more je moja haljina,
zaranjam u tu glatku tkaninu i čujem kako ribe taru svoje trbuhe o tlo
njihove se srebrne krljušti lepe na moja stopala
svetlost hiljadu karata prelama se kroz površinu
mutno staklo sunca pada mi na kožu
zvezde se prevrću na dnu
kraj leta
kao godišnjeg doba
i kraj leta
kao onog u oblacima
zvezde se kotrljaju na nebu
zatvaram krila, dok materijal me obavija, biserni mehurići nestaju
morska trava mi prelazi preko krhkog
tela
planktoni svetlucavo prate moje uvijanje
ispod kapaka, sve se stapa
u ritmu večnog povratka
