(ili šta čitati – preporuka knjige)
Kada sam birala o kojoj bih knjizi prvo želela da pišem, setila sam se Hju Hefnera. Da li je večiti mladić u bade mantilu znao da će mu slike Merlin Monro u prvom izdanju časopisa Playboy doneti toliku popularnost? Gledala sam jedanput, Hju je pričao o Merlin s neizmernim poštovanjem, a prvo što je uradio kada je zaradio malo para jeste kupio grobnicu tik pored njene i rekao nešto u stilu: „Njoj dugujem svu svoju zahvalnost“. Ovde me ne interesuje toliko popularnost muškog magazina br. 1, koliko sam njegov izbor. Prvo izdanje MORA da bude fenomenalno! Da privuče pažnju! Da se o njemu govori i da se pamti! Zato i prva knjiga o kojoj pišem ne bi smela da bude obična… I dok sam razmišljala koji je to roman koji mora da ostavi utisak na svakoga, setila sam se Froma i Umeća ljubavi.
Pogodak!
Ovo je knjiga kojoj se stalno vraćam, iako će vas Umeće ljubavi, kako i sam From kaže, potpuno razočarati. Pogotovo ako tražite how to odgovore o ljubavi. Ovo dakle nije roman, već priručnik o ljubavi. Odgovora nema, tu smo da večito učimo o ljubavi. Jer ljubav, kao i bilo koje drugo umeće, može da se nauči i neguje. From ne odbacuje romantičnu predstavu o ljubavi potpuno (kako mu mnogi prebacuju), ali govori da moramo prvo naučiti da volimo sebe, kako bi voleli sve ostale. I iako možda ljubav zvuči jednostavno, ovo je veština koju svakodnevno moramo praktikovati i davati joj na važnosti stalno (a ne samo kada smo raspoloženi); ljubav je kao telesna vežba, ukoliko ne vežbaš – ispadaš iz forme. I ukoliko ti nije na prvom mestu, ne možeš očekivati čuda; nešto po principu koliko daš, toliko ćeš i dobiti. A u ljubavi se ne možeš dati polovično… Ili nam se čini? From počinje izlaganje od opšte ljudske pretpostavke da se o ljubavi sve zna, tačnije podrazumeva da se zna, a retko ko misli da se o ljubavi može nešto i naučiti. Jer uopšte ima vremena za to?! U instant društvu gde se slike i utisci smenjuju u deliću sekunde, zar ne bi bilo idealno da i od ljubavi dobijemo brz i gotov proizvod koji bi bio „prilagođen našim potrebama“? From se ruga uštedi vremena modernog čoveka, koji na kraju to svoje vreme ubija – jer ne zna šta bi drugo činio s njim. Upravo je i problematika u sagledavanju samog sebe i dubini koju nikada nećemo otkriti (na svu sreću!) i u stalnom otkrivanju te druge osobe, čija nas ličnost može samo iznova obogaćivati i iznenađivati.
Takođe, From uočava opštu ubeđenost gde je veća briga naći nekoga da nas voli nego umeti voleti. Zato žene podležu trikovima upornog sređivanja i nege tela, dok muškarci pokušavaju da se dokažu kroz poslovne uspehe i novac. Takođe dovodi u pitanje opštu „zabludu“ da je lako voleti nekoga ukoliko on/ona ima određene osobine. U pitanju je čista kapitalistička razmena – volim te ako imaš potrebne kvalitete! A upravo majstorski, umesto ovih opštih uverenja, From daje na snazi koncentraciji, disciplini i najvišem interesu – nečemu što nije lako naučiti. Time pokazuje da ljubav, kao i svako umeće, zahteva ne samo teoriju, već i praksu. A izlaz iz pogrešnog (ne)znanja o ljubavi i prevelikim očekivanjima, From nalazi u ideji sjedinjenja kroz ljubav. Čini se da je upravo to ona činjenica koju From želi da njegovi čitaoci shvate: bezuslovno davanje kroz ljubav, bez očekivane nadoknade. Ali, kako do toga doći? Možda je i to je ono što mene uporno vraća na ovu knjigu, ono što me uvek iznova iznenadi u njenoj neizmernoj mudrosti, i razlog zbog koga je i Christiane F. lepila citate iz ove knjige svuda po kući, upravo kada je (bar za trenutak) našla svoj spas.
Izgleda da svako pitanje iz ove knjige ne zvuči tako idilično u svetu filtriranih slika i fotošopa, gde se vrednost meri brojem pratilaca, kubika i cenom tašne… Za kraj, prepisujem jedan citat, gde će težina pitanja možda navesti nekoga da pročita ovu knjigu:
Od rođenja do smrti, od ponedeljka do ponedeljka, od jutra do večeri, sve delatnosti su rutinizovane i stereotipne. Kako da čovek, uhvaćen u ovu mrežu rutine, ne zaboravi da je čovek, jedinstveno biće, kome je data samo ova jedina prilika da živi, sa nadama i razočarenjima, sa tugom i strahom, sa čežnjom za ljubavlju i užasom pred ništavilom i izdvojenošću?
