Na Adi Bojani sam ove godine bila 2x – u julu i u avgustu.
Možda će neko pomisliti da je to zato što je Ada Bojana neko predivno mesto, ali moraću da vam srušim sneška: prosto mi se namestilo. Ada Bojana je ok, ali nisam se nešto spektakularno povezala sa njom. Poslednji put sam bila u Crnoj Gori u predsezoni pre par godina i stvarno mi je bilo lepo ali…
Ok, evo priznajem: nisam ljubitelj turizma Crne Gore, pa neka se i ovaj blog samozapali. Mislim da imaju ogroman neiskorišćeni potencijal, a često se ponašaju u skladu sa: pošaljite nam pare ali nemojte da dolazite. Naravno, to me nije sprečilo da uživam. Avionska karta do Tivta (ili Podgorice) je oko 60 (sa sve koferom), a Crnogorci nisu zahtevali nikakve PCR-ove ni vakcine (ne mislim da je to dobro, samo konstatujem). Prvi put sam dakle bila 9 – 18 jul, a evo kako sam se provela 🙂
Tivat & Porto Montenegro: ne počinje sezona u julu
Pre Ade Bojane, provele smo jednu noć u Tivtu. Prvi put sam videla Porto Montenegro, koji stvarno izgleda svetski. Ipak, začudilo me je da je za vikend Porto bio sablasno prazan (rekli su nam da još nije počela sezona u julu?!). To naravno nije sprečilo Crnogorce da naplaćuju svaku ležaljku na svijet. Čak i u tu subotu smo otišle i do – potpuno praznog – Porto Jahting kluba (gde je kafa bez vode bila 4 e), a ležanje (i kupanje u bazenu) dozvoljeno samo ako ležaljku platiš 30 e (po čoveku). Svakako, Tivat mi izgleda kao malo urbanije mesto (u odnosu na recimo Budvu).
Svakako, ovde letuju pretežno Srbi i Crnogorci i poneki Rus, pa mislim da to i utiče na kvalitet usluge u restoranima koja je stvarno osrednja (naravno, čast izuzecima). Dešavalo nam se da dugo čekamo na porudžbinu ili da konobar zaboravi da nam donese šta smo naručili, a cene su jače. Ne bih mogla da izdvojim neko mesto koje me je oduševilo, ali mogu da spomenem burek kod Dutea koji je najbolji ikad. I pored svega toga, Tivat mi se dopao, i mislim da bi bilo super letovati ovde van sezone (mada nije bilo nikoga ni u julu).
Ada Bojana: more i reka u zagrljaju
Fora na Adi Bojani jeste da budete smešteni u sojenici. Ne samo zato što ste neviđeno kul, već zato što su te kućice zaista baš divne. E sad, da li ćete ići na preporuku ili preko neta naći nešto, na vama je. Fun fact: to nisu sojenice na buradima, već su stvarno stubovima učvršćene u zemlji, pa je spavanje stvarno milina. Naravno, spavanje na reci Bojani, koja se meša sa Jadranom je posebna priča. Prosto, reka je svet za sebe i samo da sedite na sojenici i gledate zalazak (ili izlazak) je dovoljno za sreću u životu. Ipak, noćenje u sojenici nije baš povoljno i recimo naša kućica je bila 80e za veče po osobi (imajte u vidu da isto toliko košta i hotel kod fontane Di Trevi u Rimu).
Ipak, Ada Bojana je možda jedino mesto u CG koje mi se dopada, ali mislim da smo napravile grešku u koracima. Pre svega, nismo došle kolima. To s jedne strane nije bilo loše jer smo našle super taxistu Nasera, koji nam je svojim mudrostima ulepšavao boravak ovde. Taxi je inače 10e do plaže ali možete koristiti i brodiće koji idu po Bojani (koji su nešto skuplji, oko 15e). Ali, samim tim smo bile osuđene na Bojanu, tj na večeri ovde, što se otprilike svede na to da idete po restoranima. Zato nekako mislim da je ovo mesto idealno za parove, jer samo jedete i idete po plažama i upražnjavate znate-već-šta kad se vratite na sojenicu.
Ipak, beach barovi ovde su stvarno nestvarno lepi – i kul. Meni se lično najviše svidela Ka’banya (i Kiteloop gde je ceo Bg). Ovde su DJevi i muzika, ovde je ekipa i dobra klopa, a na Ka’banyi i super kreveti. Uveče su (verovatno) žurke, na koje nismo uspele da odemo, jer, kola nismo imale. Svakako, na koji god beach bar da odete, nećete pogrešiti, a možete i da birate u skladu sa svojim željame (npr Copacabana je idealna za porodice sa decom).
Od restorana, mi smo se nekako vezale za Riblju Čorbu (za svaku preporuku), sa stvarno više nego prijatnim osobljem i sjajnom hranom. Ovde vam preporučujem da probate mix morskih plodova na buzaru kao i belo vino Paradigma (nećete ga naći online, jer crnogorci ne koriste internet).
Mesto koje je meni isto bilo po ukusu je i restoran Šamador, gde smo ujutru išle na priganice, gde je jedina pristojna kafa na celoj Bojani i čiji je enterijer jedan od najlepših koje sam videla. On that note, zanimljivo mi je da crnogorciimaju interni naziv za espreso kafu Dojč – iliti produženi espreso sa dosta mleka koji je naziv dobio jer je koštao 1 dojče marku.
Što se tiče nudizma i nudističkog kampa, nekako nismo ni otišle do tamo jer su nam dani svakako bili ispunjeni. Nisam sigurna da li bi bilo neprijatnih iskustava, mada mi se čini da su Crnogorci (meštani) i dalje nekako zatvoreni po tom pitanju.
Najbolji deo priče na Adi Bojani – kitesurfing – nisam probala (na moju veliku žalost). Pre svega, da biste vozili kite, potrebno je da imate licencu, a da biste dobili licencu, morate da imate bar 8 časova (bar su mi tako rekli), i onda se to svede na 640 e da biste uopšte ušli u vodu sa kajtom (i opremom). Inače, deluje jako super i baš bih volela da probam. S druge strane, nije baš bezbedno jer nije odvojen deo za plivače i za kajtere, pa su nam rekli da je bilo nezgoda jer nema nekog reda. Ali je svakako predivan prizor kada sedite na plaži i stotine šarenih kajtova lebdi iznad vas.
Osim toga, dve noći smo otišle i u Ulcinj. Za mene je to bio ozbiljan kulturolopki šok, gde su barovi sa preglasnom muzikom delovali kao iz devedestih a ekipa ljudi (najblaže rečeno) ruralna. Naravno, svako ima svoj ukus i možda nekome ovo odgovara, ali meni lično muzika koja trešti kroz ceo grad toliko da ne možete ni večeru da pojedete u tišini, ne odgovara. Stari grad u Ulcinju je lep i žao mi je što nismo više prošetale kroz grad gde kažu da je Servantes pisao Don Kihota sanjajući o Dulsineji.
Ada Bojana u avgustu: od pozdrava suncu do pozdrava sa Bojanom
Drugi put smo na Adi Bojani bile od 19 – 25 avgusta, ali smo umesto aviona stigle spavaćim kolima, koje su meni super varijanta. U vozu je čisto (ali ne i najnovije, ok), možeš da otvoriš prozor a i nekako prespavaš noć i na moru si – plus je baš povoljno (mislim da je do Bara oko 25e).
Drugi put smo takođe svaki dan radile jogu jer je moja prijateljica Milica joga instruktor – a ako ja nešto volim, volim da vežbam. Joga i zalazak sunca na plaži su stvarno nestvaran događaj, osim ako ne zakasnite na prevoz pa vas pojedu agresivni komarci, ali budite pametniji nego mi.
Od pozdrava suncu, svako veče smo pozdravljale i ventilator (ali nemam slike) – i stoga ovaj naziv teksta. Tačnije, svako veče smo puštale muziku, plesale i igrale ispred ventilatora (kao u muzičkim spotovima), i to je meni bio najzabavniji deo letovanja. Na kraju ove dve avanture, nisam baš sigurna da li bi mi Ada Bojana bila za izbor da ovde letujem često. Daleko je od Bga, sadržaj za zabavu moraš da nalaziš, a klopa i ležaljke su skupe. S druge strane, priroda je divna, ušće reke u more je neopisivo, zalasci su predivni kao i beach barovi i kajtovi koji lepršaju po nebu -a možete da upoznate i nekog zanimljivog (kao i u svuda). U svakom sl, ako se odlučite za letovanje ovde, jeste lepo ali preporučujem da spremite novac, i ako možete idite s kolima i shvatanjem da svaka ležaljka na svijet mora da se plati (i razumevanjem da Crnogorci ipak nisu ugostitelji – još uvek).
Do sledeće avanture, šaljem srdačni
pozZ
p.s. support my work
