Udah

Kopita divljih konja
Bubnjaju ispod tvojih grudi
Tik ispod mesta
Gde stoji tvoja velika,
Snažna šaka
Glomaznih prstiju.
Ležiš nepomičan,
I izbacuješ magličasti dim kroz nozdrve
Nepokretan,
Dok konji ti galopiraju u grudima pod rukom.

Čujem ih,
Skroz na drugom kraju grada
Njište i bude me,
Pa zatvorenih očiju teško uzdahnem.
Ne umem da se pomerim.
Ležim i zamišljam njihove umršene grive
Kako paraju vazduh oko sebe
U udaljenom uglu grada
Ispod tvoje kože.

U praskozorje
Život mi skakuće u stomaku
Gledam u prašinu koju su ostavili iza sebe
Tvoji konji
I hoće napolje
Napolje
Napolje
Hoće napolje ovaj život u meni
Na ivici obzira
Zamišljam kako sedimo i preplićemo prste
I pitam se da li je to život
Da bosa otrčim da ga živim.

Umoran od divljeg trčanja u grudima
Sklapaš oči
Rano je
I uspavljuje te ritam
Dalekih tuđih obala gde ležimo
Zajedno
Debele usne šapuću
Kroz san
Da sam tvoja
Da sam samo, samo tvoja.

Na suprotnim krajevima grada, razdvojeni
Osluškujemo otkucaje neposlušnih životinja
I udahnemo i izdahnemo,
U istom trenutku
Dok na obodu novog dana
Stoji
Život
Koji mislimo da živimo.