(travel scriptum – Španija u septembru)
Otkad niste napisalli jednu? Davno je to bilo jel’ da? Obavezni šareni kartončić koji proputuje hiljade kilometara samo da bi došao u prave ruke, dugo je već zanemaren i zamenjen drugim (neosporno lakšim) vidovima komunikacije. S druge strane, teško je pisati o Barseloni. Nema toga što nije napisano. Zato sam se i odlučila za razglednice. Za intimni doživljaj grada, kratki dah Španije opisan sitnim rukopisom na ograničenom prostoru. Bez previše reči, mada ne baš one: puno toplih pozdrava iz, već poslate iz srca, sa poljupcima i namerom. A bilo ih je nekoliko… Dakle, vamos!
Hej,
Vueling leti u čudno doba noći, tako da sam stigla u Barselonu oko 6 ujutru. Ipak je bio to dobar datum jer ovog 11. septembara (osim povišene avionske paranoje) na ulicama Barselone održava se ogromni skup podrške nezavisnosti Katalonije. Ti to već znaš, geopolitika i te stvari, ali mene čudi što ništa nije nalik mitinzima u Beogradu. Reke ljudi šetaju mirno, mirno držeći bebe (od nepunih godinu dana) i nose žuto-crvene zastave na kojima najviše profitiraju Pakistanci. Oni su čini mi se, spremni na sve – jednako dobro prodaju kišobrane na najmanju naznaku kiše ili vade suvenire čim primete da ne pričaš španski. Kako mi ipak nije bilo prijatno u gužvi (i podsvesno očekujem da neko uz lomljavu stakla protrči sa patikama ispod miške), odlazimo u park Citadela gde je sasvim opušteno odmoriti uz knjigu na travi (i pitam se da li bi ti se više svidelo sunce u parku ili atmosfera na skupu). Prvi utisak – Španija (još uvek) je mesto gde ne moraš da vičeš da bi nešto dobio. Ili se naša kultura izgubila?
Poljubac!
Draga Marinče,
Ova fenomenalana slika dolazi pravo sa Pirineja. Da, baš otuda. Niko me nije upozorio da se na manje od 2 sata vožnje od Barselone nalaze (između ostalog) Pirineji i mi smo se već drugog dana mog putovanja nepuna 4 sata peli do manastira Val De Nuria koji se tamo nalazi. Inače, Barselonjani (jel’ se tako kaže?) su opterećeni trčanjem, pa je po ovom strmom terenu skoro trećina ljudi koje smo sreli trčala do podnožja. I Ola! – svi (do jednog) su se uljudno pozdravili! Zato u Beogradu počinjem da vraćam u modu dobro jutro komšija! Vidimo se uskoro na kafi & treningu 😉
Kiss!
Dragi Spale,
Noćni život u Barseloni nisam doživela. Muzike nije bilo skoro nigde, ali možda je atmosfera bolja leti? Bili smo u okrugu Born (koji je nešto nalik na Strahinjića Bana), ali nisu čak hteli ni da nas puste da popijemo piće ukoliko nećemo da večeramo. Prvo veče doduše, otišli smo na kućnu žurku. Španci se dosta okupljaju jedni kod drugih (na žalost kod nas zaboravljena disciplina) i bilo je to jedno od najprijatnijih večeri u mom životu. Oni su toliko druželjubivi, veseli i neiskompleksirani i zabavljaju kao da sutra ne postoji. Devojke prilaze devojkama da se s njima upoznaju a prenaglašene štikle, obrve i usta nisu in. Na sve to, muškarci plešu jednako kao i devojke! Neke od narednih večeri, otišli smo u gej bar i bile smo jedine devojke tamo (ako ne računamo one sa adamovom jabučicom). Ovaj loft se nalazi na vrhu heterosexual-friendly hotela o kome kruže mitovi da su stakla kupatila potpuno izložena pogledu komšije iz susedne sobe. Čini mi se da bučni Beograd nudi ipak bolju zabavu za uštogljene (i strejt) muškarce, ali sve ima svoje izgleda…
Beso, vidimo se ubrzo!
Draga Tijana.
Znam da voliš toplo koliko i ja, ali Barselona nije za more. I jeste za more. Zavisi kako uzmeš. Plaža je lepa, ali je more muljavo. Možda sam se i ja razmazila Grčkom. Gradska obala je čudna, prvo ide prelepa luka za zatim deo za kupanje gde nema standardnih beach barova ni suncobrana (!), već ljudi leže kao sardine i sunčaju se (i ja s njima). Klima je ipak, predivna. Toplo a pirka (što ume da prevari pa moja koža gori svaki dan). Zbog talasa ima surfera i jedrilica, a nebo je nekako ogromno, prostrano i divno, i onda na kraju shvatiš da ipak jesi na moru. Ako hoćeš da se iskupaš lepo, bolje je otići do mesta zvanog Sićes, koje je udaljeno otprilike kao Pančevo. Šarmantni gradić i izuzetno gay friendly mesto nikako nije za balkanske mužjake koji bi se ovde osetili ugroženim, ali meni je izuzetno prijalo.
Darling, sledeći put letim do tebe, može? Big cmok!
Draga Milenice,
Ne znam kako mi nisi spomenula Monžuik kao najlepše mesto na planeti! Ovaj predivni park, gde su donešene biljke iz celog sveta je božanstveno mesto gde se održavaju koncerti, žurke i bioskop na otvorenom. Sa neviđenim pogledom na ceo grad, gde se nalazi muzej Huana Miroa kao i nacionalna galerija i do koga vodi žičara od plaže! U toku moje posete je bio festival La Mercè koji traje oko 5 dana i koji se održava u znak svetice-zaštitnice Barselone. Pored pravljenja tradicionalne ljudske piramide koja se održava ispred skupštine, razni događaji su bili po celom gradu i mi smo prisustvovali neverovatnim cirkuskim akrobacijama i šetali, šetali… A kroz Barselonu je najlepše šetati (što se tebi ne bi baš svidelo), ali ravne ulice ravnomerno raspoređene sa zanimljivom arhitekturom i spomenikom na svakoj raskrsnici prosto mame da pružiš još jedan korak, i još jedan…
Draga, grlim te i ljubim, kafa u Pržionici nas čeka!
Draga Sonjice,
Videla sam casa Mila i casa Batllo i Sagrada Familia, ali sam jedino u park Guell ušla (i onda sam zažalila zašto nisam i u ostalo). Takođe sam ušla i u katedralu Barselone, što neizostavno mora da se obiđe (i popne na krov). Ipak, najlepše mi je bilo kada sam pobegla od gomile i popela se na vrh kod starih bunkera del Carmel odakle se opet, vidi nestvarna Barselona. Umetnost se ceni u Barsi, i zato mi je krivo što nisam stigla da obiđem nacionalnu galeriju i Makbu, ali sam išla u muzej Pikasa i Miroa. Miro zaista nije za svakoga a Pikasovo ime ume da prevari – ovde se zaista nalazi dosta dela iz njegovog celokupnog životnog opusa, ali nema nijedne značajne slike. Ipak, zanimljivo je videti šta je sve radio jer sve čega se ovaj genije dotakao usavršio je do perfekcije.
Pusa draga moja S :*
Zdravo,
Evo je čuvena fontana koja menja boje koja se nalazi u podnožju Nacionalnog muzeja. Divna je, ali Barselona nije to. Ni Sagrada Familia. I siroti preforsirani Gaudi. Ni neke druge opšte poznate stvari. Meni se ništa od toga ne dopada previše. Meni se naprotiv, dopada kada zalutam u ulicu pa me sačeka zvuk gitare na pločniku. Što stariji ljudi šetaju držeći se za ruke. Kada me prostranstvo neba uhvati i ponese iznad. Sviđa mi se vajb u okrugu Garcia, vazduh koji nosi energiju. Kad me more sačeka iza ugla na Monžuiku. Što se sve može ali se tačno zna šta se ne može. Bezbrižnost i ono neopipljivo što se ne može objasniti rečima ali struji kroz mene dok hodam. Da li bi mi se više dopala da si bio sa mnom? Hm, better luck next time 😉
PozZ!
p.s. support my work (and my travel)
