Volela bih da
prođeš pored mene
a da ja to ne osetim
ne primetim
sve ne poremetim
Volela bih da okrenem glavu
na drugu stranu
nezainteresovano
Da ne osećam
tvoj dodir, svuda
svaki put kad te pogledam
Da okreneš glavu
nezainteresovano
Volela bih da ugušim
svoj osmeh
golim rukama
Da te ne vidim
i kad ne gledam
Da ne znam ti ime
i ništa više
od imena
Volela bih da čujem sve drugo
osim lupanja srca
u ušima
Na drugu stranu
da se okreneš
Da se svet ne zaustavi
od zvuka tvog glasa
Da me se okaneš
Volela bih da te nikad ne prepoznam
u masi
čak i kad nisi tu
Da se vreme ne zaustavi
kao mi što stojimo
Da sam ti strana
i nepoznata
da sam ti niko i
ništa
Da nikad nismo progovorili
Da nikad nismo dotakli
Da nikad nismo uživali
jedno drugo
Volela bih da
ne postojiš
da nikada nisam upoznala osećaj
koji prati pojavu tebe
Da drhtanje ne prati
svaku pomisao na tebe
Volela bih da odeš od mene
a da ja to ne osetim
ne primetim
sve ne poremetim
Volela bih da umem
da volim
još nekoga
osim…
2 Comments
Ovo razume ko je doživeo, da ne kažem preživeo isto 🙂
Gledala bih te dugo dok se tvoj obris ne pretvori u tačkice koje više ne mogu da se spoje.
Razumemo se mi 😉 Hvala Bojana <3