dok ležim na tvojoj strani kreveta
shvatam da dušek nije zadržao tvoj oblik
izdajica
nemam u šta da
utonem
da ti budem iskrena
i meni sve više klizi kroz prste
dok mazim taj jebeni čaršav
koji je toliko puta nosio tebe
i muziku naših
pokreta
kojom noćima dojim ljubav
da ne presahne
znam da sam ti ljubila kožu
da si me grlio
stakleno, nežno, mnogo
da si mi ujutru pružao usne
i orgazme
da nikad nisam bila srećnija nego
kad si mi zaspao na ramenu
oh, a sad mi je duša slomljena na
pola
i sve su otrcane pesme
moje
pa spaljujem
naše vrele kosti i oštre predmete:
tvoj osmeh, znoj,
nežnosti, radosti, milovanja, cvrkutanja
uz neposlate poruke
sve uredno sahranjujem
kao i ono
što si u meni probudio
čuvam samo
ove nestabilne reči
da se bar u njima
sretnemo
