Tako mi je rekao kad sam ga pitala: are you happy?
I am the happiest man on Earth, odgovorio je Agapi kroz osmeh.
I ja sam znala da je tako. A u toj sekundi koja je bila večnost kao što je kap okean, ja sam bila najsrećnija na svetu zbog toga.
Čudan je bio taj razgovor nakon decenije ćutanja, ali opet, Agapi je uvek bio sve samo ne običan. Prvih pet minuta sam se pitala da li sam dobro razumela ko je sa druge strane Vibera. A drugih pet sam se pravila da sam strašno kul, jer je to zaista bio Agapi.
On je prosto zvao da me čuje, jer me se setio. Kaže da misli na mene. I ja mislim na njega ponekad. Kaže da se oženio sa Srpkinjom zamisli, i da dobro živi. Stvarno mi je bilo drago.
A onda je, taj najsrećniji čovek na svetu izgovorio rečenicu koju nikako nisam očekivala: I feel like I need to ask sorry from you. (jesam rekla da je sve samo ne običan?)
Moja sujeta je likovala, prosto sam je videla kako podiže Oskara za najbolji mogući scenario… Gromoglasni aplauz publike za neočekivani preokret!
Želela sam da mi to kaže godinama, da vidi da me nije video kad sam mu bila ispred nosa i da je ispao kreten.
I koliko god da mi je sujetno bilo drago, osetila sam se loše što mi je sujetno drago pa sam lagala da ne treba i da sam i ja sigurno kriva, a trebalo mi je da to čujem. Agapi je rekao: it’s not your fault, if something, it’s nobody’s fault. I bio je u pravu.
Nisam te zbog toga zvao, pravdao mi se, ali kad smo se već čuli…
Krenule su mi suze pa sam se ućutala da ne čuje. Nisam sigurna šta smo dalje pričali, ali mislim da nije znao šta da mi kaže pa je ponavljao moje ime i govorio da me sada potpuno razume.
Na kraju, rekao mi je na srpskom: ljubim te.
Završili smo razgovor.
U magnovenju, kao u filmovima pred sudar automobila, sve su mi naše uspomene prošle kroz glavu, i sve sam ih jednako osetila na telu. Njegov miris, njegova kosa pod prstima, njegove oči na meni kad ne gledam, njegov smeh.
U mislima sam ga zagrlila, najjače što umem. U stvari, zagrlila sam sve što smo imali i šapnula: Agapi, ja nisam najsrećnija žena na celom svetu.
On mi je odgovorio: bićeš.
Za potrebe priče, pravićemo se da nisam plakala danima nakon toga.
