Nakon Dalmatinskih ostrva, Splita, Cresa i Rijeke – napokon sam 26 avgusta stigla u Rovinj. Pošto ne umem da sažmem sve svoje misli u jedan post, u ovom putopisu će se fokusirati na svoja životna promišljanja, lepe slike iz Rovinja i na kraju, naravno, preporuke šta videti i jesti u meni omiljenom gradu.
Sve je uvek isto
U Rovinu je najvažnije što je svaki dan isti. Da mi neko kaže u Beogradu da mi se dva dana ponove zaredom, verovatno bih izvršila harikiri, ali u Rovinju je to jedino imalo smisla.
Dan počinje u Augustu, gde idemo na kafu, ali pre svega da da gledamo prolaznike. Uglavnom usput pokupim i kolač iz poslastičarnice pored (fovirit je princeza sa jagodama – kao izdužena princes krofna sa jagodama, uvek sveža). Zatim se ide na plažu – ređe peške, češće čamcem ili biciklom, a preferiraju se mesta gde nema mnogo ljudi i gde može da se golišavi. Ako ćemo čamcem, onda idemo do ostrva Crveni ili Figarola. Jede se posle plaže, u 80% slučajeva s nogu pa brzi tuš, a u onih posebnih 20% u nekom najnjam restoranu koji možemo da nađemo. Sladoled je obavezan i ubaci se nekad u toku dana, ali se često premišlja gde je najbolji. Tuš nakon plaže je brz i onda se ide u Batel, lokalni kafić, i to bi otprilike bio moj dan. Nedeljom se ide na branč u hotel Adriatic i naručuje se Istarski toranj, plata sa pršutom, sirom, voćem i svačim nečim, a ovde je nedeljom mini koncert klasične muzike. Van ovog ustaljenog rasporeda, kada se nešto dešava na trgu, dođe se da se posluša ili pogleda.
Kao što rekoh, ovaj ritam je nešto što apsolutno preferiram i čemu ušuškano težim. Ovo je u stvari, moj godišnji odmor. Pošto mnogo putujem, može delovati da sam stalno na odmoru, ali to nije baš tako. Da, obožavam da putujem i prelepo mi je uvek, don’t get me wrong. Na kraćim putovanjima ipak, uglavnom jurim kao muva bez glave, pa mi ovaj ležerni Rovinjski đir bez žurbe dođe kao istinski odmor i odvezivanje od života ali i moje stalne želje za kontrolom.
Rekla sam vam u prošla 3 posta da me je cepala anksioznost, a evo da konačno priznam da je to bila posledica jednog nesrećnog zaljubljivanja, sramota me je da kažem, ali tako je. Pošto smo dotični i ja kontakt imali sve do mog dana polaska na more, kad je kontakt prekinut anksioznost me je lupila po sred glave, i onda sam, kako kaže moj terapeut, pokušavala da sakrijem dijareju na žurci; na moru sam bila stalno okružena ljudima i u stalnoj napregnutosti da nešto ispunim, a sve što mi je trebalo jeste da odbolujem na miru. U Rovinju su se stvari malo popravile, pre svega jer je ipak prošlo mesec dana, a zatim i jer je Rovinj moje safe place, ali da vam budem iskrena, nisu uopšte bile na mestu. I dalje me je sve žuljalo, i dalje sam tražila ko mi gleda story, ali mi je moja standardna rutina doprinela mekšem snalaženju.
Dalje, u Rovinju imam ljude koji su moji, imam ljude i ekipu sa kojima se osećam da sam ja ja, i ovaj je udobni osečaj dodatno melemovao ranjena mesta. Tu su Isidora, Jana i Ana. Sa Isidorom imam poseban odnos, razlika u godinama je 17 ali funkcionišemo tako da ne možemo jedna bez druge. Sa Anom, mačjom asistenticom, smejem se po cele dane jer se ne zna koja je duhovitija, i kod nje uvek dolazim po razumevanje. Jana je u Rijeci ali smo svakodnevno u kontaktu i kad smo zajedno tražimo šta lepo da jedemo i kako da se zabavimo.
Sada sam u Rovinju dovela i mamu, pa sam joj prvih nedelju dana objašnjavala svoju rutinu, iako nam je baš dosadna kiša pokvarila par dana. Došla mi je Ceca sa kojom sam bila u Solunu. Onda je došla Ana, pa smo dane provodile u smehu i hedonizmu. Pa je došla Jana pa smo nastavile. Onda mi je došla Jelena. Možda vas spisak mojih prijatelja koji dolaze ne zanima, ali poenta je da su mi dani bili ispunjeni i lagani.
84 teme
Iskrena do koske da budem, često nemam pojma šta da napišem u putopisu da bi bio zanimljiv, pogotovo za mesto gde svake godine idem, a opet, želim da ostavim trag da sam bila ovde. Sednem i sve mi deluje glupo ili nedovoljno dobro, mada samo ja vrednujem valjanost napisanog i očigledno sam stroga, i onda kažem sebi jbt pa bilo šta napiši, to je blog jbni post a ne doktorat iz nuklearne fizike. I da vam kažem, bilo šta je zaista bolje od ništa, čak i ovo moje lupetanje bez tačke i reda, ionako mi putopisi služe da razmrdam vijuge, uglavnom ih pišem iz moje potrebe da stvaram radi stvaranja, i okej razgalim mačiće i ne shvatam sve tako ozbiljno.
E da, i da vam kažem za slike: jako mi je prelepo bilo u Rovinju u tom trenutku i spustila sam sidro nakon mesec dana vitlanja, to vam je u rubrici šok, skandal, neverica, a dok držim mikrofon da izjavim za štampu da mi je 3 dana padala kiša na moru, how dare she, i to baš dosadno pljuštala sa vetruštinom, the audacity, ergo i moj outfiti još-malo-pa-skafander, ali ja uvek citiram onu staru latinsku poslovicu (koju sam sama izmislila): bolje kiša na moru nego u Beogradu. I evo, da sumiram 84 teme iz ovog posta: 1) pišite i kad mislite da je sranje, pa šta i ako jeste, 2) kišu još niko ne kontroliše i da, ume da padne na moru 3) Rovinj je udoban kao najodrpanija trenerka koju obožavate da nosite po kući, 84) oblačim se dobro po svim nevremenima, modna ikona ovde, sponzorišite me već jednom, hello!
Pisani LIVE iz Rovinja
Nakon par dana, sastavila sam sledeći pisani live prenos onoga što se u tom trenutku odvijalo pred mojim očima: Sedim, pijem moju omiljenu kafu iz Augusta i gledam u galerijicu, tačnije slikarski atelje odakle proviruje bar 7 platna na kojima svetlucaju sardele, unutra je ventilator na plafonu koji se filmski vrti, nije mi skroz do kraja jasna ta morska fascinacija srebrnim telima ovih ribica ali mi je zanimljiva. Na mahove čitam Estoril od Tijaga i osećam se malo krivom što ga nisam čitala dok je bio živ, onda posmatram ljude koje prolaze i sede oko mene, razmišljam šta kriju u prevojima tela. Sve se to na minut smenjuje – i čitanje i posmatranje, pa onda pogledam u telefon i ne odgovaram na poruke, i razmišljam kako mi je ovo omiljeni deo života, da sedim izuvena i čitam knjigu i pijem kafu i znam da me more čeka, a iznad mene je sunce i nebo po kome se razvlače oblaci od šećerne vune, i evo sad, baš sad je sve dobro i krećem na Monte da ispravim nepravdu nejednako pocrnelog tela, držite mi fige da uspem. ❤️
U to vreme je već naišao i 1. septembar, pa sam zapisala sledeće:
hrysopoeia*
*U alhemiji, termin hrisopeja (od grčkog chrysopoiia) odnosi se na veštačku proizvodnju zlata, najčešće navodne transmutacije osnovnih metala u zlato.
kako kaže Vitomirka
kraj leta je najlepši i najtužniji
evo mene na tom bipolarnom prelazu
ovo je leto bilo
teže nego inače
znam da se ne vidi na slikama
kao što se ne vidi ni na ljudima
smeju se a unutra je
trn
možda će kraj doneti predah
ovih par dana čak mirišu na preokret u poslednjoj sekundi
more je toplo i ponovo vičem ujutru volim te
sebi a onda životu sa golišavim kupanjima i milinama za nepce i kafi i sladoledu i biciklu a najviše prijateljima
i mislim se
ako ne bude gol u poslednjoj sekundi
srebro je naše bebo
srebro je naše
Take me anywhere
Kako se leto bližilo kraju, tako se i atmosfera u Rovinju opustila, zajedno sa mojim mišićima. Između vožnji bajsem i gastronomskih izvoljevanja, uspeli smo čak jednom i da odemo do Bala, mesta pokraj Rovinja, što je verujte mi bio presedan jer mrdanje iz grada znači mrdanje iz rutine. Ipak, taj nam je dan popravila jedna od mojih mačića sa Insta koja nas je častila palačinkama i plažom na kojoj si mogao da budeš full butt naked i to je bio dan za uživanje.
Pored ovog dana fantazije, pamtiću još jedan, koji se desio na Škarabi. Reklo bi se, običan dan, plaža koja nam je uvek dostupna, međutim, uspela je da padne kiša. Pre cca 20 god, Darren Emerson je puštao neki neviđeni set na Exitu, ja sam izgubila svo moje društvo i đuskala sam sama i krenula je da pada kiša i – znaju oni koji znaju – bio je to najbolji trenutak ikada za sve prisutne, potpisujem, kiša je bila letnja i svitalo je a cela arena je ne samo plesala već i disala kao jedan muzikom i kišom okupan organizam, i ne znam da sam imala još takvih mind blowing vantelesnih iskustava do tog dana kad smo se kupali na Škarabi, pa je počela da pada opet kiša, ima nešto u kiši, i onda smo legle na stene tople od sunca, kiša je padala i dalje po nama, kao u tropima, četinari su se njihali iznad, more je udaralo o stene a Morrissey je pevao:
and if a double-decker bus
crashes into us
to die by your side
is such a heavenly way to die
and if a ten ton truck
kills the both of us
to die by your side
well, the pleasure, the privilege is mine
i moglo je lagano da se mre u tom trenutku, često to pomislim u naj trenucima u životu, ali sad baš sam to osećala svakom ćelijom, jer there is a light that never goes out…
Život samo udarce poljupce zadaje
Od mesta koje će svakako ući u moju novu rutinu je i Figruativo, smokovnik tik uz Rovinj. Ovo je u stvari mesto gde se gaje smokve ali i ostale biljke, dakle ovo je staklenik plus i prave vine bar i proizvodi od smokava, a može i da se nešto lepo pojede, a na sve to imaju predivnu baštu. Odmah smo se zaljubili u ovo mesto, a ja bih bogami i u vlasnika da su mi godine dozvoljavale. Svakako, par puta smo otišle ovde na klopu i ako ćete u Rovinj, ovde morate da svratite, na 10min je vožnje od grada. Desetak dana pred moj polazak, Isidora i ja smo snimale vlogove za insta, svaki neuspešniji od neuspešnijeg, imate ih na mom ista ako vas baš zanima (sačuvano pod highlight Rovinj 23), ali i spremale se za neizbežno – kraj. Tada sam napisala i ovo:
Lana me nikad nije pogodila kao ove godine
a to kažem svake
ono baš svaki stih oštricom u dušu
Lana jbn zna koliko je krhka linija između leta i jeseni
da su počeci krajeva najslađi, kao prezrele smokve
a ja znam da je upravo sad taj trenutak, imam kartu za nazad koja me žulja ispod rebra
osećam kako mi slatko-gorki ukus teče niz nepce,
zaronim i otvorim oči a mutno more me grli i pleše oko mene
sve se ubrzava kao na video trakama, kad pritisneš FF, naročito sekunde,
pa poželim da je to primenjivo i na život
samo da zažmurim i da se probudim u maju
da od zime čujem samo zvuk premotavanja
napred napred napred
honey, I’m on fire, I feel it everywhere
nothing scares me anymore
1, 2, 3, 4
Večno leto
Došao je onda i Weekend media festival, što je samo značilo da je povratak baš iza ugla, i da je ovo vrhunac, kao i obično, scena borbe pre nego što prevagne dobro ili zlo na kraju filma. Nakon svega, objavila sam na instagramu da ne stiže beba, nemam novi stan i nisam napisala knjigu ali ipak treba da mi se čestita jer sam tačno 60 dana solila guzicu u moru, 1440 sati hodala u japankama, 86400 minuta bez šminke i brusa, i na sve to skoro pa ravnomerno pocrnela, pa ko ne bi bio ponosan, svaka mi čast. A sada slede…
Moje preporuke za Rovinj iz 2023
Šta možete da radite u Rovinju:
- da se popnete na zvonik Svete Eufemije – upad je 3e, a najlepši je pogled na grad (ciljajte sunset)
- da odete u prodajnu galerijicu Nothing to Sea i nađete dela Ane Kolege (imate ih kod mene na blogu uvek), a usput imate svašta nešto kjut unutra
- možete da iznajmite bajk za 5eur dan kod parkinga (videćete gde je parking, ne mož’ pogrešiš) i onda se vozite skroz do hotela tamo pa još iza ima kamp i stvarno je prelepo (ima bogami nekih 2-3 vožnje). Tu na pola puta ima neki fancy kafić (mislim i rest), zove se Gril Lovor, jako lepo da se sedne
- možete da se vozite bilo kojim brodićem (ja se vozim Nemom) – idete kad je sunset i gledajte delfine
- U Rovinju vam je inače fora da predveče nađete mesto gde ćete da odete i gledate zalaske, koji su najlepši na svetu i nađete gde da popijete vince
Plaže:
- verovatno najatraktivnije mesto za kupanje/skakanje, tj kako da kažem, kamen sa koga možeš da skačete/kupate se/blejite/ gledate zalazak je u samom centru Rovnja; lokalci to zovu stena Monte i nalazi se malo posle kafića Mediteraneo
- pored toga, tu je i deo koji lokalci zovu Ronilački (tu se nalazi ronilački klub); malo posle ima i simpa kafić koji se zove se Come back, to ti je malo van grada, lepa šetnja tj vožnja bajkom, opet, lepo za zalazak, gleda na Rovinj
- uvek možete da se okupate kod hotela Maistre, ide skroz duž obale, pa npr odete na Mulini (svuda je lepo)
- nakon hotela (tu biste već morali bajkom ili kolima, pa parkirate), peške se ulazi u jednu šumicu, to je pre kampa i meni je omiljeni deo, zove se Škaraba, tu su stene, i lep je zalazak i videla sam delfine
- na ostrvima pored: Crveni i odmah do njega Maškin npr
Vino:
- znate da uvek hvalim vinariju Dobravac, (jer znam vlasnike ali je prelepo), blizu je grada (10ak min peške). Imaju wine tasting večeri, ali van toga i prodaju njihova vina + masline (to die for), šalšu (paradajz umak, porno priča za nepce), i sveže voće i povrće iz njihove bašte, bap je ono njam. Lično volim njihovo belo vino Suitu, nije za pasionirane vinopije ali meni neiskusnoj je lepo.
Kafa:
- mislim, meni je u Rovinju kafa svuda kvalitetna. Ako hoćete (a hoćete) specialty coffee shop, odete u Augusto
- isto tako volim kafu i u Molo Grande, ali kažu mi da inače zavisi ko ti napravi
Sladoled:
- opet svuda je dobar a npr San Tommaso.
Kafići:
- definitivno estetski najslađi i najtraženiji je Mediterraneo; u centru je i nalazi se odmah pored vode. Nije sad usluga i piće da padneš na dupe, ali baš lepo za sedeti – ali da znate i da je skupo
- ako ste za slatko, najpoznatija poslastičarnica je Batana
Gastro:
- Moj omiljeni restoran bio bi Mali raj – od usluge preko klope i vina do ambijenta, sve je savršeno
- svako će vam reći da je najbolji restoran u Rovinju Scuba, ali ne radi van sezone. I da, skupo je ali vredi. Jela karpaćo od hobotnice, mešane školjke, tuna stejk u susamu, i sve je ma ono, lu-di-lo
- nedeljom prepodne u hotelu Adriatic imate klasičnu muziku i onada odete na branč i uživate u muzici – super je fora, odlična klopa (a i kafa). Tip: poručite istarski toranj.
- La Fondiaria je novotvoreno mesto i ozbiljna priča – mi smo jele tatar od tune i kanelone od tikvica punjene sirom, ali sve je bilo savršeno
- Primi Terreni je isto dobar, mada je fokus na mesu, a najviše mi se svidela plata sa 3 vrste tatara
- jako fina je i Konoba kod Jure; tražite bakalar na bijelo ako nikad niste jeli & thank me later. To je kao neki najfiniji namaz od baklara i baš je njam. Nije baš u centru ali guglajte.
- Tone vam je okej za stejkove, ali mene je s nogu oborio hrskavi patlidžan na humusu sa gljivama (inače ne jedem patlidžan)
- Koi fusion ako vam se jede suši – meni se dopao
- e sad, ima jedna tavernica u gradu, zove se La Vela, ona je, hm kako da objasnim, lokalna i svi idu tamo, ja je baš volim, hrana je meni super a cene su i više nego ok. Probajte riblju supu ako nikad niste jeli.
- pizza naravno kod Sergia
- ako ste za brzu klopu, probajte Fish House ili Tunaholic; meni se većina stvari dopada.
Mrvu van Rovinja
- jedan baš ono pre-pre-pre-lep restoran, ali hrana ume i da omane, jeste van Rovinja, zove se Tipico Green Garden. Probajte pljukance sa tartufima (pljukanci su njihova pasta) ili tunu karpaćo npr.
- Figurativo je vine & food bar sa akcentom na smokvama jer se smokovnik nalazi odmah iza prelepe bašte gde sedite – obavezno posetiti, 10ak min vožnje od grada
- fin restoran je i Maslina, isto nije baš u centru, i klopa je više nego pristojna.
- ako idete do Bala, svratite na doručak u Mol Picio
Noćni život:
- diskoteka Steel, klasični veliki klub.
To sum up – u Rovinju ne propustiti:
Znam da sam dala dosta ideja, ali po meni je greh propustiti: zalzak sunca (bilo gde)
- restoran Mali raj
- Augusto kafu
- penjanje na zvonik Svete Eufemije
- kupanje ili blejanje na steni Monte
- Figurativo
- branč u hotelu Adriatic
Pukla mi je guma na Aston Martinu
Kad sam se vratila u Beograd nakon dva meseca mora, osećala sam se kao arhetipska junakinja u Božićnim filmovima koja zbog nasledstva mora da ode iz velikog grada u malo mesto, naravno neviđeno romantično i kjut, tamo je – oh, ne – očekuju nevolje ali i neviđeni frajer, a onda na kraju njenih nedaća dobije unapređenje pa kad se vrati u metropolu, shvati da je njen život i srce i duša u tom malom mestašcetu (a u međuvremenu se i zaljubila), E pa to sam vam ja na kraju putovanja, samo bez nasleđa, frajera i unapređenja a bogami i vraćanja nazad, shvatam da su mi svi nevitalni organi ostali u Rovinju, i sedim u najlepšem mesecu u Beogradu i mislim na večno leto i kako mi je bilo prepreprelepo, sve zvuči kao da mi je pukla guma na mom novom Aston Martinu, razumem ja da izgleda nemam prava da kukam ali razumite i vi mene da jedva čekam opet…
Do sledećeg susreta mace, ljubim vam brke i šape i šaljem umiljati
pozZ
