Sećam se kako je moja drugarica slavila svoj trideseti rođendan kao da joj je poslednji. Kao da posle 30, sve ide nizbrdo. Lice pre svega, a onda sise i dupe.
I tada mi je to bilo smešno, a tek sada.
Jer spremam se da proslavim moj prvi rođendan. U ovim ljudskim godinama, gde se broji okretanje Zemlje oko Sunca, je četrdeseti.
I kao i svake, godine, osećam se (i izgledam) sve bolje. Uprkos gravitaciji.
I sve se više volim.
Ako se pitate zašto prvi, hm pa zato što sam mogla da budem u sanduku umesto da ga slavim.
Jao pa ne preteruj G, nemoj tako da pričaš! čujem kako mi većina dobacuje, ali to je istina.
Prijatelji su mogli da dolaze na moju sahranu umesto na moj rođendan. I ja to želim da osevestim, koliko god se okrutno drugima to činilo… A može da se desi svima, i meni i najvoljenijim bićima na svetu, da nestanemo u sekundi.
Pa da zapamtim(o) da je starenje privilegija.
P-r-i-v-i-l-e-g-i-j-a!
Zato – slavim.
Prvi novi rođendan.
Za gravitaciju me zabole.
Happy ME day!
