Nisam uspela da odmorim ni 2 dana nakon kruza Dalmatinskim ostrvima, a već mi je guzica otperjala dalje, tačnije zaputila sam se na ostrvo Cres. Ovde sam letovala kao mala svake godine, u dobra stara YU vremena, a ove sam godine ovde provela čak 8 dana, od 10 do 18 avgusta, i da vam iskreno kažem, možda mi je to bilo malo ipak previše, a saznaćete i zašto ako nastavite da čitate 🙂
Creski đir
Wikipedia kaže: Cres je posle ostrva Hvar najduže i uz ostrvo Krk najveće (405,78 km²) hrvatsko ostrvo, dugo je 66 km, a u najvećem delu 12 km. Nalazi se u Primorsko-goranskoj županiji. Ovo Primorsko-goransko možda je i najveća odrednica Cresa: nismo Istra al’ nismo ni plebs, mi smo iskulirano negde između, nedodirljivi i zabole nas za sve.
Što se tehničkog dela tiče, katamaranom se od Rijeke stigne doovde za satić i 10 min, uz cenu od oko 6e, ne znam vam za kola jer ih ne posedujem, znam samo da može i basom ali ja preferiram katamaran. E sad, što se tiče emotivnog dela, treba da mi je bilo lepo jer zaboga more, ali ovaj put sam se prvih 16 dana letovanja davila u anksioznosti, bila sam na dnu sebe i nisam znala kako da isplivam, gurala sam sekunde samo da prođu, osećala se nezahvalno jer more mora da bude lek za sve, i razlog za disanje, ali ali ali nije, ovaj put nije bio…
Nekim čudom, nekako, odjednom, 2 sekunde nije bilo teško, nemam lek i ne znam kako se to desilo, ali bilo je to 2 sekunde hvatanja vazduha pa sam se na brzinu ufurala u đir, svi su morski đirovi posebni, još je posebniji onaj na ostrvu, jer se odvojiš od kopna i rodiš ponovo kao iz mame, ovaj Creski naravno subjektivno najposebniji, objektivno koga boli guzica, a ako ne znate šta je đir, to vam je hm, recimo koncept življenja.
Ideš u pidžami po kruh a u kupaćim gaćama u prodavnicu, na kafu u Plavicu, stopala su u kaficu uvek na stolici, nema drkanja ako tražiš 18tu čašu vode, za plažu oblačiš isto što i poslednja 3 dana, izgledaš kao blajhani Mogli, jedeš s nogu nutritivno siromašne namirnice ali te boli taj isti guz, vreme prolazi neviđeno brzo ali jutro ti se čini kao da je bilo prošle godine, sa ljudima koje si upoznala pre pola h družiš se kao da ste bffs, ima nešto posebno što se dešava baš tog dana, uglavnom jedna stvar i na tu jednu stvar mora da se kolektivno ide, npr fešta (živa svirka sa roštiljem), otvoreni bioskop, kiša zvezda padalica, vožnja brodićem do skrivene plaže, dok ti topli vetar mrsi kosu punu soli, i dani protrče i tako ošamućena od sunca razmišljaš da ipak postoji nešto osim tvoje anksioznosti, nije ni blizu sve okej ali ali ali ipak može da bude jer Creski je đir takav da se setiš da postoje bajke.
Mirno, mirno…
E sad, ima jedna anegdota sa ovog beskonačnog letovanja. Naš je vodič puta Džoni na Mljetu pričao sa tipom koji vozi čamac od ostrva do kopna, i diveći se lepoti ostrva rekao: Kako vam je mirno ovde! na šta je skeledžija odgovorio: Mirno, mirno… Mirno za popizdit’! E pa mačkice moje, Cres vam je upravo to – miran za popizdit, bar iz perspektive singl 40godišnjakinje koja nema sitnu decu. Da, more je prelepo. Da, priroda je prelepa. Da, sve je opušteno. Ali ovom je pundravcu falilo muvinga a anksioznost nije pomogla. Ne, ovo ne umanjuje moju beskonačnu ljubav prema Cresu, ali nije ovo vam nije odrednica za društvo, već za parove i mlade roditelje i penzionere.
Hipi komuna
Tipičan dan na Cresu izgleda ovako: odem na kafu u Plavicu, jer tamo je kul i jedino nešto kao valja (ovom nepcetu ništa ne valja, to smo do sad naučili), onda plaža (uglavnom tzv. Slovenci, posle nudističke), mora da se svrati i u Lanternu, pojede i krempita, kažu da su bile još bolje ranije a predobre su, onda kupanje, uvek je neko tu koga ne znaš da znaš, želudac se zatim pobuni što ništa nije ubačeno u njega pa brzo ga zavaram sa šta mi prvo padne pod ruku, zatim se društvo okuplja u kući moje Tiće (gde smo i letovali i kao mali), ovde naravno svako svakog zna, sve je hipi komuna, a uveče je već neki đir – u zavisnosti od dana. Jednog dana je taj đir ja sam dobila morsku bolest od čamca pa sam legla u 22h, jedan je igramo karte, a neki drugi je kiša zvezda padalica, poznatije kao Suze Sv. Lovre. Zato vam od opisa mog letovanja na Cresu preostaju samo slike i malene preporuke 🙂
Sad ću da vam preporučim neke plaže na Cresu
Valun
To vam nije plaža već mesto gde se ide barkom ali unajmite obavezno brod, klopajte, obiđite, kupajte se u skrivenim uvalama, ma pre-le-po!
Mali Bok
Prošle sam godine školovala Mali bok, i da vam kažem, jeste bilo lepo ali je voda bila led ledena a napolju subjektivno milijardu stepeni, objektivno milion, a tu je bila i ta uzbrdica kojom se vraćate po istoj toj vrućini, dosta onako nezgodno, a još je bila i gužva i dosta osa, i šta vam ja znam, lepo je, nema šta ali da li vredi tog mučenja, evo ja ne znam.
Porozina
Ovde već morate kolima, i da vam kažem, meni se dopalo. Jeste gužvica, ali nekako fina plaža, nije najlepša na planeti celoj, msm to je tek posebna vrsta debate šta je kome dobra plaža, ali da li vredi otići, da, da.
Sv. Blaž
Na Sveti Blaž morate barkom, ili kao neki hodočasnici 3h lagano peške po najgorem suncu, mada nešto mislim da je barkicom lakše. Dosta fino, bez gužve jer nije zgodno doći i voda, kao i svuda na ostrvu, kristalno čista, nije nigde plavlja nego drugde, ne verujte glasinama, uglavnom uživali smo, ali da, nakon toga sam imala morsku vrtoglavicu.
Dražica
Veoma simpa, isto gužvica, ali nekako umiljato lepo, isto vam je barkicom lakše ali ima znakova civilizacije (sladoled i kafić), za razliku od Porozine, Boka i Blaža, pa vi vidite de ćete.
Ako ćete da me pitate za Lubenice, e pa nikako da vam odem mace moje, ali hoću prvom slobodnom prilikom 🙂 Što se mene tiče, nemam šta mnogo još da vam pričam, slike su tu.
1/8 letovanja
Na putu za Rijeku, tačnije u dalje avanture, razmišljam jbt uvek sam mislila kako je dve nedelje odmora uvredljivo, zašto na 365 dana 14 dana mora, hello, ne cenim stvari više jer ih imam manje već ih želim vise, zato stalno putujem, na more uvek najviše, jer mi fali najviše, pa se dovijam kako svake god da od 14 dana napravim 60 i to mi je malo iskreno, ali worlds first problems, okej, uglavnom evo ovako mi je bilo na Cresu, u ovom nanajbrzubrzinu napravljenom blog postu, valjda se vidi da mi je bilo lepo a ako ne onda eto sad znate 🙂
Ljubim mace u brčiće i šapice do sledeće epizode u Rijeci :*
pozZ
