U Beogradu 37 (u hladu).
Na placu je uveče sveže, pa mi daješ svoj duks. Sedimo na tremu, smejemo se i ljubimo. Tepamo i predemo. Volim te govorimo ne razmišljajući. Mislimo volim te ne govoreći. Razvlačimo se i gnjavimo po ceo dan. Grickaš mi uši, golicaš me i vičeš srećo moja, dušo. Pa me uveče uneseš unutra pospanu jako i maziš po kosi. Ljubim te kao dete, u obraz, mljackajući.
Ujutru hodam bosa po kući, brzo se skidam, razbacujem stvari, trčim pod tuš (uvek hladan!). Smejem se jer ne mogu da dočekam trenutak kada ću opet da ti pomirišem usne. Prilazim ti mokra, diram ti lagano kožu (uvek meku) i uživam u svakoj sekundi.
Jer… Znam da osećaš isto.
Jer… Želim da osećaš isto.
Jer me za drugo nije ni briga.
2 Comments
Uvijek lijepo.
O Mici moj <3 pronašla si post pre svih drugih :* Hvala ti najdraža moja 🙂