dok se bajsom vozim ka plaži
more razmišlja naglas
priča samo sa sobom
šušti
peva
peni
ne miruje
oslikava se kao ogledalo
na mojim grudima
u kojima
svaki naš sekund leži prostrt kao tepih
iglica od četinara
koji mi grebu
solju zategnutu kožu
puštam te
šapućeš
miluješ
grizeš
ne nestaješ
pojavljuješ se kao iskričavo svetlucanje koje smeta
pa ispred očiju vidim sunčeve fleke
ipak
ponavljam
hvala ti
sunce
hvala ti
leto
hvala ti
more
i
hvala ti
lepoto
neka talasi
lome se umesto
bonace
kad more zaboravi da diše
