Ja
Ja mislim da ćeš me spasiti
Pa pristajem na svet kakav vidim
Obilazim nadu i snove, redovno
Habam obuću
–
Ja se ne bunim mnogo
Ni malo se ne bunim
Zagovaram sebe protiv sebe, čestito lažem i obećavam kule i gradove
–
Ja sam drugi, napravljen da budem prvi i da se guram u redu
A ništa nije u redu
–
Vri i gotovo cvrči sve u meni kada kažeš
“Ko jede telo moje i pije krv moju imaće život besmrtni”
A ja sam se najeo i prejeo, napio i prepio
Ne želim večni život, ja želim da živim
Da kulja svetlost, da izbije tmina
U kojoj mene su vodili na uzici kao psa
Drugi, pokazujući mi gde da uriniram i gde da legnem
Da stavim masku i pravim se da volim dok ne počnem da verujem da volim,
ubedim sebe da volim
–
Oklevam
Slušam kako mi reči ulaze u uši i puštam ih da rade, da izvrću
Ne posustajem nego se bojim da nastavim
A to nije isto
Plašim se da
Govorim gluposti
Izgledam glupo
Da mi je stopalo preveliko
Da zakoračim
–
Sloboda je u meni
E pa, onda sam slobodan do mile volje
Da se ponizno potčinim
Da se pokorim
Da ostanem
U mestu
4 Comments
Uvek ce se naci neka dusa koja cita poeziju.:-) Drzim palceve.;-)
Sonjica je moj Kandid 😉
Prelijepo potpuno!
:*