Kako Prihvatiti Kritiku Sa Osmehom

(ili kako se nasmešiti na loše reči o vama i vašem pisanju)

Da li u svom životu imate osobu koju prosto obožavate ali ima neku malu manu koja vas (možda i svakodnevno) dovodi do ludila? Ta osoba, bilo da je mama, drug, suprug ili koleginica, bajna je i sjajna, ali npr. redovno kasni, sve zna najbolje ili ostavlja svoje stvari na pogrešnom mestu. Ako pogledate čak i 3 drage osobe u vašem okruženju, sigurna sam da biste kod sve tri vrlo lako našli nešto što vam ne odgovara, čak i ako je ta osobina nešto što neko treba da zaista da promeni (npr. koleginica stalno kasni i zbog toga može da izgubi posao).

Piece of cake, right? Ok, ‘ajmo sad na teži deo – da pređemo na vas same. Da li možete da pronađete svoje mane? Probajte, nabrojte bar dve svoje navike koje nisu baš najsjajnije.

Š’a je bilo? Ide malo teže a? Verujte mi da sam htela da se razgolitim i kažem sve svoje mane u ovom postu, ali… Nekako nisam uspela da ih pronađem. Za svaku svoju kretensku osobinu sam imala imam (sasvim razumno) opravdanje. Mogu čak i da pretpostavim šta bi mi drugi prebacili, ali se sa većinom ne bih složila. Ipak, naučila sam da prvo pogledam u sebe i da pođem od toga kako bih se u nekoj situaciji ponašala (time se valjda i popravljam).

Razmišljanje o pronalaženju sopstvenih mana mi je dosta pomoglo u prihvatanju kritika na sopstveni račun. Niko nije savršen – pa nisam ni ja. A verujte mi da, bar kad je pisanje u pitanju, kritike nisam mogla da primim ni od nepismenog mačeta. Dugo mi je trebalo da uopšte priznam da bilo šta pišem kako neko ne bi slučajno imao bilo kakvu zamerku na ono što sam u pismenom obliku iskazala.

Fora je u tome što je kritika (ili čak i prijateljska sugestija) znak da nešto nismo uradili kako treba. A kad čista srca nekome damo na uvid nešto najintimnije što imamo (khm, u ovom tekstu je to pisani rad), svako želi da nas primaoac tako dragocenog poklona potapše po ramenu i kaže kako smo odlično to napisali.

– Kakav si ti talenat! Neviđeno! Ništa bolje nisam pročitao u životu! 

Sav taj trud, sve ono dotad skriveno što smo preneli na papir, automatski dobija smisao! Potvrda drage (ili bilo koje druge) osobe u stvari objašnjava da smo mega carevi i uspostavlja naše mesto na planeti zemlji i konačno je naša pregladnela sujeta nahranjena; mogla bih reći da su takve reči eurokrem palačinke sa višnjama i plazmom za dušu.

Međutim, dobijanje povratne informacije (iliti silom nametnute dijete) je itekako važno za poboljšavanje vašeg pisanja. Koliko god se to nama ne dopadalo.

Ono što prvo treba da razlučite kada se suočite sa nekom kritikom jeste da li je ista argumentovana ili nije. Kritika ima smisla kada iza nje stoji neko pojašnjenje (i tada je to dobronamerna sugestija) a gubi svaki smisao kada osoba vređa vaše pisanje (ili vas same). Npr.

• Konstruktivna sugestija bi bila: u knjizi ima dosta maštovitih scena i mislim da si veoma kreativan, ali treba da poradiš na svojim spisateljskim veštinama jer se događaji nepovezano smenjuju jedan za drugim.
• Neargumentovana kritika bi, s druge strane, zvučala otprilike ovako: tvoj glavni lik je debil a priča dosadna. Čitao sam skoro knjigu od XY, e taj je dobar pisac! Zašto i ti lepo ne napišeš roman o vampirima kao i svi ostali?

Znači pre svega morate biti otvoreni prema ljudima i saslušati ih (ako ste već tražili njihovo mišljenje). Tako ćete na samom početku uvideti da li je osoba razmišljala kako da vam pomogne (ima argumente) ili nije u pravu (mrzi prvo sebe, onda ceo svet pa ste na red došli i vi i vaša prokleta knjiga). Zato…

Nemojte odmah zauzimati odbrambeni stav jer druga strana ima najbolju nameru.

Dakle, ne budite nepristojni i saslušajte šta neko ima da kaže o vašem radu. Ono što je jako bitno je da krenete od sebe: da li vi zbog upućene sugestije prelazite na defanzivu (umesto da poradite na sebi) i da li vređate drugu stranu jer vam se ne dopada ono što ste čuli.

Zapamtite da osoba koja upućuje kritiku nije plaćena da daje svoje mišljenje o pročitanom delu i da ona na jedan ili drugi način, pokušava da vam pomogne (verujte, čak i kad je u pitanju najgora moguća kritika bez smisla, ta osoba zaista misli da vam pomaže). Ukoliko je osoba plaćena da vam uputi sugestiju, zapitajte se zašto ste je uopšte zaposlili: da li želite da vas neko lažno hvali ili da vam iskreno da svoje mišljenje?

Zapitajte se koliko je dragoceno mišljenje druge osobe za vaš rad a zatim da li možete nešto da uradite što bi vašu priču učinilo kvalitetnijom. Ljudi će vam ponekad davati korisne smernice tako da ne postoji ništa dragocenije od pažljivog čitaoca koji želi da vas posavetuje kako da budete još bolji. Takođe, ukoliko se ne slažete s onim što ste čuli, vi ne morate da prihvatite sugestiju.

Sve je to lepo što ja laprdam, ali vi ne znate kako da se nosite sa stvarno zlobnom kritikom (npr. ružnim komentarima, psovkama, vređanjima itd.)? Nikako. Odjebite glupe priče i pakosne mozgove. Izbrišite komentar. Blokirajte kretene. Napustite prostoriju. Isključite telefon. Niko nema prava da se iživljava na vama jer mu je dosadno ili leči svoje komplekse pa ne može da podnese da vidi nekoga kako ostvaruje svoje snove. Simple as that.

Ovo nikako ne znači da je čuti kritiku ili sugestiju lako; saznati da vaše pisanje ima i najmanju manu je poprilično grozan osećaj. Ipak, ovo je neizostavni deo spisateljskog procesa koji je primenjiv i u svakom aspektu vašeg života a glasi: 

Šta god uradili, neko će vas kritikovati. 

Možete živeti ceo život pokušavajući da zadovoljite druge ljude koji će vam (potpisuje svojeručno Ana Gord) opet pronaći neku falinku, ili možete živeti kako vama odgovara (pa onda makar znate da ste udovoljavali sebi a ne drugima).

Stoga kada vas neko kritikuje (prvi ili 101 put) – samo duboko dišite. Ako zapadnete u očaj svaki put kada čujete neku sugestiju, pisanje nije za vas (niti bilo koji drugi posao). Mada postoji i rešenje: odlično bi recimo bilo da nikome nikada ne pokažete svoj rad i onda ne morate brinuti da li će vas iko kritikovati.

Dakle kada imate dobrog prijatelja koji će pročitati vaš rad, to možda neće biti svaka-ti-čast-majstore tapšanje po leđima, ali vaš rad će se na ovaj način samo poboljšati. Zahvalite drugaru za pomoć i prionite na posao. Bolje je da vas kritikuje vaš prijatelj nego urednik ili izdavač.

Jer je to laganica. Zamislite tek kako će vas kritikovati osobe koje imaju kredibilitet da vas kritikuju (npr. književni kritičari) ili ne daj bože ljudi bez takta čiji će komentari biti okrutni. A verujte mi da nepoznati ljudi ne moraju da vam objašanjavaju zašto im se nešto sviđa ili ne. Pouka priče?

Svako ko čita ima pravo na mišljenje. Naročito oni koji ne čitaju – oni obožavaju da pokažu kako su najpametniji.

Tako da: udah, izdah i opustite se.

Kritika nije tu da biste se vi osećali kao mega car, već da vam pomogne da budete kvalitetniji pisac (i čovek). Najbitnije je kako ćete dobijenu sugestiju upotrebiti u sopstvenu korist a poenta je da popravite vaš rad pre nego što ga objavite. Zato u suštini treba da budete uzbuđeni (a ne očajni) što možete biti još bolji.

Na kraju, pišite s ljubavlju, budite otvoreni za drugačije mišljenje i – ispravljajte s ljubavlju. I recite mi šta mislite: da li je moguće promeniti sujetnog pisca, blogera ili čoveka?

PozZ

p.s. Želite da napišete knjigu od početka do kraja, a zatim je i objavite? Prijavite se za najbolji KURS KREATIVNOG PISANJA na svetu