ne pogađa sve koji udare glavom o sto. Kola ne eksplodiraju. Metkovi ubijaju. Srca se lome. A kreativnost nije jedna lepršava stvar koja se iznenada pojavljuje u poslednjoj sceni kada umetnik, pri iznenadnom pogledu na dete koje se igra, pronađe nit koja mu je nedostajala i završi svoje delo u roku od 5 dana nespavanja.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

(ovo je prvi u serijalu postova čiji je autor moja draga koleginica Sonja Ocić, koja radi u izdavačkoj kuči Clio kao sekretar redakcije i menadžer za prava.)

Nestanak knjige u štampanom obliku i ustupanje njenog mesta elektronskoj knjizi je poslednjih nekoliko decenija veoma prisutna tema u razvijenom svetu; najpre kao predmet predviđanja, potom kao tema knjiga, časopisa, sajtova i blogova, i kao predmet naučnih konferencija, okruglih stolova i drugih sličnih okupljanja. Ako uzmemo u obzir najnovije podatke, predviđanja pesimista su se manje-više obistinila. Klasična knjiga još nije nestala, ali je od polovine 2011 izgubila primat. Amazon, najveća knjižara na svetu, u svakoj sekundi proda deset elektronskih knjiga tj. preko 310 miliona na godišnjem nivou. Takođe, Američki nacionalni institut za standarde i tehnologiju predviđa da će do 2018. godine blizu 90% prodatih knjiga biti u elektronskom formatu. S druge strane, elektronsko izdavaštvo kod nas, i samo po sebi i kao tema, mnogo je manje zastupljeno.

(ili kakav je osećaj završiti knjigu)

Ne, još uvek ne spavam sama. Elina… Ona i dalje leži u mom krevetu. Pričamo uveče, ja joj tiho šapućem da je gotovo, ali me ona tvrdoglavo ne sluša i okreće glavu:

– Pusti me da spavam…

I ja je pustim, govoreći sebi – još samo noćas. Legnem i posmatram je kako diše i nisam sigurna da li treba da je pokrijem ili da joj stavim jastuk preko glave. Ne želim da ode. Ali ni ne želim da ostane tu zauvek. Drugi likovi već čekaju na svoj red. Zato je dugo mazim po kosi i tepam joj, ona uspavano uzdiše poluotvorenih usana, pa i sama zaspim, uvek iznova očarana prizorom sopstvene kreacije.

(ili 5 zabluda i 6 istina o zaradi i savremenom pesništvu)

Pare i poezija. Razumem. Na prvi pogled, nema veze s vezom. Nema para u poeziji. Ali, (pazite sad!) nema ni poezije u novcu. Jako je prosto. A ukoliko se među vama nalazi neka jadna neshvaćena pesnička duša – ovo je tekst za vas. I za sve one koji ne mogu da vas skapiraju.

(i to potpuno besplatno!)

VEOMA VAŽNO: NE RADIM POSTAVLJANJE VAŠE KNJIGE NA AMAZON NITI POZNAJEM IKOGA KO TO RADI. 

Da, naravno da znam da sam već napisala tekst na blogu o tome kako objaviti elektronsku knjigu na srpskom jeziku (i crnogorskom, bosanskom, hrvatskom). Ali ovde ću se fokusirati samo na Amazon i kako objaviti knjigu za Amazon – i u elektronskom i u papirnom obliku! Usput ću dati par informacija o prevođenju i reklamiranju knjige i otkriti kako da objavite e-knjigu na srpskom (i ostalim ex-yu jezicima). Naravno, uz ograničenja.

(i kako ga nahraniti)

Koja ludačka sreća da je Bar Rafaeli pristala da se slika za (moj omiljeni časopis) Esquire. Jer ja sam guglala i guglala i guglala. Evo, probajte i sami. Sexy writer. Cute writer. Hot writer. (Da ne spominjem pretrage na srpskom). Nema pa nema. Broj zadovoljavajućih slika = 0. I slovima – jednako nula. Zato srdačno zahvaljujem Bar što mi je obezbedila naslovnu sliku.

Jer biti pisac prosto nije sexy. 

(A kritički partneri? I kako ih se (dođavola) dočepati?!)

Beta čitaoci (beta readers) su osobe koje čitaju vaš tekst/knjigu/scenario pre nego što bude objavljen (ili pre nego što ga odnesete kod književnog urednika ili lektora). Beta čitaoci ocenjuju vaš rad sudeći isključivo prema subjektivnom utisku o vašem radu. Nakon pročitane knjige, oni vam pružaju povratne informacije (jeste, feedback) i govore šta misle o likovima, ima li nešto što ih nervira ili zbunjuje, da li je vaša knjiga dosadna itd itd. Beta čitaoci su zapravo najobičniji čitaoci koji vam ne govore šta bi ispravili već samo daju svoje mišljenje o pročitanom. Tako je, vi praktično tražite od nepoznatih ljudi da vas kritikuju i traže greške u vašem radu.

Ali, ali, ali… Da. Razumem, razumem. Zašto bi iko zaboga želeo da ima (te odvratne) beta čitaoce?!

(ili može li se pisanje naučiti)

Neverovali ili da, u Americi se već godinama (u celoj zemlji) ne uče pisana slova. Kurziv, doviđenja prijatno. Da nisu samo Ameri poludeli, kazuje i činjenica da u školama u Finskoj roditelji biraju da li će njihova deca uopšte učiti da pišu. Dakle uzeti olovku i naučiti da pišu. Ali pre nego što uspete da se začudite, iskreno odgovorite na pitanje kada ste poslednji put nešto zapisali rukom (i ne, potpis se ne računa).

(ili šta je to elektronski čitač i zašto je (neuporedivo) bolji od normalne knjige)

Možda samo još na našim prostorima, kada se počne priča o čitanju knjiga na elektronskom uređaju (e-čitaču), neko obično odmah stane u odbranu papirnih knjiga:

– Ništa ne može da zameni papir i pravu knjigu!
– Šta može da se uporedi sa osećajem listanja i držanja knjige u ruci?!
– Jako je teško čitati sa kompjutera i to užasno umara oči!
I, zatim najčudniji, a obično i najveći argument je sledeći:
– Kakvo je to čitanje gde ne možeš da osetiš miris knjige?!

(ili kako (relativno) lako izdati elektronsku knjigu na srpskom (ili hrvatskom, crnogorskom, bosanskom) jeziku – potpuno besplatno)

U susret svakom prošlom i narednom Sajmu Knjiga, evo jednog posta od mene za sve književnike (na kome mi nijedan izdavač neće biti preterano zahvalan). Kako sličan tekst sa bitnijim informacijama nisam pronašla, odlučila sam da podelim kako se izdaje knjiga u elektronskom obliku za iTunes (iStore, iBooks, iConnect – ovde ću sve to zvati Apple uglavnom). Da, na srpskom jeziku (a ovo verovatno važi i za crnogorski, bosanski i hrvatski…).  I da, zaista besplatno.