Već sam pričala o tome kako objaviti knjigu (u Srbiji) i kako objaviti elektronsku knjigu, a sada je vreme za grand finale: kako objaviti knjigu bez izdavača! Ovaj vid izdavanja podrazumeva da budete sami svoj izdavač što nije teško, a verovali ili ne, čak nije ni skupo. Naravno, neophodno je da uradite par stvari pre nego što krenete da plivate u svom prvom miliončetu.*
*samoobjavljivanjem milioni nisu zagarantovani i samo od vas zavisi da li će se ovaj vid izdavanja isplatiti ili ne 😉
Kako objaviti knjigu bez izadvača: evo šta da uradite pre objavljivanja
Kao što sam govorila u tekstu o tome kako objaviti papirnu knjigu, pre nego što poželite da objavite knjigu, savetujem vam da:
- vaša knjiga bude završena. Iako možda zvuči logično, verujte mi da mnogi preskoče ovaj korak
- uradite redakturu (po meni obavezno) ili možete svoje delo dati na čitanje beta čitaocima (ljudima koji prosuđuju rukopis u nastajanju)
- neophodno je da je vaš tekst prošao kroz ruke lektora. Ovo takođe dosta ljudi zaboravi da uradi pre izdavanja, a ja mogu samo da vas posavetujem da se ne blamirate
- ukoliko je moguće, izgradite svoje ime PRE nego što izdate knjigu. Naravno da može i posle, ali ako ste se odlučili da budete sami svoj izdavač, izgrađivanje imena je izuzetno važno jer ćete sami sebe i reklamirati, i prodavati, i promovisati. Ljudi vole kada su na sigurnom i često će se odlučiti da kupe nešto što prepoznaju, pre nego nešto za šta nikada nisu čuli.
- dobro bi bilo da napišete i sinopsis knjige, kao i da skupljate preporuke ljudi koji su pročitali vaše delo
- obavezno je da napravite (dobar) dizajn korica za vašu knjigu jer omot je ono što prodaje (da, pisala sam i o tome)
- uradite prelom knjige. Možete ga uraditi sami (ako ste ograničeni sa budžetom, pratite neki od tutorijala na YouTube-u) ili dati nekom stručnom da to uradi (stručnjaci uvek imaju prednost po mom skromnom mišljenju)
- pronađite štampariju koja će štampati za vas. U zavisnosti od želja, možete se odlučiti za digitalnu ili ofset štampu, a svaka od njih ima svoje prednosti i mane. Ako štampate digitalno, možete štampati svega nekoliko komada vaše knjige u štampariji, tako da možete doštampavati bez prevelikog troška (čak i po samo 5 primeraka). Ipak, digitalna nije toliko kvalitetna kao ofset štampa, ali u tom slučaju morate odštampati određeni broj primeraka (znači uložiti novac u knjige koje ne znate kada ćete prodati). Cena izrade knjige takođe zavisi od broja stranica, dizajna, izbora korica, gramaže papira itd.
- potrebno je i kontaktirati Narodnu biblioteku Srbije (ili druge bivše jugoslovenske zemlje) gde ćete uraditi CIP zapis koji podrazumeva izdavanje CIP-a i ISBN broja. Na sajtu Narodne biblioteke sve piše u sitna crevca, a jedna jako ljubazna teta radi tamo i ona će vam objasniti šta sve to podrazumeva, tako se neću ovde baviti time.
- ukoliko ste sami svoj majstor, treba da znate da i sledeće: nakon par dana na mejl vam stižu ISBN i CIP. Dobri ljudi u štampariji znaju da unesu ove brojeve umesto vas, pa ih zamolite da to i urade (ili dizajnera koji vam je radio prelom knjige ili korice).
Dakle, kada ste sve ovo završili, možete se baciti na proces štampanja knjige – prosto odete u štampariju gde štampate svoju knjigu. Napomena: nakon što dobijete oštampane knjige, obavezno je odneti u Narodnu biblioteku nekoliko primeraka (reći će vam oni koliko).
Opcija 1: objavljivanje autorskog dela
Kada ste odštampali određeni broj primeraka svoje knjige, vi je možete prodavati samostalno (preko reklama ili društvenih mreža): ovo se zove objavljivanje autorskog dela. Ipak, ako ste samo odšampali knjigu, ne možete je nuditi bibliotekama ili distribuirati knjižarama jer je niste objavili preko izdavača. U nekim manjim gradovima, moguće je dogovoriti se sa knjižarama da prodaju i vašu knjigu.
Opcija 2: sam svoj izdavač
Da biste knjigu mogli da nudite bibliotekama tj distribuirate knjižarama, potrebno je da vaš knjiga bude objavljena preko izdavača. U ovom slučaju, bićete sami svoj izdavač. Naravno, da biste bili sami svoj izdavač,potrebno je da budete fizičko lice koje se bavi izdavačkom delatnošću (po zakonima naše zemlje) tj da otvorite firmu, društvo ili sl. koje se bavi izdavačkom delatnošću.
Ono što možete da uradite jeste da sami otvorite udruženje građana kako bi sve bilo po zakonu. Ukoliko vam je ovo previše zapetljancije, a želite da budete pošteni, možete nekoga koga poznajete a ko ima STR, DOO i sl. zamoliti da objavi vašu knjigu, tj bilo koga ko u okviru svog poslovanja ima opciju izdavačke delatnosti.
Nakon objavljivanja
Nakon što ste objavili vašu knjigu samostalno, možete je nositi od knižare do knjižare i nuditi je, tj. sami je distribuirati. Druga opicja jeste da pošto sami prodajete knjigu možete i da pronađete distributera koji će distribuirati vašu knjigu umesto vas. Kod nas je najpopularniji Makart, koje možete nazvati i dogovoriti sastanak sa njima na kojem ćete se dogovoriti oko uslova. Procenat koji distributeri uzimaju je oko 55%, a kada saberete procenat koji uzimaju knjižare plus cenu transporta knjiga i ograničenost na grad u kome živite, možda se i isplati da sve prepustite stručnjacima.
Za kraj, ukoliko želite da knjigu šaljete u inostranstvo treba da znate da je slanje u inostranstvo itekako moguće i ono se radi tako što vašu knjigu možete da pošaljete recimo putem Post Ekspresa; pare prosto legnu na vaš račun a poštarina iznosi (veoma okvirno za jednu knjigu od 100ak strana) oko 7 EUR.
Napomena: ovaj tekst je rezultat mog višenedeljnog istraživanja i sigurna sam da postoje još mnoge opcije, a ovo su načini koje sam saznala. Ako znate za još neki način kako objaviti tekst bez izdavača, slobodno me kontaktirajte pa ću tekst ažurirati.
Nadam se da sam vam sa ovim tekstom pomogla, i ako sam nešto izostavila, feel free to jump in (pogotovo oko pravnih stvari, tu sam uglavnom nailazila na zid) 🙂 Ako vam se tekst dopao, slobodno ga delite i lajkujte, a ako ste vi na neki drugi način objavili knjigu, slobodno mi ostavite komentar ispod.
Ukoliko vam treba više informacija i pomoć konkretno u vezi sa vašim pitanjima i knjigom, možete zakazati online konsultacije 🙂
Srećno sa izdavanjem!
PozZ!
p.s. Ovom tekstu u velikoj meri doprineli autori Aleksandar Petrović, Dalibor Ćulibrk, Jelena Pantić i jedno NN lice 🙂 Hvala im na tome 🙂
32 Comments
Sve mi je to već, uglavnom, poznato. Makart ne radi sa pojedincima, samo sa firmama.
pa da, radi ako imaš otvorenu firmu ili sl, ne može drugačije (ako uzmeš knjigu i odštampaš je, nemaš nikakvu zakonsku potporu)
Pozdrav!
Čitav tekst je bogat informacijama koje su od značaja.
Ono što bode u oči jesu gramatičke greške, a od strane nekoga ko želi da pomogne i govori da je lektor potreban.
Ako želiš da dobrovoljno prođeš kroz sve moje tekstove (kojih ima preko 200), feel free to jump in 😉
Kapiram da nećeš, tako da jednostavno „hvala“ je dovoljno 🙂
Poštovana,
Upravo sam napisao prvi roman, verovatno ću ga objaviti kao samizdat, to mi se trenutno čini najizvesnijim, nažalost ili na sreću, vreme će pokazati…Jasno, sve me oko toga zanima.
Čitajući tekstove na netu o ovoj temi, naleteo sam na vaš blog, gde ima korisnih saveta….Hvala. Takođe, čestitam vam na pet napisanih knjiga.
No, zanima me jedna stvar. Video sam (brzinski sam pogledao vaš blog) da ste za svoju knjigu „Stories“, kao naslovnicu stavili fotografiju Brižit Bardo i Džejn Birkin iz filma „Don Žuan je bio žena“. Pošto i sam želim da objavim neke fotografije u svojoj knjizi (po mojoj proceni sve su starije od 50 gd. i nisu iz filmova, mahom su iz porodičnog albuma, familije čiji članovi nisu više među živima) zanimam me sve oko poštovanja tkz. autorskih prava za fotografije…
Da li možete ukratko podeliti vaša znanja/iskustva u vezi sa tim?
Hvala.
Pomenuta slika nema autorsko pravo – tj nema „vlasnika“. Vi na svoj omot možete staviti sliku familije uz poštovanje njihovih rođaka i uz njihovu dozvolu – mislim da Vam je tako najsigurnije. Inače, sve slike na mom blogu su plaćene (shutterstock) ili sa sajtova kao što su pexels ili pixabay (slobodne za korišćenje). Ima možda eventualno dve za koje nisam našla čije su (među prvim tekstovima na blogu), ali vidim da su široko rasprostranjene na internetu (ja bih to nazvala siva zona jer se ne zna pravi vlasnik ili se on ne buni).
Hvala na korisnim informacijama Ana, imam jedno pitanje u vezi korišenja pseudonima. Da li postoji neka procedura prilikom izdavanja CIP-a i ISBN broja ako je delo pod pseudonimom, takođe me interesuje ima li takve procedure za objavljivanje na Amazonu. I iz tvog iskustva šta je potrebno znati u vezi korišćenja pseudonima?
Unapred hvala na odgovoru.
Nema posebne procedure. Na Amazonu upisujete pseudonim, a u biblioteci kod nas takođe (ja objavljujem pod psedudonimom). Svakako, vaša knjiga je pod vašim pseudonimom i vi imate pravo na nju (vaša je tvorevina i kao takva, vi imate autorsko pravo) a vaše je pravo kako želite da se potpišete. Imam ceo tekst na tu temu – u zavisnosti na koji način koristite pseudonim, biće drugačije. Npr imate 1) potpuno sakrivanje identiteta (npr Elena Ferante) ili 2) korišćenje pseudonima (npr Ana Gord), gde je moj identitet poznat ali pišem pod drugim imenom (iako se ne izlažem javnosti ali to je posebna podkategorija). Moje mišljenje je (ne znači da sam u pravu, ali pretpostavljam) da nema nekih velikih nedoumica oko toga i da npr Feranteova dobija svoj deo kolača najnormalnije 🙂
Hvala na jasnom i preciznom odgovoru.
Da li su ti brojevi neophodni za izdavanje knjige, tj stampanje. Ja bi da istampam knjigu pa prodajem bez distribuiranja bilo gde.
Jesu, inače kršiš zakon… Ali kako želiš 😀 😀
Draga Ana, jedno pitanje. Odstampao sam knjigu koja je lektorisana, ima recenzente, Cip i isbn broj. Da li smem da je prodajem samostalno od ruke do ruke?
Poštovana Ana,
sjajno je što ovakvim tekstovima potpomažete samoizdavaštvo, ali Vas molim da ipak pre pisanja i odgovaranja ljudima pročitate zakone koji u Srbiji određuju i uređuju ovu oblast. Izdavanje knjige „na crno“ nije preporuka koju želite da dajete drugima.
Svako izdanje (bilo da je u pitanju papirna, E ili audio knjiga, muzički CD, geografska karta, strip itd.) mora imati svoj odgovarajući međunarodni standardni identifikator (ISBN za knjige i audio/govorne snimke, ISSN za periodiku, ISMN za notna izdanja, ISAN za video snimke, DOI za elektronske dokumente), i biti prijavljeno u Narodnoj biblioteci Srbije i za njega je potrebno da bibliotekari izrade CIP zapis. Tek tada je, sa odštampanim CIP zapisom, izdanje legalno. CIP zapis košta oko 1.200 dinara, međunarodni broj u proseku isto toliko, što je smešna suma u odnosu na plivanje po mutnom jezeru nelegalnih izdanja. Bez odgovarajućeg standardnog broja izdavač ne može ponuditi Amazonu knjigu, note ili bilo šta drugo što je plod delovanja autora kao samo izdavača.
Moglo bi se još puno govoriti o ovome, ali neki drugi put.
Još jednom, sve pohvale za Vaš trud i doprinos! Bitno je da izdavači/autori razumeju da je pravni okvir (kakav je – takav, je, i jedini je koji imamo sada) jedino pravo rešenje za sve koji su uključeni u ciklus izdavanja, a to su, pored autora – izdavači, distributeri, biblioteke i čitaoci.
Poštovana Gena,
Ne znam gde sam napisala da nije potreban ISBN i CIP? Žao mi je da ste tako razumeli, jer APSOLUTNO ne promovišem objavljivanje knjige bez ISBNa i CIPa. S druge strane, ukoliko neko želi da objavi bez izdavača (a samo uz ova dva broja), to je potpuno legalno (i u tekstu to i piše). Molim vas da sledeći put pročitate tekst pre nego što ostavite komentar samo na osnovu naslova.
Mene zanima da li je moguce knjigu prodavati na crno tj bez tog poreza i udruženja s obzirom da je preskupo, pisem svoju prvu knjigu dosta truda ulazež i uskoro planiram sa je objavim ali da li je moguće bez toga
Zdravo Ljubice 🙂 Može naravno i to POTPUNO LEGALNO. Sve što treba da uradiš jeste da uzmeš ISBN broj (imaš link u tekstu), trošak je oko 20EUR i prodaješ knjigu na taj način: to se zove zakon o autorskom delu. Ipak, na ovaj način ne možeš knjigu da distribuiraš (nudiš knjižarama) niti da je nudiš bibliotekama za otkup. Nadam se da sam pomogla :*
A da li je moguce u nekom momentu nakon Izdavanje knjige platiti taj porez sta god ili biti u tom udruženju pa onda mogu da je nudim knjižarama?
Ti ne plaćaš porez udruženju – ti otvaraš udruženje građana ukoliko želiš da se baviš izdavačkom delatnošću. Dakle, da bi mogla nuditi knjižarama i biti u biblioteci moraš „vršiti“ izdavačku delatnost – bez toga knjigu možeš prodavati samo kao autorsko delo (uz ISBN broj). Svakako u bilo kom momentu možeš tvoju knjigu objaviti ili samostalno (npr otrvaranjem uduruženja građana kao što je opisano u mom tekstu ili na bilo koji drugi način preko nekoga ko vrši izdavačku delatnost) ili tradicionalno, preko izdavačkih kuća – imaš i taj tekst, evo ga ovde: http://www.anagord.com/kako-objaviti-papirnu-knjigu/
Draga Ana, ja sam nedavno izdao knjigu kod „Prometeja“ u 500 primeraka. Ja sam finansirao štampanje knjiga (izdavač je platio samo ISBN broj). Po nekom neformalnom pravilu ili običaju (bez ugovora) pola tiraža je pripalo meni, a pola Prometeju. Ja ne znam šta ću sa knjigama jer sam prodao samo nekoliko preko fejsbuka. Izdavač mi je javio da su im Delfi knjižare otkupile 90 primeraka moje knjige što je sigurno dobar znak – da postoji interesovanje za knjigom. Ja sada ne znam šta da radim: da li da čekam izdavača da proda svoj tiraž, pa da otkupi knjige koje su pripale meni, ili da ponudim nekom posredniku koji bi distribuirao knjige knjižarama pošto ja to ne mogu kao fizičko lice
Poštovani Žiks, Kad vidim vaše ime, samo želim da kažem da je moj tata bio veliki poštovalac vaše emisije (mislim da se i poznajete, toliko o veličini Beograda :)). E sad, nisam sigurna šta znači „objaviti kod Prometeja“ (pošto ste ostavili komentar ispod teksta o samo-objavljivanju pa me buni)? Da li oni prodaju vašu knjigu? Ako su je oni dali knjigu dalje kod distiutera, pretpostavljam da oni prodaju i dobijaju zaradu? Vi dakle pored toga prodajte sami, na crno (u smislu da ne izdajete račun za to)? Oni takođe mogu vašu knjigu nuditi bibliotekama, ne znam da li znate da i tako možete zaraditi novac (mislim da možete i vi to sami)? Ono što dalje možete jeste par stvari: strateški da izaberete u kojim će knjižarama knjiga biti i na kom će se mestu nalaziti. Mnogi o tome ne razmišljaju, ali jako je bitno da knjiga ne bude u zabačenom ćošku neke knjižare koja godišnje proda 2 knjige. Dalje je možete nuditi na Fejsbuku i nuditi, i nuditi, i nuditi… Što češće, to bolje 🙂 Nećete nikome dosaditi, svakako je pametno da i stavite cover sliku sa vašom knjigom, da znaju ljudi da je prodajete. Imate tekst kod mene: http://www.anagord.com/kako-promovisati-knjigu-da-bi-se-ona-zaista-prodavala/ možda vam pomogne. Dalje što bi bilo zanimljivo jeste da sami napravite CD koji možete da prodajete uz knjigu 🙂 Ovo bi bio fenomenatlni dodatak koji možete prodavati zasebno, preko Fejsbuka ili možda kao poklon uz svaku knjigu. Npr. dok sam čitala autobiografiju Kita Ričardsa, svakih 2 min sam guglala sve pesme koje je spomenuo i jako sam želela da imam i audio uz tu knjigu. Tu dolazi još jedna ideja, možete snimiti i audio knjigu i to prodavati – vaš glas i pesme kao dodatak 🙂 Znam da nisam odgovorila baš konkretno na vaše pitanje, ali koliko bar ja ne znam ko bi se upustio u taj proces pronalaženja distributera. Mislim da je bolje reklamirati i dobro pozicionirati knjigu a svakako nikako ne čekati na izdavača i uzeti stvar u svoje ruke. Nadam se da sam bar malo pomogla i srećno sa knjigom! 🙂
Štampala sam samostalno Zbirku ljubavnih pjesama. Pola sam poklonila. Odtale bih voljrla prrko izdsvača,ali ne znsm kako naći takvog izdavača?
Draga Paula, imate više tekstova na mom blogu na tu temu, probajte pod kategorijom: pisanje. I kao najvažnije – ništa se neće prodati bez (samo)promocije… Srećno!
Da, zato i tekst govori da je Udruženje građana najjeftinija varijanta (mesečno plaćanje je smešno).
Mesečno plaćanje čega ovde ste naglasili u gornjem komentaru, mesečno plaćanje po broju prodatih knjiga ili neki porez šta god oko udruženja . Da li mi možete dati više informacija o tome,šta plaća već postojeće udruženje ako izda knjigu.
Održavanje tj otvaranje udruženja ali sama nisam ekspert za to, već prenosim informacije iz tuđih izvora. Najbolje da se raspitate kod nekoga ko ima otvoreno udruženje. Ili ako neko drugi ima odgovor, može da ostavi u komentaru 😉
Draga Ana, tekst je dobar i pun informacija ali htela sam da izdvojim baš taj deo o nemogućnosti distribucije knjiga kao fizičko lice jer je veoma važan. Meni to niko nije rekao jer da jeste, ne bih ni ulazila u samostalno izdavanje knjige. Posle tog saznanja, kada sam već odštampala knjigu, otišla sam u poresku službu moje opštine i pitala kako da osnujem agenciju za izdavaštvo, tj. koliko će me to koštati. Neljubazna teta mi je rekla da će me to mesečno koštati oko 20.000 dinara bez obzira da li sam prodala jednu knjigu ili milion knjiga pošto bih bila paušalac. A kontaktirala sam i jednu ženu, pisca, koja je već osnovala takvu agenciju u svojoj kući jer je imala problema sa izdavačima (prodaju njena dela a njoj ne plaćaju ništa i pored ugovora). Ona mi je rekla da mesečno državi plaća oko 300 evra. Tako sam odustala od te ideje da budem vlasnik agencije za izdavaštvo.
Da, zato i tekst govori da je Udruženje građana najjeftinija varijanta (mesečno plaćanje je smešno). Naravno, može i bez toga, na crno i mnogi pisci to i rade.
Postoji jedan problem – kao fizičko lice, autor, ne možete knjigu da prodajete u knjižarama ali ni preko distributera. Pitala sam i dobila odgovor da rade samo sa pravnim licima, znači sa izdavačkim kućama. Ako objavite knjgu sami, kao ja, neće moći da je pustite u prodaju.
Tako je, to sve piše u tekstu 🙂 zato se i nudi alternativa otvaranja udruženja građana pa zatim saradnja sa distributerima… Bez toga da ste pravno lice, možete prodavati samo na crno
Можете продавати књигу као физичко лице, самостални издавач. преко књижара. За продате примерке књижара вам уплаћује ауторски хонорар. Али књижара мора да плати и порез на ауторски хонорар, који износ око 40%. Проценат пореза зависи од тога да ли је аутор, тј. издавач запослен, незапослен, пензионер… У пракси то значи ако је малопродајна цена књиге рецимо 1100 дин следеће. Књижара ће тражити рецимо 30% до 50% рабата за себе. Остаје вам, после одбитка пдва од 10%, 1000 дин мање 30 до 50% рабата, то је 700 до 500 дин. Тих 500-700 дин, поделите са око 1,4 да би израчунали нето који ће вам остати после пореза на ауторски хонорар. То је 356 дин за износ од 500 дин (трећина онога што плати купца). Истина је да део порез на ауторски хонорар улази у вашу основицу за пензију, али је ипак самостално ауторска издавачка делатност обесмишљена. Међународни прописи приморавају државе, и Србију, да мора постојати правни оквир за самостална издања, али, мера пореске политике практично то онемогућава. Не могу да се сетим од када је тако. Увођења пдва и фискализацијом је то спроведено. У претходним деценијама, ауто је издавао рачун књижари, а књижара је уплаћивала аутору на текући/жииро рачун а аутор је имао обавезу плаћања пореза на укупан приход.
Hvala 🙂
Samo mala dopuna, od 1. marta 2016. se dostavlja 6 obaveznih primeraka u Narodnu biblioteku…
Hvala na informaciji 🙂