plivala sam
razmišljala šta bih radila
da sam znala da ću posednji put utonuti u tvoje usne
zašto me nisi sprečio da odem
u daljini sam videla par u strasnom zagrljaju
tako smo se i mi jednom grlili u nekoj vodi
kao da sutra ne postoji
(a i nije)
ali kad sam prišla bliže
on je nju držao čvrsto i pokazivao joj da diše
a ona mu je dušu ostavljala na
ramenu
diši diši diši diši govorio je
a ona
riba na suvom
borila se za vazduh
kao da se porađa
i to sam jednom radila
tražila dah u
slamanju
dok sam pokušavala da na svet iznesem ljubav koja je ključala u meni
bezuspešno
zato me svake noći čekaju
tvoji obrisi
a danju
naši fragmenti o koje se
saplićem
da sam znala da je ono bio
poslednji put
ne, ne bih umela jače da se okupam u
našem znoju
reci
mesecu
najmekšim poljupcima
diši diši diši ponavljala sam i ja
sebi
dok su suze kapale u već slano more
srce davilo
a udovi otkazivali
telo ne sluša iako um kaže da sve je
pogrešno
odlično znam da
plutaš
čim se opustiš