Zagreb je ne baš sterilan nego više uštogljen, pa moraš malo da zagrebeš da osetiš grad, ali je i iskuliran i ljudi su fini i ne puši se nigde ali je i skupo i jbg sve mi je nekako zamalo al’ ko sam ja uostalom da prosuđujem gradove, ima Cat Caffe, džoker svih džokera, gde cvrkuću ptičice i mace predu a ima i dobru kafu na svakom koraku, šik obučene ljude, milion kul grafita i dosta više, evo vam gastronomski izveštaj od 36h provedenih ovde, pa sami zakljucite da l’ biste ovde na vikend (biste 🇭🇷)
Kako tradicija nalaže, na početku meseca stavljam šta mi se to sve svidelo u toku prethodnog meseca na blog, pa evo sad da…
Otkad znam za sebe sam htela da budem pisac, ali očigledno i poetesa jer je moja prva zbirka poezije Unutra ti sve piše konačno…
kola bez krova i ti i ja nasmejani sunce so na koži staneš uz put staviš me u krilo i povučeš kupaći sa…
najgore mi je kad moram da se pravim kul nisam jebeno kul sviđaš mi se dođi da se tucamo i svađamo oko smisla…
ja bih po cele dane jela voće kupala se jebala ljubila i mljackavo spavala u nečijem naručju ćutala više nego pričala ja bih…
Pundravac je opet bio na putu, manjem doduše, ali ne brinite mace malenice, sprema i duži ohoho kakav, stay tuned što se kaže,…
Da nastavim tradiciju koju sam započela gde delim šta sam lepo (u)radila, pročitala, videla, probala… Evo ga moj Februari damp rekomedješns:
Sletela sam iz Francuske na beogradski aerodrom da bi mi sačekušu napravili taksisti lešinari koji su okruživali svoj plen sa upornim „treba taksi?“,…