Ti Si Bio S Njom

Ti si bio s njom. Šta sam ja mogla da uradim? Videla sam je prvi put tada, imala je plavu kosu, skladne grudi, meke pokrete. Imala je skupu haljinu, pogled iscrtan lajnerom, usne malo pretenciozne. U rukama je imala čašu sa vinom, pila je i glasno govorila, imala je pogled ispod lajnera, preko čaše, uperen ka meni… Imala je tebe.

Da li je znala ko sam ja? Ne. Jer mi se nisi ni javio, očima me nisi ni dotakao iako sam to priželjkivala. Ali ona, ona me je pratila očima, i smešila mi se, i sada, bila sam uverena, zaista nema pojma ko sam ja. A, i… Ko sam ti tačno ja? Devojka koja je par noći provela u tvojoj postelji, gužvajući čaršave sa tobom, stenjući ime Isusovo sa tobom… Nebitna zanimacija. Ko sam, zaista, ja? Nebitna… Da li sam znala za nju? Pretpostavljala, da, zato sam i otišla od tebe u pretopli utorak i zaboravila da ti se javim na telefon poslednjih par nedelja. Saznala pre neki dan, i njeno ime, i horoskopski znak, i adresu, broj braće, sestara i koju je školu završila. Ali ona mene nije znala. Okrenula sam leđa. Ne želim da me gleda tako.

Osećam toplu ruku u svojoj hladnoj šaci, ona me poziva. Okrećem se, i srećem se sa tim pogledom oivičenim crnom tintom, ona me gleda i smeši mi se cela, lajner me zavodi i njene se ruke obavijaju oko mog struka, pozivaju me na ples. Preplavi me zaprepašćenje, tražim da te vidim, i shvatam da si zbunjen koliko i ja, da si flašu sa pivom zaustavio na pola puta do usta, da ne znaš šta da očekuješ. Svi nas gledaju, oni me znaju, ja volim skandale, ja – ljubim se sa devojkama, ali sa ovom, sa ovom, ne, ne, ne, to je previše. Ona ne zna ko sam ja. Ona me privlači uz sebe, tesno i uvijeno pleše sa mnom, ona me mazi po licu, ja drhtim i tražim te, ali vidim da si besan, besan! Zašto si ti besan?! Pa ja ovo nisam tražila, ta plava mirišljava kosa mi nos golica sama, ona je prišla sama, ona ne zna ko sam ja, ali ona mi prilazi usnama, bože – izgovaram opet njegovo ime.

Mekan je ženski poljubac, koliko mekši to sam milion puta pomislila od muškog, kako mekši i nežniji, koliko krhkiji, kako vlažniji, suptilniji. Ona me ljubi skroz, ona me sada opija, ja osećam tvoj parfem na njoj, ja osećam tvoje dodire na njoj, ja je ljubim u tragu tvojih usana na njoj, ja je ljubim da osetim tvoj ukus, da osetim zašto su njene noći toplije, zašto su njene usne zamamnije, da osetim ukus tvoje sperme kada si u njih svršio, da vidim šta je zaista lav u horoskopu… Ja je ljubim, jer nemam više šta da izgubim, ona ima sve, i skupu haljinu, i ukuse izmešane sa tvojim i… Mi se ljubimo.

Svako gleda. Neko zna, neko ne zna. Ona ne zna ko sam ja, ja sam čula ko je, ali do sad nisam čula zvuk njenog glasa, a usne sam joj već upoznala, a telo sam joj dodirnula, ona se opasno mazi po njemu, ona me opasno hvata za zone koje važe kao erogene. Ti prilaziš, ali ne znaš šta bi radio, ti bi nas razdvojio, ti misliš da sam ja kriva, ja to osećam i bez da te pogledam. Naš ples je labilan, shvataš ti to i uzimaš njenu vrelu ruku iz ledene moje, odvodiš je od mene. Ona želi da me vodi sa sobom, ali ti se praviš ljut iako si zbunjen, i odvlačiš je do kola, optužuješ je da je pijana iako znaš da nije, vodiš je napolje na vazduh….

Ostajem sama među gomilom koja me guta, ali se pravim da nije tako, da sve je u redu i ništa se dogodilo nije. Izlazim napolje, da se nadišem i ja vazduha, kažu da valja čist vazduh, kažu da on razbistri glavu. Ali ne. Stojiš ispred mene, nju si bacio na taksi, mislila sam da si kolima, ali nju si bacio i rekao da se ne vraća, a ja sam mislila da ste oboje otišli. Gledaš me besno. Zašto? Ja je nisam tražila, naprotiv, ti si je tražio, ti si nju zvao, ti si njenu toplu ruku držao. Gledaš me, i stežeš me, tvoj pogled je konačno moj, ali ne onakav kakav bih ja želela. Uvređen si, ljut. Pljuješ me. Da, pljuješ me. Mokra je tvoja izlučevina i klizi mi niz obraz. Sa tvojom pljuvačkom na mom licu, meša se jedna suza. Ponosna. Prkosna. Tužna. Samo jedna.

Zatvaraš oči, držiš me i dalje. Kada podigneš kapke, tvoj je pogled konačno drugačiji. Ližeš pljuvačku sa mog lica. Izvini, ponavljaš, ali ti nije žao, jer me ližeš i požudan si, i nije ti žao, ti bi da me jebeš u tom haustoru jer tvoja je devojka otišla, žurka je u toku na par metara odatle, a moje se telo osladilo u roku par nedelja. Ližeš me i prelaziš jezikom preko mojih usana, halapljivo. Je l’ tražiš njen ukus, pitam? Je l’ tražiš prizor da ti ponovim? Pusti me, mislim. Pusti me. Pusti me, pusti me, pusti me. Pusti. Da li sam to izgovorila?

Jutro je bilo hladno i ogavno. I kući sam otišla sama. Skandal majstor. Ispljuvana. Izlizana. Promenjena. Ista. Voli da se ljubi sa devojkama. Misli na nekog ko na nju ne misli. Ona možda još ne zna ko sam ja. A ti? A… ja?